Ako ne vidite slike, ili se newsletter ne prikazuje ispravno, kliknite ovde!
ASMEDI
NEWSLETTER
Jul 2016
Asocijacija Medija
No. 274
U OVOM BROJU
Popunjavanje Saveta REM-a
Da li razumeš medije?
Blic.rs i dalje broj jedan
Rast oglašavanja u Hrvatskoj
Telekom Slovenije vs Antena Group
Ministar ne može da piše kolumnu
PRIJATELJI NEWSLETTERA
Telekom Srbija

PROSLEDI PRIJATELJU
Imate prijatelja u medijskoj industriji ili mislite da bi ga zanimao ovaj newsletter?
pošalji prijatelju!
POŠALJITE NAM VEST
Ako mislite da imate vest čije je mesto u newsletter-u, možete nam je poslati
putem email-a!
KONTAKT


Francuska 5
11000 Beograd
T/F: (+381 11) 30 65 545
Mob: (+381 64) 83 38 071
arhiva.asmedi.org
info@asmedi.org



Facebook Twitter LinkedIn Email Digg More...



















































































































































































































































































  Facebook Twitter LinkedIn Email Digg More...
  MEDIJI - DRUŠTVO - DOGAĐAJI
 

REZULTATI KONKURSA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA

Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je rezultate Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. U pitanju je poslednji od ukupno šest raspisanih konkursa u oblasti javnog informisanja, na koje je stiglo ukupno 898 prijava, a ministarstvo je na predlog stručnih komisija podržalo ukupno 348 projekata sa iznosom većim od 255 miliona dinara. Svi rezultati su objavljeni na sajtu www.kultura.gov.rs/konkursi. Samo na poslednji, koji je ujedno i najveći i za medije najznačajniji konkurs, jer obuhvata štampane i elektronske medije kao i produkcijske kuće, pristigle su 484 prijave, od čega je podržano 176 projekta, sa iznosom od 151.410.000 dinara. Pored ovih brojki, koje su za svako poštovanje, ovogodišnji konkurs ostaće poznat i po jednom presedanu, a to je da je ministar prvi put iskoristio svoje zakonsko pravo (iako postoje različita tumačenja zakona) i konačnu odluku o izboru projekata i dodeljenim sredstvima, doneo menjajući nekoliko predloga stručne komisije. Do sada, ni jednu odluku komisija na konkursima iz oblasti javnog informisanja nije promenio. Da li bi ovaj presedan dobio drugačiju kvalifikaciju (na primer “ministar je preuzeo odgovornost za dodelu sredstava”) da se ne dešava u vreme njegovog tehničkog mandata i u vreme izložbe “Necenzurisane laži”, ostvaljamo da se zaključi kada se odjeci stišaju… (pročitajte nastavak teksta)


SAOPŠTENJE DELA MEDIJSKE KOALICIJE

“Odluka tehničkog ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca da, po sopstvenom nahođenju, prepravi predlog stručne komisije za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u kategoriji elektronskih medija, predstavlja čin ozbiljnog ugrožavanja i obesmišljavanja medijskih reformi u Srbiji.” kaže se u saopštenju koje potpisuju NUNS, NDNV, ANEM i Lokal Pres. U saopštenju se dodaje “Dva stuba medijskih reformi – izlazak države iz medijskog vlasništva i sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja kroz stručne komisije – sada su se potpuno urušila: državni mediji su postali partijski, a ministar je legalizovao da novac medijima dodeljuju političari u skladu sa svojom nekontrolisanom voljom, a ne medijski stručnjaci. Na lokalnom nivou je i inače bilo ogromnih problema sa sprovođenjem konkursnog sufinansiranja i u prošloj i u ovoj godini. Ovom odlukom tehnički ministar je poslao poruku nižim nivoima vlasti da su medijski zakoni i stručne komisije samo ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost i da se ne treba pridržavati njihovih odluka, što će, sigurni smo, biti dočekano sa velikim odobravanjem od strane lokalnih vlasti.”


