PANEL DISKUSIJA “PRIVATIZACIJA MEDIJA”

U okviru projekta “Novinar kao potencijalni vlasnik i upravljač medijskog preduzeća”, koji Asocijacija medija realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, 9. oktobra u Nišu, u prostoru Media&Reform centra, održana je druga po redu panel diskusija na temu “Dokle se stiglo sa privatizacijom medija”. Panelisti su bili Saša Mirković, državni sekretar ministarstva kulture i informisanja, Olivera Ranđelović, rukovodilac iz Agencije za privatizaciju, Nebojša Stevanović, načelnik uprave za kulturu grada Niša, Zoran Veličković, direktor RTV Vranje i Zoran Sekulić, predsednik UO Asocijacije medija, koji je ujedno bio i moderator panela. Trenutak u kome se diskusija održavala bio je, kao i prvi put, pažljivo izabran, tako da slušaocima ponudi što više odgovora na aktuelna pitanja iz procesa privatizacije medija. Dan ranije Agencija za privatizaciju uspešno je realizovala uslovnu prodaju Niške televizije, a dva dana ranije neuspešno je završen drugi krug prodaje novinske agencije Tanjug. Pričalo se i o slučaju RTV Vranje, koja je prvi, ali ne i poslednji, primer neusklađenosti zakona po pitanju podele besplatnih akcija zaposlenima. Nije propuštena prilika ni da predstavnici kako gradske uprave, tako i medija, izraze svoju zabrinutost po pitanju zadovoljenja javnog interesa građana Niškog regiona za informisanje, i da podsete na raniju inicijativu za pokretanje regionalnog javnog servisa.

NORVEŠKI AMBASADOR U POSETI ASOCIJACIJI MEDIJA

U prijatnom ambijentu vile na Senjaku, u kojoj Asocijacija medija ima sedište već 12 godina, glavni urednici i direktori izdavačkih kuća članica Asocijacije medija, bili su domaćini ambasadoru Norveške, gospodinu Arne Sannes Bjørnstad i njegovoj supruzi. Istorijat i aktivnosti Asocijacije medija, kao i pregled medijske scene u Srbiji, izneo je Zoran Sekulić, predsednik Upravnog odbora, dok je ambasador Bjornstad govorio dosta o iskustvima Norveške u saradnji sa Srbijom, kao i o primerima medijskih poduhvata i medijske regulative u Norveškoj, koja u mnogim oblastima uživa benefite statusa “na granici EU”, budući da nije članica. U razgovoru je učestvovala i Bojana Barlovac, saradnica za komunikaciju ambasade sa javnošću. Asocijacija medija tradicionalno ima dobru saradnju sa ambasadom Norveške u Beogradu, posebno iz vremena osnivanja Saveta za štampu koji je i osnovan po modelu norveškog savet, ali i sa Norveškom medijskom asocijacijom, sa kojom je zajedno član ENPA (Evropske asocijacije novinskih izdavača).

ADRIA MEDIA KUPILA PRAVA I POTRAŽIVANJA OD WAZ-A

Predsednik Adria Media Group (AMG) Aleksandar Rodić izjavio je 7. oktobra, a prenosi FoNet, da je AMG od Funken Medien Gruppe kupila sva prava i potraživanja "prema i u vezi sa Politika Novine i magazini d.o.o., Politika štamparija d.o.o., Politika AD Beograd, Dnevnik Vojvodina Press doo. i NID Novosti iz Beograda". Rodić u pisanoj izjavi objašnjava da je "ta prava i potraživanja ranije imao nemački WAZ, koji sada posluje pod imenom Funken Medien Gruppe". Prema najavi Rodića, "Adria Media Group će u narednom periodu ući u proces realizacije ovih prava i potraživanja, poštujući sve važeće zakone Republike Srbije". U slučaju da AMG ostvari pravo vlasništva u bilo kojem od navedenih privrednih društava, "tražićemo saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije", navodi se na kraju izjave. Posle ovog saopštenja usledila su reagovanja glavnih urednika Večernjih novosti i Politike, koji su unapred osporili moguću promenu vlasništva ovih izdavačkih kuća.

