MOŽE LI SRBIJA BEZ ODITOVANJA TIRAŽA?

Krajem maja bili smo svedoci saopštenja kompanija Ringier Axel Springer i Color Press Grupe kojim obaveštavaju javnost da tiraže njihovih štampanih izdanja više neće verifikovati ABC Srbija, oditorska kuća koja već devet godina posluje u Srbiji po međunarodnim standardima sa licencom izdatom od strane IFABC. Time je označen privremen prekid u oditovanju dnevnih novina u Srbiji. Ono što tržištu (medijima, agencijama i oglašivačima) jedino ostaje kao javno dostupan podatak o prodatim tiražima su podaci koji će se u Registru medija (u APR-u) naći od septembra meseca za ona izdanja koja odluče da budu registrovana tj. ona koja dopune svoje podatke na način kako to propisuje Zakon o javnom informisanju i odgovarajuća podzakonska akta koja regulišu pitanja Registra medija. Inače, upis u Registar medija je na dobrovoljnoj bazi. Podsetimo da je podatak o prodatim tiražima jedan od uslova za učešće štampanih medija u javnim nabavkama medijskog/oglasnog prostora koje raspisuju javna preduzeća i druge institucije koje se većinski fiansiraju iz budžeta. Podatak koji će izdavači dostavljati APR-u je baziran na „izjavi odgovornog lica kod izdavača“. Država je , moža i nesvesno, odlučila da je takva izjava dovoljna i prihvatljiva, onog trenutka kada nisu prihvatili amandman Asocijacije medija da se u tekst Zakona o informisanju unese da tiraž koji se prijavljuje mora da bude verifikovan. Asocijacija medija je mišljenja da su tržištu ipak potrebni kredibilniji međunarodno priznati standardi za „meru“ prodatih tiraža i u tom smislu će nastaviti da se bori za njihovo postojanje.

SEMINAR „SRPSKE REFORME“

Srpske reforme - finansije, ekonomija, biznis, uprava, poljoprivreda... tema je seminara posvećenog dopunskoj edukaciji novinara za uspešnije izveštavanje o temama od interesa za širu javnost. Organizator je Media News&Consulting u saradnji sa Asocijacijom medija - uz podršku Ambasade SAD. Seminar će biti održan u sredu i četvrtak, 10. i 11. juna 2015. godine u sedištu Asocijacije medija. U radu skupa će kao govornici učestvovati: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Prof. dr Nebojša Savić, predsednik Monetarnog saveta NBS, Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije, Miladin Kovačević, v.d. direktor Republičkog zavoda za statistiku, Milan Knežević - "Modus", predstavnici ministarstava trgovine, privrede, finansija, profesori ekonomskih fakulteta, predstavnici biznisa. Informacije i prijavljivanje na adrese info@asmedi.org i zoranpapic@mncbgd.com.

KOMISIJE SU RADILE AUTONOMNO I PROFESIONALNO

Koalicija medijskih i novinarskih udruženja (NUNS, UNS, NDNV, ANEM, Lokal pres) i Asocijacija medija ističu da su na konkursu Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje medijskih sadržaja, njihovi predstavnici u nezavisnim komisijama radili potpuno autonomno i nisu bili izloženi nikakvim uticajima i pritiscima, ni Ministarstva, niti onih koji su ih predložili. Novinarska udruženja i medijske asocijacije zajedničkim su dogovorom delegirali svoje kandidate za komisije, bez uticaja i bilo kakvih intervencija predstavnika vlasti. Za članove komisija birani su stručni ljudi sa profesionalnim ugledom, koji su odluke donosili rukovodeći se svojom savešću i znanjem, kvalitetom predloga projekata i njihovom usaglašenošću sa zakonski definisanim javnim interesom u sferi informisanja. (pročitajte celo saopštenje)

