NAJAVA NOVOG SEMINARA

U pripremi je novi seminar u organizaciji Media News & Consulting i Asocijacije medija, koji će biti održan 9. i 10. marta, a posvećen je dopunskoj edukaciji novinara na temu lokalnog izveštavanja. Kako unaprediti izveštavanje na lokalnom nivo, kako prepoznati interese građana na informativnom planu lokalnih sredina, kako unaprediti informativnu saradnju sa susednim lokalnim zajednicama, u kojoj meri i da li uopšte izveštavati o zbivanjima na globalnom planu, šta su informacije od suštinske važnosti na lokalnom nivo – sve su to teme medijskih kuća. Prijavljivanje za učešće u radu seminara i detaljnije informacije očekuju vas na internet adresama: zoranpapic@mncbgd.com i info@asmedi.org.

NOVI REPUBLIČKI KONKURS ZA SUFINANSIRANJE MEDIJA

Ministarstvo kulture i informisanja raspisaće 1. marta 2016. godine Konkurs za projektno sufinansiranje iz oblasti informisanja, u iznosu od 262 miliona dinara, a cilj je podizanje kvaliteta medijskih sadržaja i podrška medijima i novinarima u objektivnom i pravovremenom informisanju građana Srbije, saopšteno je danas. Pravo učešća na konkursima, kako se navodi, imaju izdavači medija čiji medij je upisan u Registar medija koji se vodi u Agenciji za privredne registre, sa podacima upisanim u skladu sa Zakonom i pravna lica, odnosno preduzetnici koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja i koji prilože dokaz da će sufinansiran medijski sadržaj biti realizovan putem medija koji je upisan u Registar medija. Budžet je u svim kategorijama uvećan u odnosu na prethodnu godinu, a konkursi će biti objavljeni u listu Politka i na sajtu Ministarstva. Konkursi se odnose na: proizvodnju medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini, projekte koji se realizuju putem elektronskih medija sa sedištem na teritoriji AP Kosovo i Metohija u 2016. godini, projekte iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2016. godini, projekte iz oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom, projekate organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja i projekte iz oblasti javnog informisanja pripadnika srpskog naroda u zemljama regiona.

PRIVATIZACIJA MEDIJA ĆE SE ZAVRŠITI DO KRAJA 2016. GODINE

Kao poslednja aktivnost projekta “Novinar kao potencijalni vlasnik i upravljač medija”, u organizaciji Asocijacije medija, 24. februara u Medija centru, održana je panel diskusija na temu “Privatizacija medija”. Učesnici panela su bili državni sekretar ministarstva kulture i informisanja, Saša Mirković, zamenik Registratora Registra medija, Ružica Mačukat, predsednik ANEM-a Miša Tadić, direktor RTV Mag i pokretač Nove mreže Srbije, Miroslav Paunović, dok je moderator skupa bio predsednik UO Asocijacije medija, Zoran Sekulić. Saša Mirković je potvrdio da proces privatizacije medija kasni, ali je izrazio uverenje da će u 2016. godini država izaći iz vlasničke strukture medija. On je izrazio žaljenje što na panel diskusiju o privatizaciji medija nisu mogli, iako su bili najavljeni, da dođu predstavnici Ministarstva privrede, jer je taj posao u njihovoj nadležnosti, posle gašenja Agencije za privatizaciju. Dosadašnji rezultat privatizacije je takav da su za 34 medija sklopljeni ugovori o prodaji, u slučaju 22 medija, od kojih je veliki broj u stečaju, obustavljena je privatizacija (oni se gase), dok su usvajanjem Autentičnog tumačenja Zakona o javnom informisanju i medijima stvoreni uslovi da 17 medija, čiji kapital nije prodat na aukciji, budu privatizovani podelom kapitala zaposlenima bez naknade...(pročitajte nastavak teksta)

