UTVRĐENE NAKNADE ZA EMITOVANJE RTV PROGRAMA

Godišnja naknada za emitovanje programa, za lokalne TV stanice, biće od 60 hiljada do 2,4 miliona dinara, u zavisnosti od broja stanovnika u području koje pokrivaju signalom. Za radio stanice naknada će biti od tri do 121 hiljade dinara godišnje.
U odluci Republičke radiodifuzne agencije (RRA), koja je objavljena u Službenom glasniku, navodi se da će naknada za TV stanice za područja sa manje od 10.000 stanovnika biti 60.734 dinara, a za radio stanice 3.037 dinara. Za podrućja sa 10 do 20 hiljada stanovnika naknada je 182.201 dinara za TV i 9.110 dinara za radio, od 20 do 40 hiljada stanovnika 303.669 odnosno 15.183 dinara, a na područjima od 40 do 50 hiljada stanovnika naknada će biti 425.137 dinara za TV i 21.257 za radio. Za područja sa 50 do 100 hiljada stanovnika godišnja naknada je 789.540, odnosno 39.477 dinara, a od 100 do 200 hiljada stanovnika 1.579.079 dinara za TV i 78.954 za radio i 200 do 300 hiljada stanovnika 2.429.352 odnosno 121.467 dinara.

CENOVNIK I ZA KABLOVSKE EMITERE

RRA je donela odluku o visini godišnje naknade za kablovsko emitovanje programa. Visina pojedinačne godišnje naknade za kablovsko emitovanje programa iznosi 10 odsto od visine pojedinačne godišnje naknade koju plaćaju emiteri kojima je, na konkursu, izdata dozvola za emitovanje programa u zavisnosti od okvirne željene zone servisa za koju se izdaje dozvola za kablovsko emitovanje programa.

STUDIO B NA UNIVERZIJADI

Dragana Milićević-Milutinović, glavna i odgovorna urednica RTV „Studija B” (član Asocijacije medija) i Siniša Jasnić, generalni direktor preduzeća Univerzijada Beograd 2009. potpisali su ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji u okviru realizacije velikog sportskog događaja čiji će domaćin biti Beograd.
Dragana Milićević je istakla da je uverena da će Beograd biti odličan domaćin ove svetske sportske manifestacije, a Studio B, kao gradska televizija učiniće sve da afirmiše ovaj događaj

TELEKOM SRBIJA I „ĐURINA ŽUTA MINUTA“ NA B92

U organizaciji Telekoma Srbija, (pridružene članice Asocijacije medija) 25. februara 2007 počelo je emitovanje novog serijala humorističkih minijatura pod nazivom „Đurine žute minute“. Ovim programom Telekom, uz obilje dobrog humora, gledaocima približava jednu od svojih standardnih usluga, telefonske imenike  ’’Žute’’ i ’’Bele“ strane.
Glavni akter serijala je poznati glumac Branko Đurić, milionima televizijskih gledalaca bivše Jugoslavije poznat  iz kultne humorističke serije ’’Top lista nadrealista’’
Nastupajući kao stručnjak za "velike boljke globalizacije u organizmu malog čoveka", Đura u prostoru svoje kuhinje demonstrira niz neverovatnih rešenja za razne probleme s kojima se svakodnevno suočava savremeni Balkanac. Sva rešenja su, naravno, savršeno nepraktična, ali na neodoljivo komičan način predstavljaju probleme potrošačkog društva i masovne kulture.
Epizode „Đurinih žutih minuta“ će se prikazivati na Televiziji B92 nedeljom uveče, a reprizno - utorkom.

VERNER HERIĆ WAZ-ov PREDSTAVNIK U «POLITICI»

Upravni odbor Politika N&M (član Asocijacije medija), zajedničkog preduzeća Politika a.d. i nemačke medijske kuće WAZ, na sednici kojoj je predsedavao predsednik UO prof. Dr Srđan Kerim, imenovao je, posle odlaska dosadašnjeg zamenika generalnog direktora Joahima Caumzegela, na novu dužnost, Vernera Herića, predstavnika WAZ za zamenika generalnog direktora Politika N&M.
Na sednici je izraženo zadovoljstvo saradnjom srpskog i nemačkog partnera na zajedničkom projektu započetom 2002. godine i ispoljena želja da se udruženim snagama uspešno privede kraju bolan, ali i neophodan, proces poslovne rekonstrukcije i finansijske konsolidacije preduzeća Politika N&M sa ciljem njegovog boljeg tržišnog pozicioniranja.