PRIVATIZACIJA MEDIJA

Agencija za privatizaciju oglasiće ovih dana prodaju Studija B, najavio je direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara. On je u razgovoru sa novinarima kazao da je pripremljena sva dokumentacija za privatizaciju tog medija. Država ima većinski udeo u 72 medija, koja po Zakonu o javnom informisanju treba da budu privatizovana do 1. jula ove godine, a po rečima Šubara postoje veliki problemi da se taj postupak sprovede u zakonskom roku. Najveći problem je, kako je rekao, što mediji nisu pripremili neophodnu dokumentaciju da se objave javni pozivi zainteresovanim kupcima, a ni lokalne samouprave, kao vlasnici najvećeg broja neprivatizovanih medija, nisu donele potrebne odluke. Zakon o javnom informisanju propisano da mediji čiji je osnivač država ili lokalna samouprava, moraju biti privatizovani do 1. jula ove godine, nakon čega će prestati njihovo finansiranje iz budžeta. Ukoliko mediji ne budu privatizovani do tog roka, predviđeno je da vlasništvo bude ponuđeno zaposlenim u tim medijima. Ukoliko zaposleni to ne budu prihvatili, mediji će biti brisani iz registra javnih glasila. Šubara je kazao da je eventualno produženje roka za privatizaciju medija u nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja.

IZABRANI DIREKTOR I ODGOVORNI UREDNICI RTV VOJVODINA

Radio-televizija Vojvodine obavestila je javnost da je na 150. sednici održanoj 25. maja 2015. godine, Upravni odbor JMU Radio-televizije Vojvodine doneo odluku o izboru i imenovanju direktora programa i glavnih i odgovornih urednika medija, a na osnovu sprovedenog Javnog konkursa:

1. Slobodan Arežina za direktora programa JMU RTV
2. Marijana Jović za glavnog i odgovornog urednika RTV Prvog programa televizije
3. Atila Marton za glavnog i odgovornog urednika RTV Drugog programa televizije
4. Milada Popović za glavnog i odgovornog urednika RTV Prvog programa radija
5. Ereg Deže za glavnog i odgovornog urednika RTV Drugog programa radija
6. Dejan Marjanović za glavnog i odgovornog urednika RTV Multimedijalnog programa – WEB
7. Klara Kranjc za glavnog i odgovornog urednika RTV programa internet "O radija"

Na funkciju glavnog i odgovornog urednika RTV Trećeg programa radija nije izabran nijedan od prijavljenih kandidata. Na narednoj sednici Upravnog odbora biće imenovan vršilac dužnosti na tu funkciju.

ASOCIJACIJA MEDIJA – PROJEKAT O PRIVATIZACIJI MEDIJA

Asocijacija medija uskoro počinje sa realizacijom aktivnosti u okviru projekta „Novinar kao potencijalni vlasnik i upravljač medijskog preduzeća“, čiju realizaciju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja na nedavno završenom konkursu za sufinansiranje medijskih projekata u javnom interesu. Projekat se bavi efektima privatizacije medija na zaposlene u medijskim preduzećima sa ciljem da im obezbedi pravovremene informacije o privatizaciji medija i osposobi ih za rad u novim tržišnim uslovima. Projektom je predviđeno nekoliko panel diskusija na temu privatizacije medija, ali i tri seminara za ograničen broj učesnika za sticanje dodatnih znanja na teme ka što su: procena vrdnosti preduzeća, vrednost brenda, oblici vlasništva, prava i obaveze akcionara i zaposlenih, modeli organizovanja i restruktuiranja medija, optimizacija troškova, umrežavanje medija, izvori prihoda i kako ih povećati i druge teme od interesa za zaposlene koji treba da se prilagode novim uslovim poslovanja koji će nastati po okončanju privatizacije medija. Više informacija biće dostupno tokom juna meseca ili na adresi info@asmedi.org.

TELEKOM SRBIJA DONIRAO SREDSTVA ŠKOLI „RADIVOJ POPOVIĆ“

Kompanija Telekom Srbija donirala je sredstva za nabavku digitalnog logopedskog seta za potrebe osnovne škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju „Radivoj Popović“ iz Zemuna. Svojom donacijom, Telekom Srbija pridružio se akciji koju je pokrenuo Jovan Simić, mladi aktivista i organizator humanitarnih bazara za pomoć najugroženijima. „Kao kompanija koja razume položaj i potrebe najosetljivijih članova našeg društva, Telekom Srbija godinama ulaže u poboljšanje uslova u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama širom zemlje, pogotovo u onima koja zahtevaju dragocenu opremu za lečenje najmlađih.“, izjavila je Marija Bošković, direktorka Sektora za PR kompanije Telekom Srbija. Digitalni logopedski set je najmoderniji instrument namenjen slušanju i govoru koji omogućava brzu i preciznu obradu zvuka gotovo istim kvalitetom i brzinom kao i ljudski mozak.