I DALJE PITANJE TANJUGA

Zamenik Registratora Registra medija Ružica Mačukat izjavila je da Novinska agencija Tanjug ne može više da radi, osim onoga što je propisano Odlukom Vlade. Tanjug je izgubio status pravnog subjekta i prestao da postoji po sili zakona, objasnila je Mačukat 24. februara na panel diskusiji Asocijacije medija na temu "Privatizacija medija". Tanjug je osnovan zakona i prestao je da postoji kada je drugim zakonom propisano da zakon o osnivanju više ne važi, naglasila je Mačukat. Prema njenim rečima, Tanjug ne može da bude izbrisan iz Agencije za privredne registre (APR), pa time ni iz Registra medija, dok pravni zastupnik firme, direktor Tanjuga, ne izvrši sve finansijske obaveze prema zaposlenima. Ona je istakla da APR nema ovlašćenja da pravnog zastupnika pita da li je isplatio te obaveze, već to može da uradi država Srbija. Vidim da će Vlada Srbije, kao izvršni organ, morati u jednom trenutku da pozove direktora Tanjuga, kao pravnog zastupnika, i da ga pita da li je okončao poslove propisane Odlukom, predvidela je Mačukat. Kada on podnese izveštaj, Vlada će u jednom trenutku doneti zaključak da su se stekli uslovi za podnošenje prijave za brisanje iz registra, smatra Mačukat.

KAMPANJA “AKO IMAŠ ŠTA DA KAŽEŠ – RECI”

Pilot kampanja posvećena podizanju medijske pismenosti među srednjoškolcima „Ako imaš šta da kažeš- reci“, završena je, a prema pisanju sajta Advertiser-Serbia, za šest meseci, koliko je trajala, đaci su razvijali nove školske sajtove, kreirali filmove i pravili školske časopise, jačajući i unapređujući medijsku pismenost mladih u srednjim školama. Projekti srednjoškolaca predstavljeni su u Trećoj beogradskoj gimnaziji, jednoj od devet srednjih škola u Srbiji, koje od septembra učestvuju u toj pilot kampanji. Kampanju je finansirala EU, a Delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo kulture, u saradnji sa Trećom beogradskom gimnazijom, Karlovačkom gimnazijom i Ekonomsko-trgovinskom školom iz Paraćina pokrenuli su kampanju septembra 2015. godine u nameri da učenici srednjih škola posvete više pažnje osnovama medijske pismenosti, kritičkom razmišljanju, proveravanju informacija, razlikovanju informacija od reklame. Prezentaciji projekata srednjoškolaca prisustvovali su šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac koji je u svom izlaganju napomenuo da je pojam medijske pismenosti sadržan u zakonima o javnom informisanju i medijima, javnim medijskim servisima i osnovnom obrazovanju. Majkl Devenport je odao priznanje svim učenicima koji su učestvovali u kampanji jačanja medijske pismenosti i najavio da će ih Delegacija Evropske unije za njihov rad nagraditi putovanjem u Beč, Ljubljanu i Bratislavu na Dan Evrope, 9. maja. U programu jačanja medijske pismenosti učestvovale su srednje škole iz Beograda, Čačka, Nove Varoši, Paraćina, Sremskih Karlovaca, Novog Sada, Smederevske Palanke i Bečeja.