COLOR PRESS GRUPA U TORONTU NA SVETSKOM KONGRESU IZDAVAČA

FIPP, svetska federacija izdavača magazina ove godine održala je svoj veliki kongres u Torontu u Kanadi. Konferencija je okupila preko 600 delegata sa šest kontinenata, među kojima su čelni ljudi najvećih izdavačkih kuća na planeti: Conde Nast, Hearst, Axel Springer, G + J, Bauer Media, Burda International, The Huffington Post, Mondadori, Egmont, Hola!/Hello!, Lagardere, Rodale, Time Inc, Sanoma, The New York Times i drugi... Color Press Grupa je jedina izdavačka kuća iz regiona Zapadnog Balkana koja učestvuje u radu konferencije. Predsednik Color Press Grupe Robert Čoban razgovarao je sa brojnim licencnim partnerima o nastavku i proširenju saradnje i dogovorio nekoliko novih projekata iz oblasti licenciranja i sindikacije kako u print i digital segmentu tako i kada je reč o organizacji događaja u čemu je Color Press Grupa postala lider u regionu sa preko 50 konferencija i drugih manifestacija godišnje.

MEDIA IMPACT SRBIJA – INTERVJU SA MIHAILOM PONJEVIĆEM

Prenosimo u celosti intervju sa direktorom nove firme u okviru kompanije Ringier Axel Springer:

Kompanija Ringier Axel Springer oformila je Media Impact Srbiju koja je počela sa radom 1. oktobra 2015. godine. Da li je tržište dobilo još jednu agenciju?
Media Impact nije medijska, kreativna ili buying agencija, mi smo prodajni brend i kao takvi partner svima. Media Impact je brend koji uvodi inovacije, koristi nove tehnologije i mogućnosti. Ideja je za nas najveća valuta i mi želimo naše ideje da predstavimo u najboljem svetlu. Media Impact je trendseter u digital premium publishingu, sa čvrsto utvrđenom pozicijom lidera za teritorije centralne i istočne Evrope. Pod zastavom Media Impacta, pored Poljske, u osvajanje tržišta kreće i Srbija, a vrlo brzo će nam se pridružiti i Slovačka i Mađarska... (pročitajte nastavak intervjua)

IV REGIONALNA KONFERENCIJA MANJINSKIH MEDIJI

IV Regionalna konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, pod nazivom “Razvoj medijskih brendova – da li smo spremni na promene?”, održaće se 5. novembra u Beogradu, u prostoru Asocijacije medija. Konferenciju organizuju Magyar Szó, Media Change, Asocijacija medija, Heror Media Pont, Giacomelli media i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine i Delegacije EU u Srbiji i EU Info centra. Težište ovogodišnje konferencije biće na pitanjima kako manjinski mediji u Srbiji i regionu razvijaju brendove svojih medija i koliko su menadžmenti medija spremni da eksperimentišu. Cilj konferencije je da se kroz tri panela pod nazivima “Fizika i metafizika medija – svet na tacni ili u loncu?” (moderator: Péter Kokai, Magyar Szó), „Eksperiment kao ključ razvoja” (moderatorka: Nataša Heror, Heror Media Pont) i “Media change” (moderator: Jurij Giacomelli, Giacomelli media) kod manjinskih i lokalnih medija unapredi razumevanje za potrebu i nužnost razvijanja novih komunikacionih strategija prema zajednicama sa kojima komuniciraju. Konferencija počinje u 9:30 časova, a kotizacija za učesnike je 10.000.- dinara. Prijavu na konferenciju možete popuniti u ovom odeljku.

KAKO ĆEMO PLAĆATI TAKSU ZA RTS I RTV?