POPUNJAVANJE SAVETA REM-A

Mandat članice Saveta REM-a Gordane Suše istekao je u martu ove godine, a kako nadležna služba Narodne skupštine nije pravovremeno, odnosno šest meseci pre isteka mandata, objavila javni poziv za predlaganje kandidata, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) uputilo je dopis Odboru Skupštine Srbije za kulturu i informisanje kojim ga poziva da inicira procedure za izbor nedostajućeg člana. Reč je o članu REM koji se bira na predlog udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara. Kako je istakao NUNS, Savet REM trenutno umesto sa devet radi sa samo šest članova što znači da to regulatorno telo funkcioniše na granici regularnosti. Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje reagovao je vrlo brzo, održavši sednicu 28. jula. Članovi Odbora za kulturu i informisanje su pokrenuli i proceduru za izbor dva člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Pored toga na održanoj sednici usvojen je zaključak kojim se od resornog ministarstva traži pisana informacija o konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.


IZLOŽBA NECENZURISANE LAŽI

Press služba Srpske napredne stranke, u beogradskoj galeriji Progres priredila je izložbu Necenzurisane laži. Izložba prikazuje negativni medijski sadržaj o aktuelnoj vlasti objavljen u prethodne dve godine. Ideja tima koji stoji iza izložbe je bila da građani sami procene da li ima cenzure u Srbiji. U opisu izložbe stoji da namera autora nije "da sugerišu ili nameću, već da činjenice budu jedini kriterijum na osnovu kojeg će građani formirati sopstveni sud o tome da li u Srbiji ima cenzure ili su na delu 'necenzurisane laži'." Izložene su naslovne strane raznih medija, karikature i stripovi u kojima je vlast prikazana u negativnom kontekstu, inserti iz televizijskih emisija, kao i tvitovi javnih ličnosti i običnih građana. "Izložba je samo izbor 2.523 primera od ukupno 6.732 negativna medijska sadržaja u poslednje dve godine objavljena o Aleksandru Vučiću i SNS" izjavila je šefica službe SNS za informisanje Vladanka Malović. Očigledna je sličnost sa izložbom “Riječ, slika, neprijatelj”, koju je u Crnoj Gori, pre tri godine, priredio Institut za javnu politiku Vladimira Bebe Popovića, i na kojoj su bili sabrani novinski tekstovi o Milu Đukanoviću. Novinari, čija su se dela našla na izložbi, pozvali su Aleksandra Vučića da pokuša da shvati koliko je rizično sputavati istinu, plasirati laži i ohrabrivati agresivnost prema svima koji iskazuju javno drugačije stavove i ubeđenja, izjavivši da se ne odriču nijedne svoje rečenice, teksta, karikature ili naslovne strane. Pretražujući vesti o izložbi naišli smo i na ovaj komentar: “Tehnički odlično realizovano, neskriveno poniženje i zastrašivanje celokupne medijske scene, pomenutih i nepomenutih novinara, ali i građana za koje ni društvene mreže više nisu prostor za slobodnu razmenu mišljenja”.


DA LI RAZUMEŠ MEDIJE?

“Medijski pismenа оsoba je ona koja kada čita novine, gleda televiziju ili koristi društvene mreže, misli svojom glavom i ne veruje baš svemu, već promisli šta joj to mediji govore i iskoristi medijski sadržaj najbolje što može da se informiše, upozna i nauči nešto novo i da se zabavi.” Ovim tekstom počinje priča sa osnovcima šest osnovnih škola u gradovima i opštinama: Obrenovac, Valjevo, Loznica, Paraćin, Zrenjanin i Vranje, sa kojima Asocijacija medija realizuje projekat “Da li razumeš medije?”, sa ciljem razvoja medijske pismenosti u Srbiji. Tokom projekta biće održano nekoliko predavanja i medijskih radionica, a deca će imati priliku i da učestvuju na nagradnom konkursu izrade lokalne vesti i reklame. Kako se zaista prave vesti moći će da nauče u redakcijama lokalnih medijskih partnera i zajedno sa njima da se oprobaju u završnom, takođe nagradnom, takmičenju gradova za najbolju produkciju lokalne vesti. Najbolji tim očekuje i studijska radna poseta “velikim medijima” u Beogradu. Projekat traje godinu dana i uključuje i istraživanje ove ciljne grupe o medijskim navikama. Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja, a namera Asocijacije medija je da posle prve godine i uzorka od 6 gradova, projekat proširi na celu Srbiju u saradnji sa Ministarstvom prosvete i u skladu sa strategijom obrazovanja Republike Srbije do 2020. godine. Kako su deca iz Osnovne škole Stevan Jakovljević iz Paraćina i naš lokalni medijski partner TV Kanal M, odreagovali na početak projekta, najbolje pokazuje tv prilog koji su sami pripremili a Kanal M emitovao. Prilog možete pogledati ovde.