DRUŠTVENA ODGOVORNOST, JAVNI INTERES I MEDIJI

„Kada neki mediji duguju stotine miliona dinara poreza, onda su veoma laka meta za političke pritiske i prosto mole da ih neko pritisne, ne bi li odložili svoje obaveze“, ocenio je glavni urednik Vremena Dragoljub Žarković u raspravi o medijima na Konferenciji o društvenoj odgovornosti i javnom interesu, koju je 21. maja organizovala Color press grupa, u hotelu Crown plaza u Beogradu. U istom panelu, osvrćući se na medijsku situaciji, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković je podsetio da se pre godinu dana govorilo o cenzuri, da bi onda taj pojam postao samocenzura, a sada se u izveštajima debatuje o percepciji cenzure. Ministarstvo kulture i informisanja je u ovom trenutku pojedinačno najveći donator medijskih sadržaja, kojima se promoviše javni interes, naglasio je Mirković, ističući da na konkursima za projektno sufinansiranje većinski odlučuju članovi komisija iz medijskih i novinarskih udruženja. Izvršna direktorka Asocijacije medija Dalila Ljubičić, kazala je da je upravo na tim konkursima bilo vidljivo koliko je teško proceniti da li se nekim medijskim sadržajem ostvaruje javni interes, odnosno interes pojedinca kao člana zajednice, a ne njegov lični interes.

ADRIA MEDIA GRUPA I UNIVERZITET EDUCONS

Kompanija Adria Media Group i Univerzitet EDUCONS potpisali su ugovor o saradnji, kojim će kao društveno odgovorne kompanije otpočeti zajednički rad na pokretanju programa projektnog studiranja, prvi put u oblasti visokog obrazovanja u Srbiji. Ova saradnja uticaće i na unapređenje sistema i kvaliteta obrazovanja, naučno-istraživačkog rada i razvoja drugih obrazovnih projekata društva, a za cilj treba da ima formiranje budućih medijskih kadrova Srbije i regiona. Obostrani interes za nastanak i razvoj saradnje sa ciljem unapređenja sistema obrazovanja i naučno-istraživačkog rada Adria Media Group i Univerzitet EDUCONS će realizovati kroz niz koraka u narednih tri do pet godina. Programi koji će biti formirani obuhvataće zajednička istraživanja, seminare, domaće i međunarodne konferencije, razmenu znanja i informacija, unapređenje studijskih programa i praktičnih znanja iz pojedinih naučnih i obrazovnih oblasti koje su od posebnog interesa za dalji razvoj kadrova iz oblasti digitalnih medija. Takođe, akcenat će biti stavljen i na razvijanje potpuno novih servisa i edukativnih programa sa inplementacijom u realnom vremenu i praksi. Ugovor su potpisali potprecednica kompanije Natalija Cvetković i rektor univerziteta, prof.dr. Aleksandar Andrejević.

BANKA INTESA - KONKURS „INTESA FARMER“

Banca Intesa (pridruženi član Asocijacije medija) je otvorila treći po redu izbor za najbolje poljoprivredne proizvođače u kategorijama povrtarstvo, ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo, pod nazivom „Intesa Farmer“. Najuspešnije učesnike konkursa očekuje putovanje na Svetsku izložbu EXPO Milano 2015 posvećenu inovacijama i održivoj proizvodnji hrane, kao i vaučeri u vrednosti od 100.000 dinara za kupovinu stočne hrane i repromaterijala kod partnerskih prodavaca. Mogućnost prijavljivanja na konkurs imaju svi registrovani poljoprivredni proizvođači, klijenti Banca Intesa, u periodu od 14. maja do 30. juna, a podnošenje aplikacija omogućeno je u svim ekspoziturama Banke širom zemlje, kao i putem internet stranice www.bancaintesa.rs. Pobednici konkursa će biti proglašeni u septembru 2015. godine na osnovu ocene stručnog žirija. Banca Intesa je do sada registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima plasirala više od 29.000 kredita u ukupnoj vrednosti od preko 152 miliona evra, a tokom prva četiri meseca ove godine realizovala je oko 2.400 kredita u kumulativnom iznosu od oko 8,5 miliona evra, što predstavlja rast od 16 odsto u broju i preko 13 odsto u iznosu plasmana u poređenju sa istim periodom protekle godine.