Prema pisanju Danasa, uprave Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine utvrdile su, u skladu sa zakonom, kako će izgledati obrazac uplatnice za taksu za javni servis, kao i obrazac zahteva za oslobađanje od plaćanje te obaveze. Sada se radi na ažuriranju baze podataka korisnika koji će od 1. januara ponovo plaćati pretplatu za javne servise, koja će se ovoga puta nazivati taksa. Prema Zakonu o javnim servisima, RTS i RTV bi do kraja godine, a potom i svake sledeće, trebalo da građanima dostave 12 mesečnih računa za plaćanje takse za narednu godinu. Obveznik plaća taksu na mesečnom nivou i to do petog u mesecu za prethodni mesec. Na dospele a neizmirene obaveze obračunava se kamata, u skladu sa zakonom, navodi se u Zakonu o javnim servisima. Glavni problem je što taksa za javni servis nije prepoznata u Zakonu o taksama, te nije jasno kako će se građani obavezati da plaćaju taksu i kakve će sankcije biti primenjivane za neplatiše. U Zakonu o javnim servisima stoji samo da će RTS i RTV za neizvršenje obaveze plaćanja takse, „pokretati postupak naplate u skladu sa zakonom“. Kako nezvanično saznajemo, u RTS i RTV očekuju da će se zakon promeniti i da će se taksa za javni servis naplaćivati uz račun za struju s tim što ovoga puta to ne bi trebalo da bude razdvojeno već objedinjeno u jednu uplatnicu. U nadležnom Ministarstvu kulture i informisanja tvrde da za sada nije stigao nijedan zahtev za promenu Zakona o javnim servisima, te da ostaje sve kako se predviđa zakonom koji je usvojen pre 14 meseci.

NOVA MTS POSLOVNICA NA BANOVOM BRDU

Stanovnici beogradskog naselja Banovo brdo dobili su novu MTS poslovnicu u Požeškoj ulici, u kojoj je primenjen koncept neposredne komunikacije sa korisnicima. U poslovnici modernog dizajna korisnici će imati i mogućnost da uz kafu ili čaj, razmatre široku ponudu MTS usluga i uređaja. „Moderan enterijer u službi unapređene komunikacije jeste najkraći opis novog koncepta. Želeli smo da i na ovaj način pokažemo da između nas i korisnika nema barijera, da smo uvek spremni da saslušamo korisnike i da razumemo njihove potrebe. Najbolju ocenu koliko smo uspeli u tome doneće svi koji posete neke od savremeno opremljenih mts prodajnih mesta“ – izjavila je Natalija Jegdić, izvršna direktorka za privatne korisnike Telekoma Srbija. Korisnici koji u narednih sedam dana izaberu pojedine mts postpejd tarife i potpišu ugovor u ovoj poslovnici, dobijaju na poklon pripejd paket koji sadrži mobilni telefon Alcatel 1042d i SIM karticu, za 1 dinar. Poslovnica u Požeškoj ulici na broju 56-58 otvorena je za korisnike od 08 do 21 čas radnim danima, odnosno subotom od 08 do 17 časova.

IZBOR NOVIH ČLANOVA SAVETA REM

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje pokrenuo je, a prenosi FoNet, na sednici 13. oktobra postupak predlaganja kandidata za članove Saveta regulatornog tela za elektronske medije (REM), jer za tri člana u narednim mesecima ističu mandati. Predsednica Odbora Vesna Marjanović precizirala je da Goranu Pekoviću ističe mandat 16. decembra ove godine, dok predsedniku Saveta Goranu Karadžiću i mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju mandati ističu 18. februara iduće godine. Članovi Odbora usvojili su tekst javnog poziva predlagačima koji će biti stavljen na skupštinski sajt i objavljen u dnevnom glasilu. Od tada počinje da teče rok za dostavljanje predloga, koji je kratak, rekla je Marjanović i pozvala predlagače da dostave svoje predloge. Odredbama zakona predviđeno je da ovlašćenje i dužnost da predlažu članove Saveta imaju nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece, kao i crkve i verske zajednice. Zakon o elektronskim medijima predviđa da za člana može biti biran medijski stručnjak, ekonomista, pravnik, inžinjer telekomunikacija i lice slične struke.

