REDOVNA SKUPŠTINA ASOCIJACIJE MEDIJA

Redovna sednica Skupštine Asocijacije medija održana je 27. juna 2018. godine, u prostoru Medijacentra. Na sednici su usvojeni izveštaji o radu Upravnog odbora u protekloj godini, kao i završni račun za 2017. godinu. Skupština je bila prilika za sve članove da se okupe i prodiskutuju o planovima za dalji razvoj i aktivnosti Asocijacije medija.

ODGOVORNOST MINISTARSTVA

(saopštenje Asocijacije medija od 15. juna)

Upravni odbor Asocijacije medija smatra da Ministarstvo kulture i informisanja snosi najveću odgovornost za sve probleme ovogodišnjih konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, jer je od početka do kraja tog procesa, kao i u slučaju zaustavljene medijske strategije, zanemarivalo prigovore najvećih novinarskih i medijskih udruženja. Pod neubedljivim objašnjenjem da je u osam konkursnih komisija svesno i namerno većinu mesta dodelilo predstavnicima relativno nepoznatih organizacija iz unutrašnosti upravo zbog brige za lokalne medije, Ministarstvo je, prema stavu UO Asocijacije medija, takođe svesno i namerno, jedva nešto više od 30 odsto mesta namenilo predstavnicima najuticajnih novinarskih i medijskih udruženja. Za razliku od prethodnih godina, Ministarstvo je ovog puta odstupilo i od principa transparetnosti, pa je tek na insistiranje medijske zajednice sastav konkursnih komisija objavilo pošto su tri među njima već počele da rade i posao skoro privele kraju... Pročitajte celo saopštenje OVDE.

NIJE OSTVAREN NAPREDAK

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister u prvom nacrtu novog izveštaja o Srbiji, čije delove je FoNet preneo 13. juna, ponavlja zabrinutost što nije ostvaren napredak koji bi omogućio poboljšanje situacije u oblasti slobode medija i slobode izražavanja. On naglašava da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i dalje predstavljaju razglog za zabrinutost. Mekalister u nacrtu izveštaja, u koji je FoNet imao uvid, ukazuje da su i dalje retke presude zbog napada na novinare, uprkos tome što je nekoliko slučajeva rešeno i podneto više krivičnih prijava. On poziva vlasti da istraže i podignu optužnice u slučajevima napada na novinare i medijska izdanja. Mekalister, takođe, poziva na punu primenu medijskih zakona i jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije. U nacrtu izveštaja Mekalister pozdravlja obnovljenje napore da se usvoji medijska strategija i uspostavi pluralističko medijsko okruženje. On, pri tome, naglašava važnost transparentnih i inkluzivnih konsultacija sa medijskom zajednicom, ali ističe i značaj transparentnosti medijskog vlasništva i finansiranja. Očekuje se da će Evropski parlament na jesen glasati o Mekalisterovom izveštaju.

POČELA SA RADOM NOVA RADNA GRUPA ZA MEDIJSKU STRATEGIJU

Na sastanku predsednice Vlade Srbije, Ane Brnabić sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja, 18. juna, formirana je Radna grupa za izradu medijske strategije, čiji je predsednik Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja. Radna grupa se sastoji od 9 predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i 8 predstavnika države. Članovi Radne grupe u ime medijskih i novinarskih udruženja su: Vukašin Obradović, Tanja Maksić, Jelena Kleut, Stojan Marković, Boban Tomić, Dalila Ljubičić, Nino Brajović, Maja Rakovic i Dragana Čabarkapa. Predstavnici države u Radnoj grupi su: predstavnici Ministarstva finansija Jelena Tanasković, Ministarstva pravde Radomir Ilić, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić, Komisije za zaštitu konkurencije Marija Kovačević, Republičkog zakonodavstva Ranka Vujović, Uprave za javne nabavke Jelena Marković, Republičkog sekretarijata za javne politike Dejan Raketić, kao i predstavnik Vlade Vojvodine Atila Marton. Medijska strategija će biti izrađena uz podršku OEBS i Delegacije Evropske unije u Srbiji, čiji su predstavnici prisustvovali sastanku. Radna grupa je već održala dva radna sastanka i radiće celo leto i jesen, sa ciljem da Strategija bude završena do kraja godine.