PROMENE U SAVETU ZA ŠTAMPU

Osnivači Saveta za štampu, dva novinarska i dva medijska udruženja, odlučili su da, promenama Statuta ovog samoregulatornog tela, ukinu pravo veta u Komisiji za žalbe, prilikom razmatranja slučajeva kršenja Kodeksa novinara, saopštili su predsednici UNS, NUNS i predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija. Na tribini "Nova pravila rada Saveta za štampu", Ljiljana Smajlović (predsednica UNS-a) je ocenila da je ukidanjem prava veta osnivača demokratizovan rad Komisije za žalbe. "Jako je važno i da ljudi znaju šta su novinarski standardi i šta je etički, a šta nije", objasnila je Smajlović i naglasila da je Savet za štampu važan oblik samoregulacije i da uopšte nije važno da li su osnivači tog tela saglasni o svakom pitanju ili ne. Mnogo više pažnje privukao je deo izlaganja u kome je Smajlović, kao glavna urednica dnevnog lista Politika, ukazala da nije saglasna sa odlukom Komisije za žalbe, donetom 25. februara, da je Politika prekršila Kodeks novinara kada je pisala o tome koje sve od nevladinih organizacija i medija dobijao američke donacije. Govoreći o izmenama Statuta Saveta za štampu i Pravilnika o radu, Vukašin Obradović (predsednik NUNS-a) je ocenio da je važno i to što članovi Komisije sada imaju pravo da i sami pokreću žalbe pred tim telom, jer su to do sada mogle samo zainteresovane strane. Zoran Sekulić (predsednik Asocijacije medija) precizirao je da Komisija za žalbe ima 11 članova i da Asocijacija daje tri člana, koji su od profesionalnog i moralnog integriteta. Po dva člana Komisije daju UNS i NUNS, jednog Lokal pres, a tri člana dolaze iz javnosti, objasnio je Sekulić. U Komisiji će se od sada glasati većinom od osam glasova i osnivači neće imati veto. U novom Upravnom odboru Saveta, koji će sada imati pet članova i koji bi naredne nedelje trebalo da bude konstituisan, biće predsednici UNS, NUNS, Lokal presa i Asocijacije medija, čiji je drugi predstavnik Stevan Ristić, direktor Vremena.

ZA SUFINANSIRANJE MEDIJA 880 MILIONA

Na predstavljanju izveštaja Koalicije medijskih i novinarskih udruženja o projektnom sufinansiranju od septembra do januara, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Svetozar Raković rekao je da je u protekloj godini u Srbiji na sva tri nivoa vlasti, republičkom, pokrajinskom i lokalnom, za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa potrošeno najmanje 880 miliona dinara. Prema njegovim rečima, a prenosi FoNet, Ministarstvo kulture i informisanja u te svrhe izdvojilo je 250 miliona, Pokrajinski sekretarijat za informisanje 70 miliona, a lokalne samouprave najmanje 560 miliona dinara. Prema podacima Koalicije, prošle godine su 104 lokalne samouprave raspisale konkurse za projektno sufinansiranje, a objavljeno je ukupno 119 konkursa, među kojima 46 u trenutku raspisivanja nije bilo u skladu sa zakonom. Najviše novca u te svrhe izdvojio je grad Niš, 57 miliona dinara, a najmanje opština Ćićevac 145.000 dinara. Koalicija je reagovala u 38 slučajeva kršenja propisa, od kojih su opštine u 25 slučajeva uvažile primedbe Koalicije i ispravile propuste ili poništile konkurse. 62 opštine i grada nisu raspisali konkurse. Na konferenciji je upozoreno i na pretpostavku politizacije medija, a Predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) Petar Jeremić je rekao da je to udruženje od Uprave za sprečavanje pranja novca tražilo da se ispita poreklo novca kojim je Radoica Milosavljević kupovao medije i da o tome dostavi odgovor. Jeremić je objasnio da je Milosavljević sam izjavio da je za kupovinu televizija potrošio ukupno 300.000 evra i da se postavlja pitanje odakle mu novac, s obzirom na to da je ukupan prihod njegove firme u 2013. i 2014. godini bio 40.000 evra.

ODRŽAN SEMINAR O PISANJU O INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA

U sedištu Asocijacije medija 10. i 11. februara je održan dvodnevni seminar posvećen unapređenju izveštavanja o realizaciji infrastrukturnih projekata u Srbiji. U radu prvog ovogodišnjeg seminara posvećenog dopunskoj edukaciji novinara za uspešnije izveštavanje o temama od posebnog interesa za javnost učestvovali su novinari iz dvadesetak medijskih kuća širom srbije. Seminar je organizovala kompanija Media News&Consulting u saradnji sa Asocijacijom medija i uz podršku Ambasade SAD u Beogradu. Kao predavači u radu seminara su učestvovali: Aleksandra Damnjanović i Dejan Trifunović državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Milan Ćulibrk i Mijat Lakićević iz nedeljnika NIN i Novi magazin, dr. Slavka Zeković i prof.dr. Marija Maksin, naučne savetnice u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, Milan Ristić direktor Uprave slobodnih zona pri Ministarstvu finansija, prof.dr. Milorad Rakonjac, pomoćnik direktora Republičke direkcije robnih rezervi, Aleksandar Popović savetnik u Privrednoj komori Srbije i dr. Slobodan Sokolović sa Univerziteta u Novom Sadu. Polaznici su seminar ocenili najvišom ocenom.