SAJAM MEDIJA U NOVOM SADU OD 8. MARTA  

Novosadski Sajam (pridruženi član Asocijacije medija) ovogodišnju sezonu sajamskih manifestacija započinje  Sajmom medija, koji će prvi put ove godine pratiti i Salon knjiga i Izložba umetnosti.
Na Sajmu medija, od 8. do 10. marta, učestvovaće predstavnici štampanih i elektronskih medija, marketinških agencija, trgovci audio i video opreme, ali će tri sajamska dana biti ispunjena i zanimljivim pratećim sadržajima –  skupovima posvećenim aktuelnim zbivanjima u medijskom prostoru Srbije i u okruženju. Razgovaraće se o stanju u srodnim oblastima, a biće organizovani i zabavni sadržaji za posetioce.
Za besplatan ulaz na ovu sajamsku manifestaciju Novosadski sajam se odlučio kako bi što većem broju ljubitelja knjige, umetnosti, ali i zainteresovanima za dešavanja u medijskom svetu, omogućio da poseti ove sajmove i priušti kvalitetne i raznovrsne sadržaje.
Opširnije o svemu na internet adresi: www.sajam.net

BETIN KONKURS ZA NOVINSKU FOTOGRAFIJU

Novinska agencija Beta raspisala je godišnji konkurs za najbolju novinsku fotografiju za 2007. godinu. Ovogodišnji konkurs je prvi put otvoren i za fotoreportere iz medija sa područja cele jugoistočne Evrope. Konkurs za Betinu fotografiju godine otvoren je za sve profesionalne fotoreportere od 16. februara. Autori mogu poslati po sopstvenom izboru tri fotografije, snimljene u periodu od 31. maja prošle godine do 1. aprila 2007. godine, kada je i poslednji dan prijavljivanja učešća na konkurs.

GRAĐANSKI LIST TRAŽI PRAVDU U STRAZBURU

Pravni zastupnik novinara Građanskog lista (član Asocijacije medija) obratio se  Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog odugovlačenja početka suđenja i opasnosti od zastarevanja tužbe protiv funkcionera Srpske radikalne stranke Milorada Mirčića. Novinari Građanskog lista su pre tri godine tužili Mirčića zbog uvrede i kleveta iznetih na konferenciji za novinare, kad je taj list nazvao “ustaškim i prohrvatskim”. Mirčić se, međutim, od tada nijednom nije pojavio na ročištu i pored toga što se hvalio da “jedva čeka suđenje”.

VELIKANI GLUME NA POŠTANSKIM MARKAMA

Pošta Srbije (pridruženi član Asocijacije medija) emitovala je treću ediciju prigodnih maraka posvećenih velikanima srpskog glumišta. Marku nominalne vrednosti od 16,50 dinara likovno je obradila mr Marina Kalezić, akademski slikar iz Beograda, prikazavši portrete: Petra Dobrinovića, Milke Grgurov Aleksić, Ljubiše Jovanovića, Rahele Ferari, Miodraga Petrovića - Čkalje, Branka Pleše, Ljube Tadića i Danila Bate Stojkovića.
Marke je štampao novosadski „Forum”, tehnikom višebojnog ofseta,  u tiražu od 28.000 primeraka. Marka se na šalterima pošta pro­da­je u tabacima od po osam komada sa vinjetom u sredini. Na dan puštanja u opticaj ovog izdanja, DP „Jugomarka” emitovala je i prigodan koverat sa žigom prvoga dana, koji nosi datum 16. februar.

JUBILEJ „VRANJSKIH“

U četvrtak, 1. marta 2007. godine desetočlana ekipa „Novina Vranjskih“ objavila je 500. broj i na taj način obeležila 12 godina postojanja ovog lista.
Ističući da su „Vranjske“ dokazale da ne postoje velike i male, već samo dobre i loše novine, Vukašin Obradović, direktor i glavni urednik novina saopštio je da će „Vranjske“, uprkost činjenici da su lokalna tržišta surova i mala, uskoro najverovatnije početi da se pojavljuju na kioscima dva puta nedeljno.

POSKUPELA TV PRETPLATA

Upravni odbor Radio televizije Srbije (RTS) doneo je odluku o poskupljenu mesečne pretplate sa 300 na 350 dinara. Odluka o poskupljenju doneta je na sednici UO u dogovoru sa Javnim servisom Vojvodine. Kako se navodi u saopštenju, Upravni odbor RTS-a je, uzimajući u obzir ekonomsku situaciju građana, doneo odluku da pretplata za javni servis ne poskupi na zakonski dozvoljenih 386 dinara. Na sednici je, takođe, zaključeno da je značajno poboljšan program, organizacija, profesionalni pristup zaposlenih na RTS-u,

RADIO BETA NA 107,9 MHz

Radio Beta RFI emituje probni signal od 22.februara na FM frekvenciji 107,9 MHz. Radio će emitovati program 24 sata i to u periodu od 7 do 19 časova na srpskom jeziku, a od 19 do 7 časova ujutro program će biti emitovan na francuskom (RFI program za inostranstvo). Radio je od 1. marta počeo da emituje informativni program na srpskom jezinku.