NEDELJNIKOV FORUM “ZDRAVSTVO I FARMACIJA”

Država i farmaceutska industrija moraju da imaju partnerski odnos saradnje u reformi zdravstvenog sistema Srbije, i posebno da rade na poboljšanju primarne zaštite, boljem i efikasnijem sprovođenju regulative, ukidanju nepotrebnih administrativnih procedura, ubrzanju ulaska lekova na tržište i poboljšanju konkuretnosti, prateći najviše standarde evropske zdravstvene prakse. To je zaključak prvog Nedeljnikovog Foruma "Zdravstvo i farmacija", održanog u hotelu Metropol Palace, koji je pokazao da je srpskom zdravstvu potrebno znatno više novca od onoga koji se izdvaja. Skup je otvorio državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Berislav Vekić koji je između ostalog najavio umrežavanje zdravstvenog sistema do kraja godine, kada će, kako je objasnio, sve zdravstvene ustanove, sve apoteke, RFZO i agencije biti povezane, što će značajno ubrzati funkcionisanje zdravstvenog sistema u Srbiji. Kao veliki problem, naveo je prekobrojnost nemedicinskog kadra, čija je zastupljenost u proseku oko 25 odsto, a prema instrukcijama iz Evrope taj udeo mora da se spusti na 10 odsto. Posebna savetnica ministra zdravlja dipl. pravnik Milena Radojičić u okviru druge panel diskusije na temu farmacije, naglasila je da se intenzivno i temeljno radi na donošenju posebnih zakona - Zakona o lekovima i Zakona o medicinskim sredstvima.

OMAŽ DOBRICI ĆOSIĆU

U Skupštini grada, u organizaciji Kompanije "Novosti", 18. maja je obeležena godišnjica smrti velikog srpskog pisca, akademika i državnika Dobrice Ćosića. Tom prilikom predstavljena je i knjiga Milivoja Pavlovića "Ogledalo Dobrice Ćosića", u izdanju “Novosti“. Svečanu salu Starog dvora ispunili su mnogobrojni poštovaoci Ćosićevog dela, prijatelji, poznanici, književnici, kritičari, novinari. O životu i delu velikana govorili su generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ Ratko Dmitrović, dopisni član SANU Miro Vuksanović, književnik Milovan Vitezović i Milivoje Pavlović, autor knjige „Ogledalo Dobrice Ćosića“. Besednicima je prethodio umetnik Bora Dugić, koji je na fruli izveo prepoznatljive melodije iz Ćosićevog zavičaja, dok je odlomke iz Pavlovićeve knjige čitala glumica Dragana Mićalović.

PIRAEUS BANKA DONIRALA NURDOR

Piraeus banka uručila je donaciju za izgradnju novog hemato–onkološkog odeljenja u Nišu humanitarnoj organizaciji NURDOR, Nacionalnom udruženje roditelja dece obolele od raka. Rukovodilac Korporativnih komunikacija Piraeus banke Miroslava Nešić Bikić naglasila je da su u pitanju sredstva koja su zaposleni obezbedili učešćem na ovogodišnjoj humanitarnoj trci Beogradskog maratona. „Donacija od 2.065 evra je rezultat preko 300 pretrčanih kilometara i velike želje zaposlenih u Piraeus banci da doprinesu poboljšanju uslova lečenja, a time i procenta izlečenja dece obolele od raka“, istakla je Miroslava Nešić Bikić i pozvala sve poslovne partnere i pojedince dobre volje da pomognu izgradnju hemato–onkološkog odeljenja u Nišu. U ime NURDOR-a donaciju je primio predsednik ove humanitarne organizacije, Todor Mančić i zahvalio ljudima dobre volje iz Piraeus banke, ističući da NURDOR već više od decenije brine o deci i mladima obolelim od raka i njihovim porodicama iz cele Srbije.