NOVI GENERALNI DIREKTOR ADRIA MEDIA GRUPE

U cilju daljeg razvoja kompanije Adria Media Grupe, prof.dr. Ivana Slović Krčadinac imenovana je 24. februara na poziciju generalnog direktora. Njeno dvadesetogodišnje domaće i međunarodno menadžersko iskustvo u oblasti telekomunikacija, osiguranja i medija, doprineće realizaciji ambicioznih poslovnih planova AMG i daljeg razvoja kompanije kako u Srbiji, tako i u regionu. Ivana Slović Krčadinac diplomirala je finansije i bankarstvo na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a doktorirala je 2005. godine iz oblasti kriznog menadžmenta. Profesor je na Fakultetu za ekonomiju i upravu. Adria Media Grupa je vodeća medijska grupacija u regionu, a posluje na tržištima Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Partner je najuglednijih medijskih korporacija u svetu. Kao medijski lider u ovom delu Evrope, AMG je sistem u kome radi 720 ljudi, a u svom sastavu ima 57 štampanih izdanja, 26 digitalnih platformi i 16 youtube kanala.

NELT NOVI ČLAN GLOBALNOG DOGOVORA UJEDINJENIH NACIJA

Kompanija Nelt pridružila se najvećoj svetskoj građanskoj inicijativi u okviru Ujedinjenih nacija, Globalni dogovor, koji za cilj, pre svega, ima izgradnju društveno odgovornog poslovanja i tržišta. Ovim članstvom kompanije se obavezuju da svoje delatnosti usaglase sa deset univerzalnih principa iz oblasti ljudskih prava, rada, zaštite okoline i anti-korupcije. Globalni dogovor ustanovljen je 2005. godine a do danas mu je pristupilo 8.000 kompanija i 4.000 neprofitnih organizacija u 170 zemalja. U Srbiji je učešće u ovoj inicijativi uzelo više od 100 kompanija, institucija, medijskih kuća i udruženja. Marijana Pavlović, predsednica Upravnog odbora Globalnog dogovora u Srbiji je istakla: „Drago nam je da se kompanija Nelt priključila frontu društveno odgovornih kompanija i organizacija. Važno je da kompanije shvataju prednosti članstva u međunarodnim, dobrovoljnim inicijativama poput Globalnog dogovora UN. U poslednjih mesec dana brojčano stanje mreže je poraslo za novih sedam kompanija-članica, na šta smo veoma ponosni." ,,Deset principa Globalnog dogovora" proističu iz: Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima; Deklaracije Međunarodne organizacije rada o osnovnim pravima o radu; Deklaracije o životnoj sredini i razvoju usvojenoj u Rio De Žaneiru i Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije.