ZA BRŽE REŠAVANJE PROBLEMA MEDIJA

Dobru volju da se problemi medijske zajednice rešavaju brže i kvalitetnije, premijerka je pokazala i time što je Vlada Srbije formirala Koordinaciono telo za saradnju sa medijima, dok će medijska i novinarska udruženja formirati Tim za dijalog. Osnovna uloga Koordinacionog tela je da brže sagledava probleme medija i da nalazi kraći put do rešenja. Članovi Koordinacionog tela biće savetnica predsednika Srbije za medije Suzana Vasiljević, savetnica predsednice Vlade Srbije za medije Jelena Kovačević, Nemanja Pantić iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Ana Subotić iz Ministarstva kulture i informisanja, Milica Vučković iz Ministarstva pravde, Jelena Parezanović iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ranka Vujović iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. U Timu za dijalog biće predstavnici medijskih i novinarskih udruženja.

DA LI ĆE OPTUŽENI ZA UBISTVO ĆURUVIJE BITI OSLOBOĐENI?

„Imam snažan utisak da je ovo sudsko veće vodilo ovaj postupak kao da ne želi da ga vodi ili je primorano da donese unapred zacrtanu oslobađajuću odluku“, kaže Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara. U nedavnom broju NIN-a, u tekstu Vuka Cvijića, iznosi nekoliko novih detalja koji ukazuju na to da su i istraga i trogodišnji sudski proces za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije opterećeni pritiscima, opstrukcijama, pokušajima diskreditacije svedoka. Zaprepašćuje podatak da su neki prisluškivani razgovori ukazivali na to da je planirano i ubistvo Dragana Kecmana, inspektora koji je došao do ključnih dokaza u ovom slučaju. Kecmana, koji je doživeo sudbinu nekih koji su pomogli da se rasvetli ubistvo Ćuruvije – i sam je 2016. godine bez jasnog obrazloženja smenjen sa mesta šefa Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

SEMINAR O MEDIJSKOM ZAKONODAVSTVU

U Beogradu je 20. i 21. juna održan dvodnevni seminar posvećen problemima izrade medijske strategije i medijskog zakonodavstva u Srbiji. Seminar je realizovan u okviru serijala „Seminars for Media Professionals“ posvećenog dopunskoj edukaciji novinara za bolje razumevanje pojedinih tema od interesa za širu javnost. Skup je organizovala kompanija Media News&Consulting u saradnji sa Asocijacijom medija i uz podršku Ambasade SAD u Beogradu. Polaznici seminara bili su novinari iz dvadeset lokalnih medijskih kuća. Kao govornici u radu seminara su učestvovali: Zoran Sekulić, predsednik UO Asocijacije medija; Petar Jeremić, predsednik IO UNS-a; Rade Veljanovski, profesor na FPN; Gorda Novaković, generalna sekretarka Saveta za Štampu; Stevan Ristić, član Radne grupe za bezbednost novinara; Maja Stojanović iz Građanske inicijative; Zlatko Čobović, sudski veštak za autorska prava; Bojana Jovanović iz KRIK-a; i advokati Uroš Nedeljković i Gordana Konstantinović.

SAVET ZA ŠTAMPU U KRAGUJEVCU

Savet za štampu i Savet Evrope organizovali su seminar za novinare „Sloboda izražavanja, pravo na privatnost i medijska etika“, 21. i 22. juna, u Kragujevcu. Predavači su bili pravnici, predstavnici Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i predstavnici Saveta za štampu. Novinari su se kroz konkretne primere iz rada Suda i Saveta upoznali sa pravnim i etičkim standardima koji se odnose na zaštitu privatnosti, upotrebu ličnih podataka i fotografija, klevetu, govor mržnje, izveštavanje o slučajevima porodičnog nasilja i korupcije, razlikovanje činjenica od vrednosnih sudova, kao i na izazove u onlajn sferi. Seminar je bio namenjen novinarima i urednicima medija iz Kragujevca i Šumadije.