RRA PLANIRAO PRIHOD OD 507 MILIONA

Republička radiodifuzna agencija planira tokom 2007. godine prihode od 507 miliona od izdavanja dozvola za rad. Rashod je planiran u istom iznosu, s tim što je planiran suficit od 207 miliona, objavljeno je u Službenom glasniku. Za plate, doprinose, nagrade, bonuse i naknade planirano je ukupno oko 97 miliona, za usluge po ugovoru 74, za rezervu za neplanirane izdatke 40 i za osnovna sredstva 45 miliona dinara. Ako Agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade, nedostajuća sredstva obezbediće se iz republičkog budžeta. Isto tako, ukoliko planirani prihod bude veći od rashoda, višak će RRA uplatiti na račun republičkog budžeta, odakle će biti raspoređen za unapređenje kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite.

NAGRADNA IGRA «SREĆA NA MARKI»

Javno preduzeće PTT Saobraćaja «Srbija» (pridruženi član Asocijacije medija) 21. marta završava nagradnu igru «Sreća na merki», koja je startovala u februaru. Igra je posvećena zaljubljenim parovima koji svoje lične podatke treba da pošalju na adresu: Pošta Srbija, «Srećna marka», poštanski fax: 1234, 11000 Beograd.
Pobednički par očekuje specijalni poklon – personalizovana poštanska marka sa njihovim likom, koja ima svoju upotrebnu vrednost na pismima koja budu slali.

SBB FORMIRA CENE UZ SAGLASNOST RATELA

Serbia Broadband - Srpske kablovske mreže (SBB) iz Kragujevca je prvo preduzeće za distribuciju radio i TV programa preko kablovske mreže koje, po nalazu Republičke agencije za telekomunikacije, ima više od 40 odsto prijavljenih kablovskih korisnika u Srbiji, odnosno oko 300.000 pretplatnika. Po Zakonu o telekomunikacijama, operater koji na tržištu Srbije ima najmanje 20 odsto korisnika svrstava se u grupu distributera sa značajnim tržišnim udelom. Takav status nameće i obavezu distributeru da svakih šest meseci dostavlja podatke o prihodima i troškovima, ali i to da za svaku promenu cene usluga pribavi saglasnost Ratela i dostavi obrazloženje i metodologiju obračuna cena. Ovaj propis treba da spreči monopolsko ponašanje na tržištu distribucije radio i TV signala kroz kablovsku mrežu.

BRENDOVI NA BEOGRADSKOM SAJMU

Beogradski sajam je od 8. do 10. marta 2007. godine domaćin manifestacije Brand Fair 3. Manifestacija na jednom mestu okuplja najveće globalne brendove sa Interbrand liste najboljih 100 za 2006. Godinu, kao i potvrđene regionalne i najznačajnije domaće brendove.
Umesto uobičajenih štandovskih prezentacija ove godine će biti organizovani brend performansi, a kao stručni deo manifestacije Brand Fair 3 prati i Brand konferencija.

MARDOK PRENOSI NASLEDNICIMA DEONICE NEWSCORP-a

Medijski magnat, Rupert Mardok odlučio je da svakom od svoje šestoro dece pokloni u vlasništvo po 100 miliona dolara vredne deonice u porodičnoj medijskoj imperiji News Corporation. Deonice su bez prava glasa.
Na ovaj način kontrola nad kompanijom bi mogla postepeno da se prenese na četvoro Mardokove odrasle dece mada se u vestima ne pominje šta se zbiva sa pravima njegove dve maloletne ćerke iz poslednjeg braka.