NEUSPEŠNA PRIVATIZACIJA TANJUGA

Agencija za privatizaciju saopštila je 7. oktobra da je postupak javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala Javnog preduzeća novinska agencija Tanjug proglašen neuspešnim, jer nije dostavljena nijedna ponuda. Po ovom pitanju oglasio se i državni sekretar ministartsva kulture i informisanja, Saša Mirković, koji je na panel diskusiji "Dokle se stiglo sa privatizacijom medija" održanoj u Nišu 9. oktobra, rekao da model po kome je proteklih decenija funkcionisala novinska agencija Tanjug prestaje da postoji 31. oktobra i besplatna podela akcija je, u skladu sa zakonom, sledeća faza u privatizaciji. Mirković je istakao da sve pravne posledice prestanka postojanja Tanjuga Vlada Srbije mora da uredi svojim aktom. Prema njegovim rečima, to je neophodno da bi se definisale stvari vezane za zgradu u kojoj je sedište Tanjuga, ili za arhivu agencije, koja je izdvojena. To će ići paralelno sa podelom besplatnih akcija, istakao je Mirković. Predstavnica Agencija za privatizaciju Olivera Aranđelović istakla je da postoji dobra volja da se za neke medije, među kojima je i Tanjug, raspiše treći krug prodaje, ali zbog kratkih rokova to može da odluči samo Vlada Srbije. Mirković je, međutim, istakao da o realnom interesu za kupovinu nekog medija dovoljno govori činjenica da se niko nije javio ni u prvom, ni u drugom krugu, kada je cena bila upola manja od prvobitnio ponuđene.

NOVI MAGAZIN “ORIGINAL”

Kao što smo u prošlom izdanju najavili, pod pokroviteljstvom Direct medije, Fondacija Novak Đoković i Nedeljnik su pokrenuli novi magazin „Original“ posvećen mladima. Original je mesečnik, izlaziće svakog prvog četvrtka u mesecu i biće besplatno dostupan studentima univerziteta u Srbiji. Original može i da se kupi na kioscima, a samo uz Nedeljnik Original će koštati 30 dinara. U Originalu će redovno pisati najpoznatiji i najpozvaniji srpski novinari, pisci, autori, dramaturzi, ali i studenti. Original je otvoren i za studente umetnosti, koji mogu da šalju svoje radove na slobodne teme, kako bi njihova dela i talenat mogli da dođu do što većeg broja ljudi, u šta se možete uveriti i na naslovnoj strani prvog broja. Original je magazin namenjen svim mladima koji su probali i uradili nešto sami. Ili to žele. Koji znaju šta može da se postigne etuzijazmom. Za sve kojima nije dosta znanja. U Originalu će se objavljivati eksluzivniji intervjui sa najuspešnijim i najinspirativnijim ljudima na svetu. U prvom broju, između ostalog, pročitajte razgovor sa Anom Vintur, čuvenom urednicom američkog magazina „Vog“.

STUDIO B ZVANIČNO PRIVATNI MEDIJ

Potpisivanjem ugovora sa Agencijom za privatizaciju, direktorka preduzeća Maksim medija Ružica Krdžić postala vlasnik gradske radio televizije Studio B za sumu od 530.000 evra. Posle potpisivanja ugovora, Krdžić je novinarima rekla da je Maksim medija platila depozit i da je obavezna da u roku od osam dana uplati preostali novac za kupovinu Studija B. Upitana da li će novi vlasnik smanjiti broj zaposlenih, Krdžić je rekla da je Maksim medija ugovorom obavezana da u naredne dve godine iz tehnoloških, organizacionih i ekonomskih razloga ne smanjuje broj zaposlenih. Da li ćemo iz nekih drugih razloga predviđenih zakonom smanjivati broj zaposlenih to ćemo da vidimo u odnosu sa zaposlenima, rekla je Krdžić. Krdžić je navela i da je ugovorom predviđeno da u roku od godinu dana novi vlasnik u dva navrata uloži u tehniku Studija B po 175.000 evra. Prvi korak da bi neko uopšte mogao da gleda program je da se unapredi tehnika koja je u veoma lošem stanju, ocenila je Krdžić i istakla da je za kvalitetan program potrebno ulaganje u tehniku. Govoreći o programu Studija B, Krdžić je navela da "neće biti drastičnih promena", da će ostati kultne emisije i da je namera da Studio B ostane servis građana Beograda.