NELT OSVOJIO GLOBALNU NAGRADU

Na globalnom simpozijumu za distributere koji svake godine organizuje Braun, jedan od vodećih svetskih proizvođača malih kućnih aparata, nagrada za „Najbolje zlatno prodajno mesto“ (Best Golden Store) i implementaciju SBD (Shopper Based Design) standarda pripala je kompaniji NELT. O značaju nagrade za ovo vrhunsko dostignuće u oblasti distributerstva jednoj kompaniji iz Srbije, govori činjenica da je simpozijum okupio učesnike iz 56 zemalja sveta a najveći broj nominacija, čak 12, je bilo u kategoriji u kojoj je NELT zabeležio trijumf. Plan plasmana Braun proizvoda, koji je koncipirao i implementirao prodajni tim kompanije NELT, za cilj je imao da učini proizvode više dostupnim potrošačima, kako bi se neposredno uverili u kvalitet i superiorni dizajn; kao i povećanje vidljivosti samog brenda na tržištima na kojima NELT posluje. Sem ostvarenih rezultata na simpozijumu su predstavljeni i planovi za naredni period. Osvojena nagrada je još jedan dokaz o vrhunskom kvalitetu usluga koje NELT pruža u oblasti distribucije, logistike i marketinga.

DA LI STE VIDELI REKLAMU ZA REKLAMU?

McCann Beograd odlučio je da dugoj listi uspešnih klijenata sa kojima godinama uspešno sarađuje, doda još jednog – McCann Beograd. Nedavno su se na city light panou postavljenom na beogradskim Terazijama pojavili neuobičajeni oglasi koji su svojim sadržajem privukli pažnju prolaznika. U stilu stranica starinskih knjiga, ispisani stilizovanim slovima, na ovim panoima na osoben način prepričane su priče nekih od najpoznatijih reklama koje su osmislili i realizovali kreativci agencije McCann Beograd. Tako smo saznali kako su u stvari nastale reklame kao sto je popularni “Kum” za Lav pivo, kampanja za rebranding kompanije mts ili nezaboravni serijal “Može” za Raiffeisen banku. Ova kampanja deo je namere agencije McCann Beograd da približi publici suštinu kreativnog procesa nastajanja reklama, odnosno “storytelllinga”, što bi mogli da definišemo kao veštinu pripovedanja. Jer, dobra priča nije samo zabava, već često i podsvesno utiče na naše odluke, stavove i postupke.

GASE SE TELEVIZIJE U BOSNI?

Oko 50 privatnih TV i radio stanica, zbog neispunjavanja obaveze prelaska na digitalni signal do 17. juna, koju je BiH preuzela na osnovu međunarodnog ugovora, moglo bi da bude ugašeno. Ovo je potvrdio Plamenko Čustović, predsedavajući Vijeća Regulatorne agencije za komunikacije (RAK), na sednici Komisije za saobraćaj i komunikacije Parlamentarne skupštine BiH. Članove ove komisije podsetio je da BiH neće do 17. juna, kada ističe rok, preći na digitalno emitovanje RTV programa i da će biti jedina zemlja u Evropi bez digitalnog signala. Reuf Herić, predsednik Udruženja privatnih elektronskih medija u BiH, kaže da niko nije vodio računa o velikom problemu u kojem će se naći privatni elektronski mediji, jer je u fokusu samo Javni radio-televizijski servis. „Onog momenta kad analogni signal bude smetnja digitalnom, a to će se desiti 17. juna, biće uklonjena većina prijemnih antena zbog ometanja, a onda će doći i do gašenja jednog broja TV i radio stanica“, kaže Herić, te navodi da je veliki problem i to što veliki broj privatnih TV i radio stanica, kao i opštinskih nema sredstava da pređe na digitalizaciju. Slavko Matanović, ministar komunikacija i transporta BiH, kaže da je do zastoja u digitalizaciji došlo iz tehničkih i pravnih razloga, jer nije nađen način kako da RTRS preuzme deo opreme koji je za njih namenjen i da je instalira, dok je na području Federacije BiH sve već završeno, ali da će to uskoro biti rešeno.“