3000. BROJ ILUSTROVANE POLITIKE

Magazin Ilustrovana Politika, izdavačke kuće Politika AD, koji izlazi svakog utorka, doživeo je svoj 3000. broj. Povodom 3000. broja glavni i odgovorni urednik Aleksandar Gajović je izjavio “Znam da nije vreme za neko veliko slavlje i (pre)glasnu retoriku. Jednostavno, u ovom lepom trenutku ćemo se ponašati u skladu sa pomenutim godinama i brojkama. A to znači opušteno prema sebi i drugima, dostojanstveno i gordo, uz nastojanje da budemo bolji, čitaniji i, naravno, gledaniji. Velike priče malih i običnih ljudi, reportaže i putopisi, zanimljivi događaji i ljudske sudbine, rubrike posvećene kulturi, sportu i zabavi, angažovani komentari i aktuelne kolumne, kvalitetne ilustracije i dobre fotografije... Sve to će i u periodu koji je pred nama biti deo koncepta Ilustrovane Politike. Ne mogu a da se i ovoga puta ne osvrnem na dan kada sam imenovan za prvog čoveka redakcije ovog nedeljnika. Tada sam negde samouvereno izjavio da se ovaj časopis, bar dok sam ja na njegovom čelu, nikada neće baviti ”estradnim tračevima, bizarnim kič temama, javnim skandalima i suprugama fudbalera na beogradskim splavovima”, makar zbog toga njegov tiraž trpeo. Dato obećanje nisam pogazio.”


BLIC.RS I DALJE BROJ JEDAN

Najnoviji podaci "Gemiusa", sistema za praćenje posećenosti sajtova u Srbiji, pokazuju da je "Blic" i u junu zadržao vodeću poziciju kao najposećeniji medijski portal u Srbiji. Liderska pozicija drži više od 2.000.000 jedinstvenih korisnika i 179 miliona pregledanih stranica, što je skoro 40 miliona više od najbližeg konkurenta među informativnim portalima. Broj poseta sajtu "Blica" takođe drži vodeću poziciju u Srbiji sa više od 42,5 miliona, što je za 13 miliona više od drugorangiranog informativnog elektronskog medija. Hvala vam što nas čitate i pratite!


JAVNE RASPRAVE RTV-A

Programski savet Radiotelevizije Vojvodine (RTV) objavio je na sajtu RTV da će do kraja godine održati šest javnih rasprava po gradovima Vojvodine, kako bi predstavili programske sadržaje pokrajinskog javnog servisa. Građanima je Programski savet uputio poziv da šalju sugestije koje će doprineti kvalitetnoj raspravi o programskoj koncepciji i kvalitetu programskih sadržaja. U naslovu mejla je potrebno navesti opštinu, kao i programski segment na koji se sugestije odnose. Segmenti programa RTV su informativni, kulturno-umetnički, zabavni, dečiji, školski, obrazovni i naučni, sportski, verski i ostale teme od javnog interesa. Građani se pozivaju da pišu na i-mejl adresu rasprave@rtv.rs.


NOVA INTERNET TELEVIZIJA

Prva nezavisna internet televizija u Srbiji počela je sa emitovanjem početkom jula na adresi upsstv.com. U pitanju je projekat Udruženja predsednika skupštine stanara (UPSS) iz Niša. Povodom početka rada UPSS je izdao saopštenje u kome se navodi: “U vreme kada je većina medija konrolisana od strane centara finansijske i partijske moći UPSS pokreće svoj TV kanal kao otvorenu, necenzurisanu tribinu za slobodnu debatu, za emitovanje priloga o onome što razni centri moći žele da sakriju od javnosti, za priloge koje pripremaju lokalne organizacije civilnog društva… UPSS TV će biti nezavisna i slobodna TV stanica na YU prostoru. Nadamo se da nam naši gledaoci neće zameriti to što naša produkcija, nužno, neće biti na visokom tehnološkom nivou.” Program UPSS TV kanala je moguće pratiti na globalnom nivou, na svim meridijanima i na svim smart uređajima koji podržavaju digitalni signal. Dozvoljeno je preuzimanje signala i reemitovanje sadržaja ovog kanala od strane kablovskih distributera bez ikakve finansijske nadoknade do kraja 2016. godine, kao i preuzimanje sadržaja i masovno prikazivanje u javnom prostoru.