U VELIKOJ BRITANIJI RASTE PRIHOD OD ONLAJN OGLAŠAVANJA

Prema najnovijim podacima kompanije Nielsen Media Research, prihodi od onlajn oglašavanja tokom 2006. godini su porasli za 25 procenata dostigavši ukopan iznos od  čak 632,9 miliona evra.
Kada je reč o prihodima od oglasa u tradicionalnim medijima, minimalan porast prihoda od oglašavanja zabeležile su nacionalne novine (2,12 odsto) i outdoor oglašavanje (1,01 odsto). Najgore rezultate ostvarile su regionalne novine, kod kojih je zabeležen pad prihoda od oglasa za čak 11 procenata. Prihodi od oglašavanja na televiziji opali su za 5,98 odsto u odnosu na 2005. godinu.
Tokom 2006. godine najveći oglašivačio su bili Procter&Gamble i BskyB zauzevši prva dva mesta na rang-listi, a zanimljivo je da je kompaniju Unilever sa trećeg mesta istisnuo vladin Centralni informacioni ured.

DA LI ONI VLADAJU SVETOM?

Kompanija ZenithOptimedia koja posluje u sastavu giganta Publicis objavila je listu trideset najvećih medijskih grupacija.
Na prvom mestu rang-liste je nedodirljiv američki medijski džin, kompanija Time Warner, koja sa ostvarenih 30 milijardi dolara prihoda od medijskih aktivnosti, ima skoro duplo veći prihod od drugoplasiranog sa rang liste, News Corporation.
Trideset prvoplasiranih medijskih velikana ostvarilo je ukupan prihod od oko 215 milijardi dolara.

Prvi put ove godine na listi su i dve kompanije iz grupacije tzv. novih medija. Naravno, reč je o kompanijama Google i Yahoo.
Na rang listi američke kompanije zauzimaju čak prvih šest pozicija, a od ukupno 30 mesta čak 16 pripada američkim medijskim kućama. Iz Japana su četiri medijske kompanije, Francuska i Velika Britanija imaju po tri predstavnika na ovoj listi. Nemačkoj su pripala dva mesta, a Italiji i Meksiku pripalo je po jedno mesto.
Najbolje plasirana evropska medijska grupacija je nemački Bertelsman, koja se nalazi na sedmom mestu rang-liste, a “tek” na 16. mestu je Francuski džin Vivendi.
U narednim brojevima Newslettera nastojaćemo da vas detaljnije upoznamo sa poslovanjem svih medijskih giganata sa liste 30 najvećih u svetu.

WAZ FORMIRAO INTERNACIONALNO DOPISNIŠTVO U BRISELU

WAZ MediaGroup otvorila je sredinom februara internacionalno kompanijsko dopisništvo u Briselu.
Od početka rada internacionalnog dopisništva nemački dnevni listovi  “Westdeutsche Allgemeine Zeitung”, „Neue Ruhr Zeitung“, „Neue Rhein Zeitung“, „Westfälische Rundschau“ i „Westfalenpost“, hrvatski „Jutarnji list“, mađarski “HVG”, rumunski “Romania Libera” i makedonski “Dnevnik” imaju angažovane vlastite dopisnike dok će listovi poput beogradske “Politike”, bugarskog dnevnika “24 časa” i makedonskog lista “Utrinski Vesnik” svoje dopisnike uputiti na rad u zajedničko dopisništvo tokom proleća 2007. godine.
WAZ-ovo internacionalno dopisništvo će povezane redakcije svakodnevno snabdevati vestima, analitičkim tekstovima i ekskluzivnim reportažama o aktivnostima EU i NATO.
Radni jezik među dopisnicima je Engleski a tekstovi će redakcijama biti prosleđivani na lokalnim jezicima.
WAZ Media Group sa sedištem u Esenu izdaje 31 dnevni list sa dnevnim tiražom većim od 2,4 miliona primeraka.

I U RUSIJI REKORDAN RAST PRIHODA OD OGLASA

Tokom 2006. godine u Rusiji je zabeležen rekordan porast prihoda od oglašavanja u medijima. Zabeležen je skok od čak 29 procenata u odnosu na prethodnu godinu, čime je dostignut rekordan ukupan iznos od 6,5 milijardi dolara.
Oglašavanje na televiziji zabeležilo je rast od 36 odsto i dostiglo sumu od 3,2 milijarde dolara, a najveći porast prihoda beleži kategorija onlajn oglašavanja, gde je zabeležen rast od 67 procenata i ukupan prihod od 100 miliona dolara.
U Rusiji prosperira i outdoor oglašavanje, od koga je prihodovano čak 1,2 milijarde dolara. Za štampane medije oglašivači su izdvojili 1,6 milijardi dolara, a radio je od ograšavanja zaradio 350 miliona dolara.