KINA UBRZAVA SVOJ INTERNET

Kako javlja Reuters, prema izvorima bliskima kineskim vlastima, Kina će do 2017. godine uložiti 182 milijarde dolara u poboljšanje infrastrukture radi postizanja većih brzina interneta u zemlji. Glavni ciljevi ulaganja biće što brži razvoj optičke infrastrukture i brzih 4G LTE mreža. U tu svrhu kineske vlasti će tokom ove godine uložiti oko 69,3 milijarde dolara, a tokom iduće dve godine još 112,8 milijardi dolara. Prema istraživanju o prosečnim brzinama Interneta tokom četvrtog kvartala 2014. godine, koje je sprovela kompanija Akamai, Kina se našla na 82. mestu, iza zemalja kao što su Tajvan, Malezija i Tajland.

KAKO TO REŠAVAJU RUSI

Šef ruske Federalne službe za nadzor u oblasti veze, informacionih tehnologija i masovnih komunikacija (Roskomnadzor), Aleksandar Žarov zatražio je od Facebook-a, Twitter-a i Google-a da poštuju zahteve ruskog zakonodavsta. On je podsetio da se mogu suočiti sa sankcijama ako nastave „nezakonite radnje“ u Rusiji. Radi se o kazni i blokiranju stranica s protivpravnim informacijama, preneo je Tas. Ranije je zamenik šefa Roskomnadzora Maksim Ksenzov u svom dopisu Google-u, Facebook-u i Twitter-u ukazao da te kompanije ne poštuju zahteve ruskog zakona o blogerima (kako se obično nazivaju izmene i dopune zakona o informacijama, informacionim tehnologijama i zaštiti informacija). Te kompanije nisu dostavile tražene podatke o dnevnoj posećenosti njihovih stranica, kao ni podatke koji omogućavaju da se identifikuju vlasnici naloga koje dnevno poseti više od 3.000 ljudi. U svojim dopisima Ksenzov je takođe ukazivao da, ako kompanije ne uklone sa svojih sajtova „informacije koje sadrže pozive na masovne nerede i učešće u ekstremističkim aktivnosti“ i učešće u nedozvoljenim javnim događajima, Roskomnadzor će biti prinuđen da „ograniči pristup informacionim resursima na kojima su postavljene takve informacije“.

MAGAZIN MINECRAFT WORLD

Dennis Publishing je najavio lansiranje mesečnog štampanog časopisa Minecraft World u Velikoj Britaniji, bazirano na cross-platform kompjuterskoj igrici, koja je prodata u preko 55 miliona kopija širom sveta, sa hiljadama novih igrača koji se registruju svaki dan. Časopis Minecraft World namenjen je deci od 7 do 11 godina starosti, i predstavlja nezvanični vodič za igru. Izdavač je saopštio da je Mincraft toliko popularna i kreativna igra da je na tržištu nedostajalo kvalitetno štampano izdanje koje će pomoći deci da razvijaju svoju strategiju. Časopis ima 52 strane, u početnom tiražu od 45.000 primeraka, sa poklonom na nalovnoj strani i po ceni od 3,99 funti (ili 5,55 eura).

JAHANJE NA TALASIMA DRUŠTVENIH MREŽA

U Cosmopolitenu, tim zadužen za društvene mreže, postavlja dnevno od 50 do 100 tekstova na društvenim mrežama, što donosi oko 35 miliona otvorenih strana mobilnog ili desktop websajta ovog magazina, samo od korisnika koji dolaze sa društvenih mreža. U izjavi vođe Cosmo tima kaže se da je njihova strategija da odvedu Cosmo tako gde se nalaze njihovi čitaoci, kako bi imali glas žena u bilo kojoj konverzaciji koju ona u tom trenutu vodi. Ako ste mesečno izdanje, godišnje objavljujete samo 12 izdanja. Društvene mreže pomažu da izdanje bude stalno u kontaktu sa čitaocima kako bi bili u kontaktu sa brendom. U martu ove godine Cosmo je prvi put ušao u top 10 izdavača na društvenim mrežama u Americi. Brend je doživeo rast od 76 posto u angažovanju na društvenim mrežama, najviše kao zasluga interakcije preko Facebooka i zbog velikog rasta videa na mrežama.