TESLIN VREMEPLOV I U CRNOJ GORI

Povodom obežavanja 160 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih svetskih naučnika, kompanije Telekom Srbija i m:tel Crna Gora povele su mnogobrojne Budvane i posetioce Budve na uzbudljivo putovanje Teslinim vremeplovom. Zahvaljujući velikom interesovanju i uspehu koje je „Teslin vremeplov“ postigao u tri najveća grada u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ovaj nesvakidašnji događaj nastavio je svoje putovanje i van granica naše zemlje. Telekom Srbija (pridruženi član Asocijacije medija) osmislila je i realizovala umetnički projekat „Teslin vremeplov“ dok je m:tel Crna Gora, ćerka firma Telekoma Srbija, realizovala trodnevne projekcije projekta u Starom gradu u Budvi. Kao umetnički prikaz, digitalna predstava posvećena Nikoli Tesli putem 4D projekcija na spektakularan način otkriva naučnikovo odrastanje, značaj njegovih otkrića, kao i njegove mirovne i filantropske misli i stanovišta. Na taj način, turisti iz celog sveta i posetioci Crne Gore tokom letnjih dana, imali su priliku da saznaju mnoge zanimljive detalje iz Teslinog života i naučnog rada. „Ovo je jedinstveni multimedijalni projekat o najvećem naučniku sa naših prostora, poznatom u celom svetu... mogu reći da je fascinantan događaj u kome imate utisak da vam se Nikola Tesla lično predstavlja“, izjavio je Vladimir Lučić, izvršni direktor m:tela.


SRCE ZA DECU U LOZNICI I LJUBOVIJI

Jelena Milošević, direktorka izdavaštva u kompaniji "Ringier Axel Springer" uručila je aparate za proveru sluha kod beba porodilištima u Loznici i Ljuboviji. Neonatalni skrining sluha je zahvaljujući humanitarnoj akciji "Blic fondacije" - "Srce za decu" postao obavezan u 52 porodilišta u Srbiji. Ostalo je da se uruče još četri aparata. Pokrovitelj akcije "Srce za decu" je Ministarstvo zdravlja, a medijski partner Radio-televizija Srbije. Dr Mira Vučetić, direktorka Opšte bolnice u Loznici, zahvalila se "Blic fondaciji" na značajnoj donaciji. “U Loznici se godišnje rodi oko 1.200 beba. Ovaj uređaj je značajan jer će prevencija biti na višem nivou. Aparat za skrining sluha kod novorođenčadi omogućava rano otkrivanje poremećaja sluha i rano započinjanje terapijsko - rehabilitacionih tretmana“ izjavila je dr Vučetić.


KOŠARKAŠKA REPREZENTACIJA NA KOPAONIKU

Nakon osvojenog prvog mesta na kvalifikacionom turniru u Beogradu, naša košarkaška reprezentacija je otišla na Kopaonik, gde se zahvaljujući MK Mountain Resort-u koji je obezbedio idealne uslove u hotelu Grand, priprema za predstojeće veliko takmičenje. U okviru priprema, košarkaši, na čelu sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem, jednu pauzu su iskoristili za druženje sa decom iz košarkaškog kampa. Druženje je organizovano u okviru promovisanja humanitarne akcije “Magnet za ljubav”, a deca su iskoristila ovu priliku da našim košarkašima postave brojna zanimljiva pitanja, saznaju neke košarkaške trikove i dobiju autogram od svojih omiljenih igrača. MK Group već treću godinu zaredom nastavlja da pruža podršku Košarkaškom savezu Srbije, omogućujući pripreme naše reprezentacije za velika takmičenja u hotelu Grand na Kopaoniku. Kao pouzdan partner društvu, ovo je samo jedna od aktivnosti kojima MK Group pruža pomoć sportski orijentisanim aktivnostima i pojedincima.


ATRAKTIVNA PONUDA PIRAEUS BANKE

Piraeus banka (pridruženi član Asocijacije medija), zbog velikog interesovanja za dinarske keš i kredite za refinansiranje sa nepristojnom niskom kamatnom stopom, kreirala je jedanko atraktivnu ponudu za klijente bez tekućeg računa u Banci. Novi keš kredit korisniku omogućava da bez prenosa zarade u Piraeus banku ostvari fiksnu kamatu od 5,9% na period otplate do 12 meseci. Gotovinski i krediti za refinansiranje svih obaveza kod drugih banaka, sa dužim periodom otplate, od 6 do 36 meseci, podrazumevaju jednako atraktivnu fiksnu kamatnu stopu od 8,9%. Ova specijalna ponuda za dinarske keš i kredite za refinansiranje bez prenosa zarade važi do 31.12.2016. Sve kredite Piraeus banke sa fiksnom ratom, sa i bez prenosa plate u ovu banku, pored brze i jednostavne procedure, odlikuje i potpuna predvidljivost troškova, što korisniku omogućava precizno planiranje mesečnog budžeta tokom otplate kredita.