BETINA FOTOGRAFIJA GODINE

Na regionalnom konkursu novinske agencije Beta, za najbolje medijske fotografije proglašeni su radovi fotoreportera radija Slobodna Evropa Midhata Poturovića „Šampion“, „Football war“ Stefana Stojanovića iz portala „Mondo“ i „Odumiranje“ Predraga Dedijera iz kompanije „Ringier Axel Springer“. Nagradu publike sa više od 400 glasova osvojio je Sreten Pantelić sa portala „U gradu.info“ za foto „Jutarnji voz“. Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić rekao je na otvarnju izložbe u beogradskom „Dorćol Placu”, da Beta već 15 godina uspeva da održi taj regionalni konkurs, kao jedan od retkih koji se bave novinarskom fotografijom. Betinu izložbu fotografija prati mini izložba poštanskih marki, odnosno ekponata iz PTT muzeja povodom 95 godina njegovog postojanja. Na 15. konkurs „Betina fotografija godine 2018.“ stiglo je 226 radova 55 medijskih profesionalaca iz Srbije i regiona, a autori najboljih radova nagrađeni su sa tri novčane nagrade.

PRETI LI BLOKADA RTV-U?

Gubitak Radiotelevizije Vojvodina u 2017. godini iznosio je 131 milion dinara, a ukupna dugovanja iznose više od 650 miliona dinara, usled čega pokrajinskom javnom medijskom servisu preti blokada računa jer nije u stanju da se komercijalno zadužuje, objavio je Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Kako se navodi u finansijskom izveštaju za prošlu godinu,JMU RTV je 2017. završila sa ukupnim gubitkom od 131,14 miliona dinara, a taj trend nastavljen je i u prvom kvartalu ove godine, pošto je već zabeležen gubitak u iznosu od 12,9 miliona dinara. Ukoliko bi RTV nastavio da na ovaj način posluje, izgledi da doživi bankrot sve su realniji, upozorava VOICE.

MEDIJAMETAR SRPSKE ŠTAMPE

Najzastupljenija tema u srpskoj štampi u prvom kvartalu ove godine je politički život, potom sledi kosovska tematika i ubistvo pevačice Jelene Marjanović, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najzastupljeniji pojedinačni akter, rečeno je 27. juna na predstavljanju 13. broja Kvartalnog medijametra. Medijska analitičarka Danica Laban rekla je da je unutrašnja politička tematika bila znatno prisutnija u periodu januar-mart zbog beogradskih izbora. U Medijametru navode i da je 2018. godine nastavljen trend izrazito negativnog izveštavanja o regionalnim odnosima, a javnost se stalno podsećala na sukobe i nerešena pitanja. Čak 45,37 odsto svih tekstova o regionu je negativno konotirano. Analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da su nedeljnici i u 2018. godini nastavili da kritički pišu o vlasti. On je ocenio da su na osnovu analize "radikalno kritični" NIN i Vreme i umereno kritični Novi magazin, Nedeljnik i Pečat.

TELEKOM SRBIJA POKREĆE MLADE UMETNIKE

Na završnoj izložbi studenata Fakulteta likovnih umetnosti (FLU), 30. juna, tradicionalno su dodeljena priznanja za najbolja ostvarenja u protekloj školskoj godini i nagrada Telekoma Srbija za najbolji rad na Odseku za Nove medije. Dekan FLU Dimitrije Pecić uručio je nagrade studentima svih odseka u različitim kategorijama, dok je Marija Bošković, direktorka Sektora za odnose s javnošću kompanije Telekom Srbija, dodelila priznanje studentu prve godine Pavlu Banoviću za najbolji rad na odseku za Nove medije pod nazivom „Nemoj da mi se smeješ“. Pored novčane nagrade za najbolji studentski rad, kompanija Telekom Srbija drugu godinu za redom donirala je sredstva za nabavku vredne tehničke i multimedijalne opreme na katedri za Nove medije. Na taj način, studentima su obezbeđeni dodatni alati za rad u oblastima fotografije, videa i drugih novomedijskih disciplina. Studentu Pavlu Banoviću nagrada Telekoma Srbija pripala je odlukom stručnog žirija čiji su članovi: Hu Jun, poznati umetnik iz Kine koji trenutno živi i radi u Beogradu, Jasmina Čubrilo, vanredna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i Milica Pekić, istoričarka umetnosti i kustos iz Beograda. Izložba radova nagrađenih studenata Fakulteta likovnih umetnosti biće otvorena do 14. jula u prostorima Galerije FLU i aneksu uz galeriju.