REGULATRONO TELO ZA ELEKTRONSKE MEDIJE

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) doneo je odluku da Goran Petrović, zamenik predsednika, rukovodi radom Saveta, predstavlja i zastupa regulatora, do izbora novog predsednika. Savet je ovu odluku doneo 10. februara smatrajući da izbor novog predsednika Saveta treba da ima pun legitimitet koji će biti obezbeđen izborom novih članova Saveta, prenosi RTS. Članu REM Goranu Pekoviću istekao je mandat 16. decembra 2015. godine, predsedniku Saveta REM Goranu Karadžiću i mitropolitu Porfiriju Periću 17. februara, dok Gordani Suši mandat ističe krajem marta 2016. godine. Savet REM-a ima 9 članova, a trenutno radi samo šest, dok će ih uskoro biti pet. A zbog čega Skupština Srbije dopušta da REM mesecima ima krnji Savet, pitaju nevladine organizacije (NVO) koje su uputile zahtev predsednici Skupštine da se hitno uvrsti u dnevni red Skupštine odlučivanje o izboru tri nova člana tog tela jer se u protivnom može postaviti pitanje uslova za fer izbore. Pream njihovoj oceni, posebne obaveze i hitno reagovanje na prekršaje i nepravilnosti pred Savetom i celim REM stoje tokom izborne kampanje. Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine završio je sve što je u njegovoj nadležnosti kako bi se sproveo izbor novih članova Saveta REM, i za odlučivanje na plenarnoj sednici Narodne skupštini prosledio listu kandidata za tri člana REM – predstavnike AP Vojvodine, verskih zajednica, i udruženja koja se bave zaštitom prava dece i slobodom izražavanja. Problem je što se bliži raspuštanje Narodne skupštine i zakazivanje izbora. Zaktev upućen predsednici Skupštine Srbije Maji Gojković potpisalo je 29 institucija, udruženja, medija i pojedinca.

NOVI UPRAVLJAČKI TIM

Razvojem i primenom strategije kompanije Ringier Axel Springer Media AG upravljaće novi tim, pod vođstvom direktora Marka Dekana, koji čine vrhunski menadžeri iz Poljske, Mađarske, Slovačke i Srbije, od kojih svaki ima različite odgovornosti. Kako je saopšteno, uvođenje nove organizacije sa fokusom na tržišno poslovanje ima za cilj uzajamno povezivanje strateških poslovnih potreba lokalnih kompanija sa celokupnom strategijom Grupe. Pored Dekana, tim čine i Alek Kutela, generalni direktor Grupe Onet.pl u Poljskoj, zadužen za videosadržaj i bazu podataka, Jozef Bajer, generalni direktor u Ringier Axel Springer Mađarska, zadužen za štampano izdavaštvo, Jovan Protić, direktor Grupe za digitalno izdavaštvo i izvršni operativni direktor u Grupi Onet.pl – Ringier Axel Springer Poljska, zadužen za digitalne sadržaje i Milan Dubec, generalni direktor u Ringier Axel Springer Slovačka i Azet, zadužen za transakcije i oglase. "Želimo da produžimo svoj boravak na poziciji vodeće digitalne izdavačke kompanije u centralnoj i istočnoj Evropi", istakao je Dekan i objasnio da "uvođenjem rukovodećeg tima jačamo ulogu u razvoju i implentaciji strategije Grupe na naša četiri tržišta". Sedište Ringier Axel Springer Media, koje će se od sada zvati "Međunarodna kancelarija", takođe je ojačano kroz nekoliko novih imenovanja. Novi članovi tima su Elena Jasvoin, novi direktor Grupe za finansije i poslove združivanja i preuzimanja, Monika Remiševska, kao novi direktor Grupe za ljudske resurse i razvoj i Ralf Verner, novi direktor Grupe za razvoj prodaje oglasa. Oni se pridružuju Aleksandri Delvenakiotis, direktoru Grupe za komunikacije i odnose sa javnošću, Mareku Kovalu, direktoru Grupe za baze podataka, izvršnom direktoru informacionih tehnologija Grupe Helmutu Krasniku, Francu Kuriju, direktoru Grupe za transakcije i male oglase, kao i Sabini Lipskoj, direktoru Grupe za video sadržaje i Adamu Vilku, direktoru štampanih izdanja, koji će sada preuzeti zaduženja na nivou grupe.

GODIŠNJICA SPUTNIKA U SRBIJI

“Verujem da smo uspeli da zauzmemo visoko mesto na medijskoj sceni i da pokažemo da istina nije crno-bela”, rekla je, glavni i odgovorni urednik redakcije Sputnik Ljubinka Milinčić na obeležavanju prve godišnjice tog portala i radija, kojoj su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Prema njenim rečima, kako prenosi FoNet, taj medij se pojavio zbog toga što je postojala potreba i za drugim pogledom na svet, umesto jednoumlja koje je preplavilo našu i druge zemlje i u taj prostor je ušao Sputnik. “Zahvaljujem državnom rukovodstvu, jer je Srbija jedina zemlja u kojoj nismo imali problem da se registrujemo i dobijemo akreditacije, za razliku od nekih drugih država koje se hvale slobodom govora”, rekao je Sergej Kočetkov, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika medijske korporacije Rosija sevodnja, u čijem je sklopu Sputnik.