KAKTUS – FESTIVAL INTEGRISANIH KOMUNIKACIJA

Marketing mreža 29. oktobra u Beogradu organizuje prvi nacionalni Festival integrisanih komunikacija – KAKTUS 2015. Festival pod sloganom „Ideje koje opstaju“ ponudiće bogat i zanimljiv program iz različitih oblasti integrisanih komunikacija, kao i pregled najnovijih svetskih trendova. Na festivalu će biti dodeljene nagrade za integrisane kampanje za čiju realizaciju je korišćen minimum dva kanala komunikacije. Na konkurs za nagrade KAKTUS 2015, koji organizuje strukovni portal Marketing mreža, pristiglo je ukupno 113 radova. Za nagrade, koje se dodeljuju u 13 kategorija, konkurisalo je ukupno 27 agencija i preko 50 kompanija. McCann Beograd će imati svog predstavnika u žiriju Kaktus festivala, kreativnog direktora Vladimira Ćosića. Više o festivalu na linku: http://kaktus.rs/.

INTERNACIONALNI FESTIVAL REPORTAŽA I MEDIJA

Kako pišu Večernje novosti, festival reportaža INTERFER, jedinstveni medijski skup u svetu posvećen najlepšem i najtežem novinarskom žanru – reportaži, kao najvišem dometu žurnalistike, održan je 20. put, a nagrade najboljima dodeljene su u Opštinskom kulturnom centru u Apatinu. Televizijska, novinska, foto, radio i društvenoodgovorna reportaža su kategorije u kojima se našlo čak tri stotine radova. Prvu nagradu "Zlatnu Niku" u okviru TV reportaže dobila je novinarka Dragana Sotirovski sa RTS za prilog "Put nade". Drugo mesto podelili su prilog "Beli mantil plave boje" Jovane Džinić sa televizije Prva, i priča "Odvojen" Krista Tomija iz Indije. Branko Lazić sa Radio-televizije Republika Srpska dobio je treću nagradu za reportažu "Živa glava i vinkl" . Plaketu Interfera primio je i novinar "Glasa Amerike" Budimir Ničić koji je pripremio prilog "Novi jezički incident" a govori o jezičkim zavrzlamama u južnoj srpskoj pokrajini. Specijalnu nagradu žirija osvojila je Sara Mia Jokić, studentkinja Akademije umetnosti u Beogradu. U kategoriji za društvenoodgovornu repotažu "Zlatnu Niku" osvojio je Adam Santovac sa televizije N1. Drugu nagradu u ovoj kategoriji podelile su Sandra Zekić, novinarka Ninamedije i portala "Vajs" i Antina Bratić iz Hrvatske. Treće mesto pripalo je Jovanu Trpevskom sa TV M iz Makedonije za priču "Ohrid".

BRONZA ZA “DRAMU U TAKSIJU” NA CRESTA FESTIVALU

Kampanja „Drama u taksiju" agencije McCann Beograd osvojila je bronzanu medalju na ovogodišnjem Cresta festivalu u kategoriji Media&Entertainment (online film). Ova kampanja nastala je u okviru repozicioniranja i osvežavanja imidža jednog od naših najuglednijih pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) jedina je kampanja iz jugo istočne Evrope koja je ušla u finale i osvojila neku od nagrada na ovom uglednom festivalu. Kampanja „Drama u taksiju" pored velikog odjeka i pozitivnih utisaka u javnosti i nagrada na domaćim festivalima, imala je uspehe na regionalnoj i internacionalnoj festivalskoj sceni, o čemu govore nagrada SoMo Borac za viralni block buster na Weekend Media Festivalu u Rovinju, nagrade Zlatni i Srebrni bubanj na regionalnom festivalu Golden Drum u Portorožu, učešće u finalu AdCup festivala, kao i nagradu na uglednom Njujorškom festivalu advertajzinga. Cresta festival jedna je od najprestižnijih manifestacija u oblasti advertajzinga koju organizuju njujorška kompanija Creative Standards International u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za oglašavanje (IAA). Žiri, u kojem je više od sto kreativaca iz celoga sveta, prijavljene radove ocenjuje na osnovu samo dva kriterijuma: izvrsnost kreativne ideje i kvalitet njene realizacije. Kampanju “Drama u taksiju” možete pogledati na ovom linku.