PARAĆINSKA TELEVIZIJA PRODATA RADOICI

Paraćinski poslovni sistem "Mihajlović" prodao je 29. juna Radio-televiziju Kanal M, kruševačkom biznismenu Radoici Milosavljeviću, potvrdio je N1 Dejan Mihajlović, dosadašnji vlasnik te medijske kuće. "RTV Kanal M prodao sam kruševačkom biznismenu Radoici Milosavljeviću. To je moja lična odluka, sa ciljem da se profesionalnije usmerim ka ostalim delatnostima svoje firme", rekao je Mihajlović. Milosavljević je vlasnik mlekare, lanca trgovina, benzinskih pumpi i restorana. Godinama je RTV Kanal M imao ugovor sa opštinom Paraćin da plasira centralnu informativnu emisiju koju im dostavljaju iz info službe lokalne samouprave. Na čelu lokalnih vlasti nalazi se novi potpredsednik Demokratske stranke Saša Paunović koji je za N1 kazao “Tvrdim da Kanal M nije prodat zbog poslovne odluke vlasnika, već zbog pritisaka kojima je bio izložen”. Novi vlasnik paraćinske radio-televizije Radoica Milosavljević je 2015. godine kupio osam srpskih medija, od kojih su dva, u međuvremenu ugašena, jedna privatizacija je poništena, a ni u jednoj nije obavljeno obavezno investiranje. Glavni i odgovorni urednik Televizije i radija Kanal M iz Paraćina Emil Milojević danas je podneo ostavku na tu funkciju, koju je obavljao 12 godina. Milojević važi za jednog od najozbiljnijih novinara u Pomoravlju i ovom delu Srbije, a na funkciju glavnog i odgovornog urednika je postavljen 1. jula 2006. godine.

PRODAT I RTV STUDIO B

Većinski vlasnik beogradske televizije Studio B, prema podacima agencije za privredne registre, postala je firma iz Beograda Global media technology, društvo sa ograničenom odgovornošću čiji je vlasnik Saša Blagojević, koji je ranije kupio i dnevni list Alo. Global media technology je unošenjem nenovčanog kapitala u iznosu od gotovo 64 miliona dinara dobila 59,74 odsto udela u vlasništvu Radio difuznog preduzeća Studio B d.o.o. koje u Registru medija upisano kao izdavač TV Studio B. Kompanija „Maksim medija“, čiji je vlasnik Ružica Krdžić, kupila je u avgustu 2015. godine Televiziju Studio B za 530.000 evra. Saša Blagojević, vlasnik Beograda Global media technology, takođe je direktor i suvlasnik marketinške agencije „Trilenijum“. On je prošle godine, kao jedini vlasnik firme Dnevne novine Alo d.o.o., kupio tabloid „Alo“ od švajcarsko-nemačkog izdavača Ringier Axel Springer.

DA LI JE I KTV IZ ZRENJANINA NA PRODAJU?