NELT IMA NAJBOLJU LINKEDIN STRANICU

Tradicionalne godišnje nagrade PC Press-a za najbolje internet destinacije dodeljene su 4. februara na svečanom skupu u Skupštini grada Beograda. U ovogodišnjem 19. po redu izboru za ,,Top 50 najboljih online stvari”, u skladu sa razvojem digitalnih komunikacija, pored sajtova, odabrani su i najbolji nastupi na društvenim mrežama. Priznanje za najbolju LinkedIn stranicu dodeljeno je kompaniji Nelt, a nagradu je primio Marko Milanković, menadžer komunikacija Nelt Grupe. LinkedIn stranica Nelt Grupe postoji od 2014. godine i danas ima više od 3.500 pratilaca iz celog regiona. Kao kriterijumi za ovu nagradu u obzir su uzete objave korisnih informacija i aktuelnosti u kompanijama koje posluju u okviru Nelt Grupe, oglašavanje otvorenih pozicija kao i objave u vezi sa širim atraktivnim temama iz delatnosti.

NOVI KIOSCI U BEOGRADU

Postavljanje novih jednoobraznih kioska u prestonici je počelo, a ugao Takovske i Kosovske ulice, kao i Ulica kneza Miloša, lokacije su na kojima su moderni objekti postavljeni, montirani i „upakovani“ u celofan, prenosi sajt Advertiser-Serbia. Kiosci imaju oblik položenog kvadra, pravougaone su osnove. Svi su u crnoj boji, sa svetlećim informativnim displejom, i imaju dva prodajna šaltera. Unutar trafike su dve rashladne vitrine i frižider za sladoled, pa neće biti potrebe da se roba smešta oko njih. Ujedno, pravilnik predviđa i sklopivu i mobilnu tezgu. Oba tipa su pravougaonog oblika u osnovi, ali se razlikuju po načinu montaže i funkcionisanja. Najmanji je veličine 6,5, malo veći 8,5, a najveći ima 10,5 kvadrata. Ovim je otpočelo sprovođenje Odluke o postavljanju tezgi i drugih pokretnih privremenih objekata. Da podsetimo, gradonačelnik je krajem decembra prošle godine doneo dva pravilnika o tipu, veličini, izgledu i drugim karakteristikama kioska i tezgi na području opština Vračar, Savski venac i Stari grad, kako bi se uveo red na javnim površinama do kraja ove godine. Prema gradskoj odluci, do kraja 2016. godine u centru grada bi trebalo da budu novi kiosci, ali i da se ujednačene boje tendi i suncobrana u baštama mnogobrojnih kafića.