IZLOŽBA MARKA SOMBORCA

U nedelju 31. jula otvorena je izložba stripova Marka Somborca u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, ispred nekadašnjeg Ruskog cara. Deo postavke hroničara naše stvarnosti biće preko 160 najboljih radova koji su tokom poslednje decenije mnogim čitaocima Blica ulepšavali jutra. Izložba najpoznatijeg crtača stripova trajaće do 26. septembra.


BANKA INTESA PODRŽAVA START UP PROJEKTE IZ OBLASTI KULTURE

Fondacija Marche, Privredna komora Ankone, Politehnički Univerzitet Marche, Grad Ankona i institut ISTAO, uz podršku Intesa Sanpaolo, međunarodne bankarske grupacije u okviru koje posluje Banca Intesa (pridruženi član Asocijacije medija), objavile su drugi po redu javni poziv za prijave u „Ecapital Culture Adriatic Start Up School“, školu namenjenu mladim ljudima iz zemalja jadransko – jonskog područja koja ima za cilj unapređenje kulturno-istorijske baštine regiona kroz razvoj inovativnih „start-up“ inicijativa. Projekat omogućava mladima da koristeći svoje veštine i kreativnost realizuju poslovne ideje u oblasti kulture i povežu se sa kolegama iz drugih zemalja. Polaznici škole će pohađati predavanja, učestvovati u radionicama i analizirati studije slučaja i istraživanja iz oblasti razvoja i realizacije poslovnog plana, unapređenja tehnika za „start up“ projekte, kao i planiranja i pokretanja „start up“ inicijativa. Svoje poslovne ideje za pokretanje „start-up“ projekata koji doprinose zaštiti kulturne baštine do 15.09.2016. godine mogu prijaviti kandidati starosti do 40 godina iz osam zemalja jadransko – jonskog područja: Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Hrvatske, Slovenije, Grčke i Italije. Prijavljivanje se vrši popunjavanjem obrasca na ovoj internet stranici… (pročitajte nastavak teksta)


NAGRADA ZA NOVI IZGLED ZGRADE HEMOFARMA U BEOGRADU

Pobednik arhitektonskog konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije i uređenje enterijera zgrade Poslovnog centra Hemofarm u Beogradu je autorski tim koji čine arhitekti Zoran Dmitrović, Marija Bjelić, Nenad Blagojević, Katarina Potparević, Marija Radojlović i Zoran Damjanović. Ovaj kreativni tim je kao prvoplasirani osvojio nagradu od 420.000 dinara. Članovi žirija, dr Ronald Seeliger generalni direktor Hemofarma, docent dr Milena Kordić i profesor Zoran Lazović, pregledali su ukupno 15 radova pristiglih na konkurs koji je bio otvoren do 30. juna. Druga nagrada je 240.000 a treća 120.000 dinara. S obzirom na činjenicu da je svih 15 konkursnih projekata rezultat izuzetnog timskog rada i kreativnosti, Hemofarm (pridruženi član Asocijacije medija) planira da ove arhitektonske ideje podeli sa javnošću kroz izložbu koja će biti organizovana tokom jeseni. Prema rečima člana žirija prof. Zorana Lazovića, prvu nagradu zasluženo je poneo rad pod šifrom 71794W. U sve tri teme bili su ubedljivo najbolji. Hemofarm je ovo arhitektonsko takmičenje inicirao kako bi se kroz jаvno profesionаlno nаdmetаnje došlo do najboljeg rešenja za rekonstrukciju poslovne zgrade ove kompanije u Beogradu. Istovremeno je želja menadžmenta kompanije bila i ta da profesionalno motiviše arhitekte, pojedince i timove, ali i studente da se uključe u traženje savremenog, kreativnog, originalnog, funkcionalnog, estetskog rešenja za beogradsku centralu kompanije Hemofarm.