Glavna i odgovorna urednica KTV iz Zrenjanina Danica Radić u pismo koje je uputila UNS-u ističe da joj je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić nedavno „preneo poruku Bratislava Gašića da mora da proda televiziju jer inače neće dobiti sredstva za sufinansiranje medijskih projekata“, kao i da su nakon te njegove posete „komitenti naprasno počeli otkazivati saradnju“. Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, međutim, za UNS kaže da sa KTV televizijom ima „izuzetno dobru saradnju koja traje godinama unazad“, te da je „iznanađen navodima gospođe Radić koji su u njenom pismu stigli UNS-u“. „Televizija KTV je jedna od najstarijih lokalnih TV stanica u Srbiji, emituje program od 1993. godine. “Oduvek smo bili otvoreni za sve političke opcije. Zbog profesionalnog informisanja proganjani smo za vreme DOS-a i intezivno od 2006. do 2012. godine. Najveći pritisak na slobodno novinarstvo, na našu medijsku kuću i na nas lično počinje 2012. godine. „Svakog sam puštala da kaže šta misli. Nemam običaj da se obraćam javnosti, ali ovaj put mislim da su pritisci preveliki i bojim se da moja KTV neće dugo izdržati“, rekla je Radić. Ona je istakla da je još jedan način pritiska poslednjih godina i projektno sufinansiranje medija. Kako kaže, „to je velika prevara jer iz vrha stranke SNS stižu spiskovi u lokalne samouprave kojem mediju da se dodeli koliko sredstava“.

MIODRAG KOSTIĆ ODRŽAO PREDAVANJE STUDENTIMA FRENSISA FUKUJAME

Prvi čovek MK Group Miodrag Kostić održao je predavanje na Fakultetu političkih nauka studentima polaznicima programa “Leadership Academy for Development” čuvenog profesora Frensisa Fukujame, autora naučnog bestselera „Kraj istorije i poslednji čovek“. Kostić je bio jedini gost predavač na predavanjima ovog poznatog politikologa i jednog od najvećih filozofa današnjice. „ Trudili smo se da na analitički način obradimo temu javno-privatnog partnerstva u ovom delu Evrope. Diskutovali smo o prednostima ovog vida partnertstva, ali i o tome šta bi trebalo poboljšati u pravcu povećanja broja projekata u ovoj oblasti. Smatram da pitanje poverenja između vlade i privatnog sektora jeste jedno od ključnih u obezbeđivanju dobrih rezultata neophodnih ekonomskih reformi. Veliki sistemi poput MK Group, koji zapošljava više od 7.000 ljudi širom našeg regiona, trebalo bi da imaju odličnu saradnju sa državom. Kada kompanija, kao što je naša, u poslednjih dvadeset godina investira u Srbiju više od milijardu evra, a godišnje plaća oko 100 miliona evra poreza, doprinosa i dažbina, prirodno je da učestvuje u dijalogu sa državom”, istakao je Kostić. Za javno-privatna partnerstva je neohodna jaka vladavina prava, (odnosno) okvir u kome se mogu sprovoditi složeni ugovori. To je glavni institucionalni preduslov za njihovo sprovođenje izjavio je Fukujama.

SOFTVER DAKTILOGRAF GOVOR PRETVARA U TEKST

Softver "Daktilograf" koji u realnom vremenu automatski pretvara govor na južnoslovenskim jezicima u tekst, predstavljen je u ICT Hub-u u Beogradu. Program startapa Daktilograf, koji je u fazi funkcionalnog prototipa, na demonstraciji je pokazao da može automatski da transkribuje govor u srpskoj, hrvatskoj, bosanskoj i crnogorskoj varijanti jezika. Razvojni direktor startapa Daktilograf Mirsad Hadžalić je ocenio da je glavna prednost programa što nije oslonjen na sistem rečnika, odnosno nije ograničen na broj reči koji prepoznaje ili pojedinačan jezik, već posmatra reči kao zvučne signale, rastavlja ih, prepoznaje i pretvara u pisani tekst. Dodaje se da je taj softver namenjen pre svega medijima, a da će imati primenu i u sudovima, skupštinama, drugim organima javne uprave i svim ostalim institucijama ili kompanijama koje imaju svakodnevnu potrebu za kucanjem teksta. "Planiramo razvoj dodatnih aplikacija, a završenu verziju proizvoda očekujemo do kraja godine", dodao je Hadžalić. Sedište Daktilografa biće u Beogradu, a prvobitne investicije, po Hadžaliću, očekuju ubrzo, dok su već potpisali predugovore o korišćenju radne verzije softvera sa podgoričkim Vijestima i sa crnogorskim Centrom za stručno obrazovanje.