NEVAŽEĆI SPORAZUM EU I SAD O FACEBOOK-U

Evropski vrhovni sud presudio je da je sporazum „Safe Harbor“ između Brisela i Vašingtona, koji omogućava prenos na hiljade podataka o poslovanju, preko Fecebook-a iz Evrope u SAD, nevažećim jer ne nudi dovoljnu zaštitu, što je pokazalo špijuniranje američke agencije NSA, koje je otkrio Edvard Snouden. Sud je istakao da irske vlasti sada moraju da donesu odluku da prekinu prenos podataka evropskih pretplatnika Facebook-a u SAD, zbog toga što ta zemlja ne obezbeđuje adekvatnu zaštitu ličnih podataka. Žalba se fokusirala na sporazum iz 2000. godine, koji omogućava prenos podataka iz Evrope u SAD, uz dogovor da američki zakoni obezbede isti nivo zaštite kao u EU. Slučaj koji je Vrhovni sud razmatrao, pokrenuo je Peter Šrems, kao borac za zaštitu privatnosti u Austriji, protiv Irske za zaštitu podataka, jer se evropsko sedište Facebook-a, tamo nalazi.

BREND SAD NAJSKUPLJI NA SVETU

Sjedinjene Američke Države su najskuplji brend među zemljama sveta, daleko ispred ostalih, budući da je vrednost brenda USA (SAD) procenjena na 19,7 biliona dolara, objavila je istraživačka agencija Brand Finance. Procena brenda obuhvatila je različite pokazatelje, među kojima su bruto domaći proizvod (BDP), investiciona privlačnost, poslovna klima i drugo, preneo je sajt Finmarket.ru. Pored veličine američke privrede, autori istraživanja su imali u vidu i ogromno tržište SAD-a, čiji su učesnici spremni da preplate robu s oznakom „Made in USA“, kao i prisustvo mnogih kompanija koje su same po sebi skupi brendovi, poput Diznija (Disney), Epla (Apple) i Koka-kole (Coca-Cola). Na drugom mestu po vrednosti brenda države je Kina, koja je protekle godine izgubila jedan odsto vrednosti i sada se procenjuje na 6,31 bilion dolara. Među pet najskupljih brendova država, od ukupno 100, koliko je na listi, nalazi se Nemačka (4,17 biliona dolara), Velika Britanija (3,01 bilion dolara) i Japan (2,54 biliona). Srbija se po vrednosti brenda nalazi na 78. mestu sa procenjenom vrednošću od 31 milijardi dolara. Svega dva mesta ispred, na 76. poziciji je Hrvatska, čiji je brend procenjen na 32 milijarde dolara. Rusija je igubila 31 odsto na vrednosti brenda, koji se sada procenjuje na 810 milijardi dolara, što je uticalo na pad zemlje na 18. poziciju na toj listi, a bili su 12.

RUSI EMITUJU NA FRANCUSKOM JEZIKU

Ruska državna televizija Raša tudej (Russia today – RT) mogla bi uskoro da pokrene informativni kanal na francuskom jeziku koji bi non-stop emitovao vesti iz ruskog ugla, najavili su zvaničnici te televizije, prenela je agencija Frans pres. Bivši glavni i odgovorni urednik postavljen je za direktora francuskog servisa RT početkom godine, kada je pokrenut sajt i od kada se emituje program RT na francuskom preko satelita. RT na francuskom, uz druge kanale koji emituju program na francuskom, namenjen je frankofonoj publici koja trenutno broji oko 220 miliona ljudi. Rusija je u januaru pokrenula multimedijalni servis na francuskom Sputnjik s ciljem da se čuje i drugo mišljenje o međunarodnim pitanjima.

PLAYBOY BEZ GOLOTINJE

Playboy je objavio da će u sklopu redizajna prestati da objavljuje slike golih žena jer smatra da je internet „golitinju“ istrošio i da ona više ne doprinosi većem tiražu magazina. Legendarni magazin počeo je da gubi tiraž od davne 1970. godine kada je prodavao 5,6 miliona komada, da bi došao do 800 hiljada. Kako javljaju i dalje će biti slika žena u izazovnim pozama, ali neće biti više tako gole kao pre. Na skorašnjem sastanku uredništva sa osnivačem Hughom Haftnerom konstatovano je da magazin više nije konkurentan jer njihove glavne adute internet sada nudi jednim klikom i to besplatno. U Playboyu se više ne pojavljuju ni politički ili estradno važne ličnosti tako da je i sa te strane iygubio na značaju. Već izvesno vreme golih žena nema na on-line izdanju magazina jer je to bio uslov za ulazak na društvene mreže.