 

 


  Facebook Twitter LinkedIn Email Digg More...
  REGIONI I SVET
 

JAVNE RASPRAVE O SMANJENJU PDV-A ZA ELEKTRONSKE PUBLIKACIJE

U period od 25. jula do 19. septembra 2016. godine biće održane javne rasprave o smanjenju PDV-a za elektronske publikacije. Države članice EU imaju mogućnost oporezivanja štampe različitim poreskim stopama od 5% (niža poreska stopa) ili nižom od 5% (super umanjena), pa čak i do 0% u pojedinim državama članicama. U isto vreme je na digitalne publikacije primenjivana standardna poreska stopa. Harmonizacija propisa je počela 2015. godine od kada se primenjuje standard naplate poreske stope po mestu prijema, telekomunikacione usluge, prenosi i elektronski mediji se oporezuju prema tome gde se nalaze krajnji korisnici, čime se onemuogućava da se eksploatišu zemlje sa najnižim poreskim stopama u okviru EU. Priznajući razlike između štampanih i elektronskih publikacija zaključuje se da one tržištu nude isti sadržaj zbog čega i poreski sistem treba da prizna digitalne medije. Novi akcioni plan za oporezivanje u 2016. godini predviđa da štampani i elektronski mediji budu izjednačeni.


RAST OGLAŠAVANJA U HRVATSKOJ

Hrvatsko udruženje agencija za tržišno komuniciranje (HURA) predstavilo je rezultate Media AdEx-a za 2015. godinu prema kojima ulaganje u oglašavanje beleži porast drugu godinu za redom. Oglašivači su potrošili ukupno 1.452.000.000,00 kuna (oko 200 miliona eura) što je 3,1% više u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast beleži oglašavanje na internet, koje je u odnosu na 2014. godinu poraslo za čak 43,6 posto. U istom period oglašavanje u štampi je opalo za 10,4 posto, čime se nastavlja negativni trend. Televizija nastavlja da dominira sa ukupnim udelom od 51 posto u ukupnom volumenu oglašavanja. Objavljeni podaci predstavljaju procenu neto investicije u ATL oglašavanje po tipu medija, u milionima kuna, prema stručnoj proceni HURA-inog Odbora za medije, ova procena ne uključuje kreativu, produkciju i specijalne formate.


ŠTA LI JE SAD TAČNO?

Posle sprovedene revizije poslovanja u 2015. godini, menadžment HRT-a je utvrdio da je ostvarena dobit za prethodnu godinu bila 18,3 miliona kuna, a ne 56,9 koliko je objavio bivši direktor poslovanja Boris Struk. Menadžment HRT-a nije odgovorio da li će se ispitati odgovornost Borisa Struka i generalnog direktora Gorana Radmana za nerealno prikazivanje poslovnih rezultata. Pored već uzetog kredita od 80 miliona kuna za refinansiranje postojećih dugovanja, planirano je još jedno dodatno zaduženje od 60 miliona kuna. Ukupne obaveze po kreditima iznose 368,8 miliona kuna, plan za smanjenje zaduženosti je redovna otplata postojećih kredita i sprovođenje restriktivne troškovne politike.


TV PRETPLATA U BIH

Prema novo usvojenom rešenju Komisije za saobraćaj i komunikacije Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BIH, RTV taksa će se ubuduće naplaćivati uz račun za električnu energiju, umesto uz račune telekom operatera. Razmatrajući amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Javnom RTV sistemu BiH, Komisija je usvojila i amandman kojim se određuje da se sredstva prikupljena od RTV takse dele tako da BHRT dobije 40 posto, a RTRS i FTV po 30 posto. U prethodnom periodu prema raspodeli RTV takse 50 posto je išlo BHRT-u, a entitetskim emiterima po 25 posto prikupljenih sredstava.


TELEKOM SLOVENIJE VS ANTENNA GROUP

Telekom Slovenije, vlasnik 49 posto slovenačke Planet TV, podneo je zahtev za pokretanje stečaja ove televizije nakon što ona nije uspela da ispuni plaćanje dospelih obaveza. Do ovakvog poslovnog poteza je došlo nakon što je kompanija Antenna Group, vlasnik 51 posto Planet TV-a, odbacila mogućnost dodatnog finansiranja televizije. Televizija je dužna brojnim dobavljačima, međunarodnim partnerima i zaposlenima. Menadžment Telekoma Slovenije za sada nije želelo da komentariše ove informacije. Antenna Group je najveća grčka medijska kompanija osnovana 1988. godine, u čijem vlasništvu se nalaze televizije ANT1 Grčka, ANT1 Kipar, ANT1 Evropa, ANT1 Pacifik, ANT1 Satelit, Makedonska TV, Prva TV Crna Gora, Prva Srpska televizija, B92, Prva plus u Srbiji, Planet TV u Sloveniji i Kiss TV u Rumuniji. Pored televizija, kompanija je vlasnik 7 radio stanica, 3 kompanije koje se bave telekomunikacijama, 2 kompanije koje se bave idavaštvom…