MEDIJI U HRVATSKOJ

U 2015. godini u kojoj je proslavila svoj 15. rođendan, Nova TV dodatno je učvrstila svoj položaj najgledanije televizijske grupacije u Hrvatskoj s ostvarenih 37 posto udela gledanosti u udarnom terminu., prema podacima AGB Nielsena za 2015. godinu i ciljnu grupu 4+. Pored njih, Doma TV je novim premijernim vrhunskim serijama i filmskim programom dodatno učvrstila položaj najgledanijeg specijalizovanog televizijskog kanala u zemlji. Novinskim tržištem dominiraju 24 Sata i Večernji list, izdanja kompanije Styria. Novine 24 Sata najprodavanije su u Hrvatskoj. Na tržištu dnevnih novina od 7 kuna vodeći je Večernji list, kako u celoj državi tako i u Zagrebu, prema nezavisnoj organizaciji ABC Hrvatska koja pruža relevantne podatke o prodaji štampanih medija. Na online tržištu opet je Styria vodeća medijska grupacija. Od pet vodećih portala u Hrvatskoj čak su tri deo Styrije: 24sata.hr sa 1.426.966 jedinstvenih poseta, njuškalo.hr sa 1.242.706 i vecernji.hr sa 1.240.689 u zadnjem kvartalu 2015. Styria osim toga ima celu mrežu specijalizovanih portala. Portal ordinacija.hr najuspješniji je specijalizovani portal zdravstvene tematike, tu je i lifestyle portal diva.hr i budi.in, web-mesto za sportiste rekreativce goout.hr, dečji portal radost.hr, zdravakrava.hr i sl. Najslušanija radio stanica na nivou države još uvek je Narodni radio, a odmah je nakon njega po slušanosti Otvoreni radio. U Zagrebu dominiraju još Antena i Soundset grupa s Plavim i Laganinijem. Prema podacima Ipsosa kumulativni doseg radio stanica u 2015. iznosi oko 48,3%.

NOVE DNEVNE NOVINE U VELIKOJ BRITANIJI

„Politički neutralan“ i „optimističan“ New Day (Novi dan) biće u prodaji od 29. februara, najavili su iz Trinity Mirrora, izdavača tabloida Daily Mirror i Sunday Mirrora, inače sklonijih levoj strani političkog spektra. Izlazak novog dnevnika najavljen je svega nekoliko dana nakon što je vlasnik novina The Independent Evgenij Lebedev objavio da će nakon 30 godina izlaženja izdati poslednje štampano izdanje tih novina, koje će ubuduće biti dostupne samo u online izdanju. New Day će biti prisutan na društvenim medijima ali neće imati svoju internet stranicu, kazao je izvršni direktor Trinity Mirrora Simon Fox. Premda priznaje da se smanjuje broj onih koji kupuju novine, insistirajući na oceni da je štampa još itekako živa. „Više od milion ljudi u protekle dve godine je prestalo da kupuje novine, no verujemo da bi veliki broj njih došao u iskušenje kada bismo lansirali pravi proizvod“, kazao je on. List na 40 stranica će moći prvog dana izlaženja da se dobije besplatno, potom će koštati 25 penija (32 eurocenta) u probnom periodu od 14 dana. U sledećoj fazi prodavaće se po ceni od 50 penija. Jeftinija verzija The Independenta ‘i“ uvedena je 2010. a iz Trinity Mirrora ističu da će novi dnevnik biti nešto sasvim novo a ne sestrinski naslov ili blaža verzija Daily Mirrora. Brojke pokazuju da „i“ ima tiraž od više od 270 hiljada primeraka, u poređenju sa The Independent-ovih svega 55 hiljada. Prodaja Daily Mirrora smanjena je pak za 12 posto, na tek nešto više od 800 hiljada primeraka u januaru.

KRIZA INTERNETA U RUSIJI

Tokom prethodne godine u Rusiji se situacija sa slobodama u ruskom domenu interneta (Runet) značajno pogoršala, što je posledica trke u blokadama sajtova u ruskim regionima, rezultati su istraživanja međunarodne nevladine organizacije Agora. U izveštaju „Sloboda interneta 2015: pobeda cenzure“, posvećenom ograničavanju slobode interneta u Rusiji, navodi se da je tokom prošle godine devet puta porastao broj blokada sajtova, u odnosu na 2014. godinu. Ako je 2014. godine u Runetu bilo blokirano 1.019 sajtova, 2015. ih je bilo 9.022. U isto vreme, taj broj je za poslednjih pet godina uvećan čak 30 puta, navodi se u istraživanju. Uzrok tako značajnog rasta broja blokiranih sajtova, eksperti objašnjavaju „trkom u blokiranju“ kojom se bave ruski regioni i državne institucije. Tako je u Republici Tatarstan počeo da radi automatizovani sistem monitoringa sadržaja, uz pomoć kojeg je Ruskom komitetu za kontrolu komunikacija poslato 3.856 jedinica zabranjenih materijala. U izveštaju se navodi da su 2015. godine internet korisnici prvi put dobili zatvorske kazne za svoje objave na internetu. Osuđeno je osam osoba, i podignuto 203 krivične prijave zbog publikacija na društvenim mrežama.Pored toga, više nego tri puta porastao je broj administrativnih prekršaja – ukupno ih je izrečeno više od 5.000. Agora ukazuje i na slučajeve nasilja prema blogerima, tokom prošle godine zabeleženo je 28, jedan slučaj više nego godinu ranije.