CONDE NAST KUPIO PITCHFORK MEDIJU

Conde Nast (američki izdavač popularnih izdanja Vogue, Vanity Fair, Wired...) kupio je muzičku medijsku platformu Pitchfork Media (iz Čikaga, poznati po muzičkim vestima, kvartalnom magazinu i festivalima i Americi i Francuskoj) sa ciljem da poveća svoje digitalne prihode i da lansira više živih događaja. Ovo preuzimanje će povećati online publiku Conde Nasta za pet miliona i pomoći će da njihovo oglašavanje dospe do više mladih. S druge strane, urednik Pitchfork-a očekuje da im ova saradnja donese pristup novim umetnicima i pričama koje će proširiti sadržaj sadašnje muzičke platforme. Conde Nast već poseduje društveni news websajt Reddit koji su kupili 2011. godine.

APPLE I GOOGLE NAJBOLJE SVETSKE ROBNE MARKE

Kako piše redakcija Media Marketing, Apple je ponovo zauzeo prvo mesto na listi sto najvrednijih robnih marki. Tako stoji u godišnjem izveštaju „Najbolje globalne robne marke“ svetske konsultantske kompanije Interbrand. Na drugom je mestu i ove godine Google, a na trećem Coca-Cola. Apple je za godinu dana vrednost svoje robne marke povećao za 43 posto na 151,8 milijardi eura. Robna marka drugoplasiranog Googla sada vredi 103,7 milijardi eura, što je za 12 posto više nego prošle godine dok je vrednost trećeplasirane Coca-Cole pala za 4 posto na 69,9 milijardi eura. Među prvih deset najvrednijih robnih marki na svetu su još Microsoft (11-postotno povećanje vrednosti robne marke), IBM (pad vrednosti za deset posto), Toyota (16-postotni rast), Samsung, General Electris, McDonald's i Amazon koji se ove godine po prvi put probio među deset najvrednijih robnih marki na svetu.

MICROSOFT PREDSTAVIO NOVE TELEFONE, TABLET I NARUKVICU

Američka korporacija Microsoft predstavila je u Njujorku novu liniju Lumia pametnih telefona, novi tablet Surface pro 4 i ažuriranu verziju svoje nosive fitnes narukvice Microsoft band, koja će funkcionisati pod Windows 10, njegovim najnovijim operativnim sistemom. Windows 10, lansiran u julu, deo je Microsoft-ovih napora da osvoji veći udeo na tržištu tableta i smartfona, na kom sada dominiraju Apple i južnokorejski Samsung, izveštava „Rojters“. Smartfoni Lumia 950 i 950 XL će imati početnu cenu od 549, odnosno 649 dolara, kada krenu u prodaju u novembru, dok će Lumia 550 koštati 139 dolara kad bude dostupna na tržištu u decembru. Iz Microsoft-a su naveli da se skladišni prostor na telefonima može proširiti i do dva terabajta korišćenjem memorijske kartice. Novi Surface pro 4 tablet – veća, ali tanja i lakša verzija Surface pro 3, košta 899 dolara, a biće dostupna u prodaji od 26. oktobra. „Microsoft je, takođe, saopštio da novi tablet i smartfoni stižu s aplikacijom „Hello“, opcijom automatske biometrijske prijave koja je uvedena ranije ove godine. Ona omogućava korisnicima da skeniraju svoje lice, zenicu oka ili otiske prstiju kako bi potvrdili svoj identitet i tako dobili pristup svom Windows telefonu, laptopu ili personalnom računaru. Narukvica Microsoft band 2, koja omogućava korisnicima da prate svoj fitnes i režim vežbanja, koštaće 249 dolara, a u porodaji će se naći od 30. oktobra. Na svečanosti u Njujorku, Microsoft je predstavio i „Surface olovku“, sa baterijom čiji je vek trajanja godinu dana, navodi Rojters.