MINISTAR NE MOŽE DA PIŠE KOLUMNE

Boris Džonson, novi britanski ministar spoljnih poslova odustao je od pisanja nedeljne kolumne za dnevne novine The Daily Telegraph, zbog svog imenovanja. Zbog ovoga će morati da raskine prethodno potrpisan ugovor u vrednosti od 299.000 eura godišnje. “Bilo bi pogrešno da nastavi sa pisanjem kolumne, s obzirom na novu ministarsku funkciju” izjavio je njegov potparol. Džonson je kao dopisnik Daily Telegraph-a u period od 1989. do 1994. godine pisanjem kolumni zaradio više od million evra. Još jedna posledica njegovog imenovanja u britansku vladu je i gubitak predujma od oko 108.000 eura od britanske izdavačke kuće Hodder and Stoughton za knjigu o Šekspiru koja je planirano da bude objavljena u novembru. Kao ministar spoljnih poslova Džonson će godišnje zarađivati oko 163.000 eura.


NOVE TV LICENCE U GRČKOJ

Vlada grčke namerava da ponovo podeli televizijske licence. Do sada je sedam televizija sa nacionalnom pokrivenošću dobijalo povremene dozvole za rad, koje su iznova produžavane. Prema novim pravilima biće dodeljeno samo četiri licene. Preduslov za dobijanje licence je da televizija ima najmanje 400 zaposlenih, da su im vlasnici i deoničari poznati javnosti i da imaju da uplate tri miliona evra, koliko iznosi početna cena za licencu. Svega sedam televizija uopšte ispunjava uslove, a među njima nije najgledanija Mega. Na pitanje javnosti zbog čega samo četiri licence, premijer Cipras je u intervjuu za TV Skaj odgovorio da je grčko tržište reklama je teško 200 miliona evra godišnje, da su troškovi jedne televizije otprilike 50 miliona i da se zbog toga dele samo četiri licence. Cilj novih mera je da se iz posla isključe sumnjivi medijski magnati, a vlada bi mogla imati dodatne koristi od toga što će na ovaj način ućutka i svoje kritičare.


GOOGLE IZBRISAO POLA MILIJARDE LINKOVA

Prema podacima izveštaja “kako se Google bori protiv piraterije” izbrisano je 98% od ukupno 523 miliona prijavljenih linkova zbog kršenja autorskih prava. Iz Googla navode da na sve zahteve reaguju u roku od šest sati, kao i da je najbolja metoda za borbu protiv piraterije plasiranje odgovarajuće legalne ponude. Lobističke grupacije filmske i muzičke industrije kritikuju da Google ne čini dovoljno protiv piraterije. Izvršni direktor Udruženja muzičke industrije Velike Britanije Jeff Taylor rekao je da je Google i dalje podstrekač piraterije.


BUDUĆNOST YOUTUBE-A

Youtube uskoro lansira novi servis Unplugged kojim će ući u svet online televizije. Ovaj novi servis namenjen je milenijumskoj generaciji kojoj je mogućnost biranja bitan element. Za sada, novi servis Unplugged, ima podršku produkcija ABC, CBS i ESPN. Google pregovara i sa NBC-jem, Viacom-om, i Fox mrežom. Kako bi odvojili servis od konkurencije čelnici kompanije su kreirali posebne pakete programa na osnovu njihove tematike.