NEMAČKI EMITERI IZGUBILI SPOR

Nemači emiteri RTL i ProSiebenSat1 izgubili su sudski spor protiv kompanije Eyeo, tvorca softvera za blokiranje online reklama AdBlock Plus. U saopštenju suda se kaže da je sud zaključio da softver nije anti-konkurentan jer korisnici interneta biraju da li da instaliraju AdBlock Plus, a sam Eyeo nema tako dominantan položaj na tržištu da bi sprečio online izdavače da pronađu dovoljno korisnika koji će ipak videti oglase. Portparol RTL-a je kazao da razmatraju nastavak suđenja preko apelacionog suda. Inače AdBlock Plus je kontroverzan jer Eyeo kreira i bele liste „prihvatljivih reklama“ za koje veći sajtovi plaćaju da budu uključeni na listu. Eyeo procenjuje da je AdBlock Plus instaliran na oko 50 miliona kompjutera a ima oko 150 miliona ljudi koji koriste neki od programa za blokiranje reklama. Suđenje u Minhenskom regionalnom sudu je drugo po redu u nekoliko prethodnih meseci u kojima su izdavači tužili tvorca softvera, i četvrta uspešna odbrana kompanje Eyeao u procesima koji su protiv njega povedeni.

NOVA APLIKACIJA ZA SLANJE KORISNIČKOG SADRŽAJA

Prema pisanju redakcije MCOnline, Deutsche Welle (nemačka državna multimedijska kuća), u junu mesecu će lansirati novu aplikaciju koja će koristiti za prikupljanje korisničkog sadržaja, a sve u nameri da više angažuju lokalnu publiku i da njihovi izveštaji budu što kompletniji i tačniji. Aplikacija će omogućiti korisnicima da šalju fotografije ili video snimke, a sadržaj, odnosno vesti na aplikaciji će se filtrirati prema geografskim odrednicama. Ovakav format aplikacije omogući će veću pokrivenost lokalnih priča, naročito kad se ima u vidu da Deutsche Welle objavljuje sadržaj na 29 jezika. Zbog sigurnosti, aplikacija će prvo biti dostupna korisnicima u sigurnim zonama. Nakon što korisnik pošalje sadržaj na aplikaciju, urednički tim će verifikovati materijal.

NOVINE U KINI

Prihodi novina u Kini pali su u prošloj godini 15 odsto, dok su mrežni portali zabeležili ogroman rast zarade, pokazalo je istraživanje Cinghua univerziteta. Prodaja novina u Kini je u opadanju četvrtu godinu zaredom, preneo je Kineski međunarodni radio. Ipak, zarada medija u Kini prošle godine je prvi put dostigla rekordnih 1.000 milijardi juana (155 milijardi evra), pre svega zahvaljujući internet medijskim servisima. U izveštaju se navodi da su prihodi od reklamiranja putem interneta u toku 2014. nadmašili čak i kineske televizijske medije.

CHARTER COMMUNICATIONS KUPUJE TIME WARNER CABLE

Američki kablovski operater Charter Communications objavio je da će za 78,7 milijardi dolara kupiti medijskog diva Time Warner Cable, čime se nastavlja proces konsolidacije na američkom tržištu. Transakcija će omogućiti drugom i trećem po veličini američkom kablovskom operateru da uspešnije konkurišu vodećem Comcast-u, napominje Reuters. Američko tržište trenutno prolazi kroz proces konsolidacije kojim kablovske i internet kompanije nastoje da smanje troškove i osiguraju prednost pri određivanju cena. Gotovinski deo transakcije vredan je 55 milijardi dolara a ostatak „pokrivaju“ Charter-ove deonice, tumači BBC uslove dogovorene transakcije. Nova će kompanija pružati usluge na bazi širokopojasnog pristupa Internetu a obuhvatće i tehnološki segment. Imaće 23,9 miliona klijenata u 41 zemlji, navodi BBC. Vodeći Comcast ima 27 miliona klijenata a pre mesec dana odustali su od planirane kupovine Time Warnera zbog snažnog pritiska regulatora.