NOVINAR U ZATVORU ZBOG TVITA

Policija u Turskoj uhapsila je i pritvorila glavnog urednika lista na engleskom jeziku "Today's Zaman" Bulenta Kenesa, zbog toga što je postavio tvitove u kojima je kritikovao predsednika države Redžepa Tajipa Erdogana. Policajci su Kenesa uhapsili u redakciji u Istanbulu, a dok su ga odvodili, novinari i okupljeni građani su skandirali "slobodni mediji ne mogu se ućutkati". Hapšenje je direktno prenosila televizija, preneo je AP. Nalog za hapšenje izdao je nadležni sud, koji je ocenio da je Kenes svojim tvitovima uvredio predsednika Turske, a otežavajuća okolnost bila je to što je on početkom godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora, takođe zbog uvrede Erdogana. Tursko pravosuđe u poslednje vreme često primenjuje zakon o uvredi predsednika, koji nije novijeg datuma, ali je ranije izuzetno retko primenjivan.

KOLIKO SE OGLASA NA INTERNETU ZAISTA VIDI?

Redakcija Media Marketinga piše da su ključni indikatori uspešnosti od izuzetnog značaja za aktere na internet tržištu. Kako za internet javnost, tako je i za oglašivače važno da je oglašavanje prilagođeno zanimanju pojedinaca i zato je u porastu targetiranje prema ponašanju korisnika na internetu pa i retargetiranje, isticanje oglasa zainteresiranim korisnicima kroz određeno vreme. Trenutni trendovi na području merenja učinka internet oglašavanja se fokusiraju na oglase koji su u vidnom polju korisnika što znači da dolazi do interakcija koje nisu nužno vezane samo na klik na takozvane inscreen oglase. Gledanost je naime već nekoliko godina vruća trema u svetu internet oglašavanja. Prema definiciji IAB-a oglas je viđen kada se na jednu sekundu prikazalo barem 50 posto piksela banera na korisnikovom ekranu. Za video oglase važi trajanje dve sekunde. “Merenjem inscreen rezultata brzo možemo zaključiti da mnogi korisnici ne skroluju po internet stranici na dole i tako ne primete oglase koji su locirani prema dnu stranice. Za izdavače to znači da je određen deo oglasa korisnicima ostao nezapažen i da zapravo nema vrednosti. Ako pogledamo podatke za Sloveniju možemo zaključiti da tavih oglasa, koji ostaju nezapaženi, ima preko 60 posto, dok se taj procenat u Srbiji i Hrvatskoj kreće oko 42-43 posto,” pojašnjava Gregor Nišavič, vođa Gemiusa Adria.

SVETSKI TRENDOVI U ORGANIZACIJI DOGAĐAJA

Kongresni turizam i organizacija evenata su industrije koje stalno rastu. Ako se bavite organizacijom evenata evo pet stvari koje morate uzeti u obzir ako hoćete biti u korak s razvojem.
1. Događaji s ciljem - da bi događaj bio uspešan, ciljevi moraju biti jasno definisani i predstavljeni.
2. Kreativni načini traženja sponzora – sponzori traže kreativne načine promocije za mnogo manje novca nego ranije i pronalazak sponzora, ujedno i budžetiranje događaja, glavni su izazovi njihovih organizatora.
3. Tehnologija – napredna tehnološka rešenja dobivaju važnu ulogu, a to je maksimalna interakcija među učesnicima putem raznih igara i multimedijalnih performansa te prikupljanje povratnih informacija od učesnika putem anketa i nagradnih igara.
4. Originalni izvođači i lokacije – organizatori se trude da pruže originalne doživljaje pa je trend originalnih lokacija i izvođača sve rašireniji. Sve ređe su to hoteli i restorani, a sve češće parkovi, skladišta, stare fabrike i sl. Što se tiče izvođača, sve više se traže nekonvencionalne izvedbe poput "crossover" muzičara, plesača savremenog plesa i sl.
5. Digitalni marketing – ovo je danas najrašireniji oblik promocije.