GOOGLE DUGUJE ZA POREZE U FRANCUSKOJ

Francuske vlasti su zatražile od kompanije Google da plati 1,6 milijardi evra neplaćenog poreza, rekao je neimenovani izvor iz francuskog ministarstva finansija. Portparolka Google-a u Francuskoj nije želela da komentariše pomenutu sumu, navodeći samo da kompanija poštuje poreska pravila u svim državama u kojima posluje. Posle objavljivanja ove vesti, akcije Google-a su u ranom trgovanju u Njujorku pale za 1,8 odsto, navodi britanska agencija.

MARK ZUCKBERG DOBITNIK AXEL SPRINGER NAGRADE

Mark Zuckerberg, osnivač i izvršni direktor Facebooka, dobio je prvu nagradu Axel Springer u Berlinu. Novoosnovana nagrada se dodeljuje istaknutim ličnostima koje pokazuju talenat za inovacije, koji stvaraju i unapređuju tržišta i kulturu, a poznati su i kao društveno odgovorni. Ceremoniji je prisustvovalo 200 gostiju koji su imali priliku da pogledaju detalje iz Markovog života i karijere, a Mark je prisustvovao sa suprugom Priscilom. Među gostima su bili i investitor Peter Thiel i Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta. Microsoft osnivač Bil Gejts je ponudio svoje čestitke u ličnoj video poruci i posebno istakao Markov humanitarni rad kroz Chan fondaciju koju vodi supruga Priscila Chan. Mathias Dopfner, direktor Akel Springer SE, odao priznanje Zuckerberg dostignućima. Gosti su uživali u virtuelnom putovanju kroz 19 spratova visoku zgradu Axel Springera u Berlinu, kao neobičnom dolasku profesora Aloii Knoll komjuterskih nauka Tehničkog fakulteta u Minhenu, koji je na ceremoniju stigao u robotu Roboi na kome je pokazao potencijal i ograničenja veštačke inteligencije. Umesto tipičnog trofeja, nagrada je bila posebno izdanje novina koje je pripremila zajednička redakcija B.Z. najvećih berlinskih novina i Business Insider Nemačka, sa mnoštvom slika sa događaja, kao i posebno urađenim tekstom o Markovom profilu.

DA LI ĆE TIME INC. KUPITI YAHOO?

Medijska kompanija Time Inc., izdavač magazina Sports Illustrated, People, Time i drugih, istražuje mogućnost kupovine Yahoo pretraživaća, navode izvori bliski kompaniji. Predstavnici Time Inc. poslednjih nekoliko nedelja rade na postizanju dogovora sa kompanijom Yahoo, o preuzimanju njihove internet pretrage, servisa za e-mail i news odeljenja, prenosi Reuters. Dogovor bi imao smisla, kako tumače ekperti, za obe kompanije. S jedne strane za Time, čiji prihodi od oglašavanja u štampanim medijima opadaju, a s druge strane za Yahoo, o čijoj se neizvesnoj budućnosti već duže vreme spekuliše u medijskim krugovima. Time Inc. je, s istim ciljem širenja online operacija i sticanja podataka o korisnicima u svrhu boljeg online marketinga, kupio Viant Technology Inc., kompaniju koja je vlasnik nekada popularnog MySpace-a. Uprkos tome što neki analitičari procenjuju da je vrednost osnovnog biznisa Yahoo-a skoro na nuli, smatra se da će kompanija privući niz visokoprofilnih ponuđača, poput američkih telekom kompanija AT&T i Verizon, koje bi mogle biti ozbiljna konkurencija za Time Inc.