TURSKA KORISTI VANREDNO STANJE DA HAPSI NOVINARE

Od pokušaja državnog udara 15. jula, Turska je ukinula i zatvorila mnoge institucije, pored toga turske vlasti su spendovale, uhapsile i stavile pod istragu više od 60.000 vojnika, policajaca, sudija, članova nastavnog osoblja, državnih službenika i drugih. Zbog navodne povezanosti sa opozicionim propovednikom Fetulahom Gulenom, Radiodifuzni savet Turske ukinuo je licence za 24 medija. U saopštenju nadzornog medijskog organa Turske navodi se da je Radiodifuzna agencija na vanrednoj sednici donela odluku o ukidanju licence i lišavanju prava na emitovanje televizijama i radio stanicama za koje je ustanovljeno da imaju veze sa Fetulahom Gulenom. Pored toga vlast je izdala više naloga za hapšenje novinara, među kojima je poznata komentatorka i bivša poslanica turskog parlamenta Nazli Ilidžak, od kojih je 16 već privedeno. Posebno se ističe nalog za hapšenje 47 bivših novinara i menadžera lista "Zeman", nad kojim je država u martu preuzela kontrolu u čije prostorije je ušla nakon što je policija upotrebila silu i suzavac da bi rasterala više hiljada demonstranata koji su branili nezavisnost tih novina. Kako prenosi agencija Anadolija, najmanje jedan novinar sa tog spiska, bivši kolumnista "Zemana" Sahin Alpaj, već je uhapšen i nalazi se u pritvoru.


AL DŽAZIRA PROTIV EGIPTA

Svetska TV mreža Al Džazira, u vlasništvu vlade Katara, podnela je tužbu protiv egipatske vlade u vrednosti od 150 miliona dolara. Slučaj se nalazi pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke u Vašingtonu. Ovo je više od komercijalnog spora u kojem Al Džazira pokušava da realizuje obaveze koje Egipat ima prema bilateralnom ugovoru o investicijama s Katarom. Al Džazira navodi da su njene kancelarije zatvorene, da je blokiran prenos i emitovanje programa, da je dozvola stopirana, a lokalni ogranak likvidiran u obavezujućoj proceduri, da su njeni novinari predmet šikaniranja, hapšenja i stavljanja u pritvor iz političkih razloga. Kao jedan od argumenata navodi se da ove povrede slobode izražavanja znače da Egipat krši svoje obaveze koje ima prema međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima. Ukoliko ova parnica bude uspešno okončana, pokazaće kako aktuelni međunarodni zakon može biti u službi realizacije globalnih normi, koje su od suštinskog značaja za slobodan protok informacija, i to uprkos tome što ugovorima o ljudskim pravima nedostaje mehanizam za realizaciju. S druge strane, ne iznenađuje što vlasti, koje stvaranje globalnog javnog foruma doživljavaju kao pretnju sopstvenom opstanku, uvode restriktivnu politiku da bi potkopavale slobodu izražavanja.


NA UDARU NEZAVISNO NOVINARSTVO U KINI

Kina je pokrenula novu kampanju protiv nezavisnih medija, smanjivanjem slobode sajtovima da objavljuju priče o socijalnim i politički osetljivim temama, ukoliko ne dolaze od novinske agencije kojom upravlja država. Drakonske mere koje sprovodi Sajber uprava Kine imaju za cilj da iskorene loš efekat slobodnog govora. Kineska Komunistička partija je usvojila nikad oštrije mere kako bi iskorenila neslaganje, zahtevajući apsulutnu lojalnost od državnih novinara čija je osnovna uloga da prošire partijsku politiku. Nezavisnim izdavačima bilo je dugo zabranjeno da istražuju politički osetljiva pitanja, mada to dosad nije bilo striktno, što će se uvođenjem novih mera promeniti. Poslednja u nizu mera je preuzimanje redakcije liberalnog magazina Yanhuang Chunqiu od strane vladinih zvaničnika, koji su ponudili pomoć u rekonstrukciji vodećeg tima u naporu da uguše glasove koji se ne slažu sa vladajućom Komunističkom partijom.


Copyright - Asocijacija medija - 2016.
www.asmedi.org
info@asmedi.org

Članice-osnivači:
Adria Media Srbija; Akter Media Group d.o.o.; Alliance International Media; Attica Media Serbia; Europapress d.o.o.; NIP Fonet d.o.o.; Info Lokal Media Group; Kompanija Novosti AD; Kurir-info d.o.o.; Magyar Szo Lapkiado KFT;
Naše novine Info d.o.o.; Novi Magazin; NIP Nedeljnik d.o.o.; NIP Vranjske d.o.o.; Novinska agencija Beta Press d.o.o.;
Ringier - Axel Springer d.o.o.; Vreme d.o.o.
Ovaj email ste dobili jer se nalazite na mailing listi Asocijacije Medija.
Ukoliko ne želite više da primate ASMEDI Newsletter, možete se odjaviti ovde