EVROPSKI IZDAVAČI ZA REFORMU AUTORSTVA

Više od dve godine u Evropskoj Uniji traju pripreme za izmene direktive o autorskim i srodnim pravima, u okviru koje izdavači očekuju uvođenje “prava izdavača”. Nedavno, 20. juna, Komitet evropskog parlamenta za zakonodavna pitanja podržao je predlog direktive koji ide u prilog izdavačima, ali glasanje poslanika u parlamentu se očekuje ovih dana. Suština ovih odredbi je da izdavači dobiju zakonski osnov, koji proizvođači muzičkog i filmskog sadržaja i emiteri u onlajn sferi odavno imaju. Izdavači bi dobili pravo da naplate licencu za preuzimanje, distribuciju i monetizaciju svog sadržaja od strane globalnih pretraživača, dok bi sadržaj ostao besplatan za nekomercijalne korisnike. Na ovaj način bi i novinari autori dobili svoj deo od sadržaja koji je naplaćen posredstvom mehanizma “prava izdavača”. Ove odredbe bi posebno bile značajne za male novine i magazine, lokalne i regionalne, sa njihovim digitalnim startapovima širom Evrope, koji ne uspevaju da zaštite svoj sadržaj i svoja prava prema velikim američkim korporacijama. U međuvremenu, u susret glasanju, poslanici su bombardovani sa više od 35.000 mejlova i automatskih telefonskih poruka od strane velikih kompanija koje pokušavaju da zaustave uvođenje “prava izdavača”.

KKR RAZMATRA PRODAJU UNITED GRUPE?

Investicioni fond KKR razmatra prodaju telekomunikacione kompanije United Group u sklopu transakcije kojom bi vrednost te kompanije, uključujući dugove, mogla dostići do tri milijarde dolara, piše Wall Street Journal pozivajući se na izvore upoznate sa dešavanjem, a prenosi sajt seebiz.eu. Do prodaje bi, kako piše njujorški list, došlo u trenutku mnoštva aktivnosti u evropskom telekomunikacionom i emiterskom sektoru, budući da giganti kao što je Vodafone kupuju preduzeća širom Evrope. Njujorški list prenosi ocene pojedinih bankara da prodaja United Groupa možda neće privući pažnju velikih kompanija, ali da ipak može privući interes investitora zbog široke ponude i rasta broja korisnika. United Group sa sedištem u Amsterdamu je u Srbiji vlasnik kablovskog operatera SBB i regionalne televizije N1. Stvorena je stvorena 2007. godine spajanjem SBB-a, Telemacha Slovenije i Telemacha Bosna.

OD 2019. VIŠE VREMENA NA INTERNETU NEGO UZ TV

Istraživačka agencija Zenith prošle je godine prema dotadašnjim podacima procenila kako će najmanje do 2019. godine televizija kao medij i dalje biti globalno popularnija od interneta, odnosno da će prosečni korisnik i dalje više vremena provoditi gledajući TV nego surfajući webom. Međutim, porast vremena koje se provodi online u poslednjih godinu dana ubrzao je pa su iz Zenitha sada revidirali svoje prognoze. Prema najnovijoj projekciji već 2019. godine prosečni će stanovnik razvijenog sveta više vremena provoditi online nego uz televizor. Trenutno je odnos ovih dva medija takav da se u proseku uz TV dnevno provede 172,7 minuta, a uz internet 159,7 minuta. Sledeće bi godine, nastavi li se linearni porast korištenja Interneta i isto kontinuirani, ali nešto sporiji, pad gledanja televizije, korisnici trebalo da online provode 170,6 minuta na dan, dok će TV pasti na 170,3 minuta.

DISNEY POVEĆAO PONUDU ZA 21ST CENTURY FOX

Disney je objavio novu ponudu od 70,3 milijarde dolara za Twenty-First Century Fox, nakon što je Comcast ponudio 65 milijardi dolara za ovu kompaniju. Bitka za Twenty-First Century Fox pokazuje novi talas borbi među kompanijama za zabavu i telekomunikaciju. Kompanije koje kupuju medijske kuće imaju sve više programa kako bi se bolje takmičile s tehnološkim kompanijama kao što su Amazon i Netflix. Sporazum Disneya bi uključio kupovinu Fox filmova i TV studija, kablovske mreže i međunarodne imovine, ali ne i Fox News kanala. AT & T-ev portal za zabavni program je nedavno kupio Time Warner za 81 milijardu dolara, nakon što je savezni sudija odbacio sumnje o ilegalnoj kupovini. Disney je u decembru objavio ponudu od 52,5 milijardi dolara za Twenty-First Century Fox. Sada nudi 38 dolara po akciji Foxa, što je više od 10 dolara po akciji za iznos koji je nudio u decembru.

ZNAČAJ NEWSLETTERA ZA RAZVOJ PRETPLATE

Newsletter je rastući ključni alat za medijske kompanije koje pokušavaju na sve načine da ostvare vezu sa svojim čitaocima i da putem newslletera utiču na frekvenciju preuzimanja sadržaja od strane postojećih pretplatnika i za animiranje potencijalnih pretplatnika, kaže se u nedavno objavljenom izveštaju međunarodne asocijacije news medija (INMA). Ovaj izveštaj donosi podatke o trendovima i primere najbolje prakse medijskih kompanija koje su uspele da povećaju prihod od čitalaca, odnosno da smanje broj prekinutih pretplata i povećaju angažovanje postojećih. Izveštaj pokazuje kako segmentisati sadržaj u osetljivom ekosistemu i ističe razlike u pristupu globalnih ili nacionalnih medijskih brendova, onih koji su samo digitalni, pa sve do gradskih novina.

HBO, CNN I VORNER BROS DEO GIGANTA AT&T

Američki telekomunikacioni gigant AT&T dobio je zvanično odobrenje za preuzimanje HBO, CNN i Vorner Bros, vlasništva medijske kompanije Tajm Vorner za 85 milijardi dolara. Preuzimanje će uslediti nakon što je američki sud bezuslovno odobrio sporazum između AT&T-a i Tajm Varnera. Ovaj sporazum pokušale su da spreče brojne kompanije, uključujući i američkog predsednika Donalda Trampa. Prema sporazumu, Tajm Vorner pripaja se jednom od najvećih američkih internetskih, televizijskih i telefonskih provajdera koji za 85 milijardi dolara dobija vlasništvo nad uspešnim televizijskim mrežama HBO i CNN i kompanijom Varner Bros. Sklapanje ovog sporazuma verovatno će dovesti do potencijalnih sukoba interesa kada je reč o favoriziranju televizijskih sadržaja. Protivnici sporazuma smatraju da će AT&T promovisati vlastite emisije i filmove preko HBO i CNN. AT&T je postigao dogovor s Tajm Varnerom u oktobru 2016. godine, ali zvanično sklapanje sporazuma zaustavio je američki sud rekavši kako bi vlasništvo nad satelitskom televizijom DirecTV i Time Warner AT&T dalo nepoštenu moć i utjicaj naspram konkurenata i dovelo do povećanja cena za potrošače. Američki sud je naveo da argumenti protiv AT&T nisu dovoljno jaki. Prema podacima Tomson Rojtersa, ovo spajanje je četvrto najveće u istoriji u sektoru telekoma, medija i industrije zabave.

POLITICO EUROPE NAJUTICAJNIJI

Godišnja studija “Šta utiče na influensere”, koju su objavili ComRes i Burson-Marsteller iz Brisela, navodi da je izdanje Politiko Europe, koji zajedno izdaju Politico i Axel Springer, najuticajnija publikacija među onima koji kreiraju javno mnjenje u Evropskoj uniji, drugu godinu za redom. Ukupno 69 posto ispitanih EU eksperata izjasnilo se da je Politico Europe najznačajniji evropksi medij, što je porast od 16 posto u odnosu na prošlu godinu. Tako se ovo izdanje ponovo našlo iznad medija kao što su Financial Times, BBC, The Times ili društvenih mreža Twitter i Facebook. Politico Europe ima značajan procenat među više ciljnih grupa: poslanici EU Parlamenta (59 posto), EU predstavnici (72 posto) i drugi uticajni influenseri (75 posto), koji ovo izdanje navode kao najznačajnije u svom procesu donošenja odluka.