EVROPSKI NOVINSKI KONGRES U BEČU

Glavni grad Austrije bio je prvih dana marta domaćin učesnicima Evropskog novinskog kongresa. Učesnici iz velikog broja evropskih zemalja imaće priliku da razmene ideje i razmišljanja o različitim medijskim konceptima kada je u pitanju novinska industrija.
Posebna pažnja biće usmerena ka novinskom dizajnu, a biće dodeljene i nagrade za najbolje dizajnirane novine tokom 2006. godine.
U narednom broju Newslettera opširno ćemo vas informisati o prezentacijama, diskusiji i svim događajima na Evropskom novinskom kongresu.

NAJBOLJE DIZAJNIRANE NOVINE

Na 28. godišnjem konkursu za najbolji novinski dizajn, koji organizuje Družtvo novinskih dizajnera proglašene su najbolje dizajnirane novine.
Titulu najbolje dizajniranih novina, prema upravo donetoj odluci, ravnopravno će podeliti Aripaev iz Estonije, El Economista iz Španije, Frankfurter Allgemine Sontags-Zeitung iz Nemačke i Politiken iz Danske. Detaljnije o rezultatima konkursa na internet adresi: www.snd.org

NAJVIŠE BODOVA ZA SOPSTVENU PRODUKCIJU

Savet crnogorske Agencije za radio-difuziju utvrdio je kriterijume za bodovanje ponuda radio i televizijskih emitera koji konkurišu za frekvencije. Najviše bodova donosi sopstvena produkcija. Na sednici Saveta Aagencije odlučeno je da bude raspisan treći konkurs za dodelu još 104 frekvencije za radio i TV emitere. Cilj  konkursa za dodelu licenci komercijalnim emiterima je da se poboljša kvalitet programa koji se emituje u Crnoj Gori. Istaknuto je da sa 89 različitih radio i TV kanala crnogorska medijska scena je kvantitativno bogata i kvalitativno siromašna, jer se najviše programa reemituje. Savet je zbog toga utvrdio kriterijume na osnovu kojih će bodovati ponude, a najviše bodova donosi struktura programskih sadržaja i učešće sopstvene produkcije.
Do 20 bodova namenjeno je onima koji budu ponudili do šest vrsta programskih sadržaja, dok će od pet do 30 bodova dobiti oni koji planiraju da sopstvenom produkcijom pokriju više od 50 odsto u programu. Maksimalno 20 bodova ponuđač može sakupiti za vlastite finansijske pokazatelje i još 15 ukoliko ima reference na globalnom nivou. Reference na lokalnom nivou nose tri, na nacionalnom sedam, a na regionalnom nivou 10 bodova. Po pet bodova donosi namera budućeg emitera da zaposli od 26 do 50 ljudi u TV, odnosno 10 do 20 u radio-stanici. Isto toliko bodova namenjeno je onima koji uopšte neće reemitovati program, odnosno oni koji nameravaju da emituju i domaću produkciju. Prema zakonskoj proceduri, licence na osnovu trećeg konkursa trebalo bi da budu odobrene u aprilu.

WEB UGROŽAVA MAGAZINE U JAPANU

U Japanu, drugoj po veličini ekonomiji i oglasnom tržištu na svetu, onlajn oglašavanje donosi sve više prihoda. Prema najnovijim podacima prihod od ovog oblika oglašavanja tokom 2006. godine  zabeležio je rast od 29,3 odsto dostigavši ukupan iznos od 2,3 milijarde evra.
Prognozeri predviđaju da će onlajn oglašavanje, sa predviđenim rastom prihoda od 20 procenata tokom 2007. godine, ozbiljno ugroziti magazine, koji po ostvarenom ukupnom prihodu od oglasa zauzimaju treću poziciju iza japanskih tv kuća i dnevnih novina.

PRIHOD GUGLA VEĆI ZA 72 ODSTO

IZ sedišta kompanije Google stiže prosto neverovatna informacija da je u poslednjem kvartalu 2006. godine ovaj džin iz grupacije “novi mediji” zabeležio porast neto porihoda od 72 odsto, što znači da je dostignuta cifra od 2,34 milijarde dolara u pomenutom periodu.
Prema oceni stručnjaka razlog za ovakve,izuzetne rezultate Google treba tražiti u osvajanju novih tržišta I permanentnom uvećanju prihoda od online oglašavanja.

U WAN-u TRAŽE JEDINSTVENE STANDARDE MERENJA ČITANOSTI

Svetska novinska asocijacija (WAN) na samitu održanom u Čikagu promovisala je inicijativu za razvoj novih istraživačkih metodologija i standarda za istovremeno utvrđivanje čitanosti novina i njihovih web stranica.
U “radnu grupu” za integraciju metodologija merenja čitanosti štampanih medija i njihovih web stranica delegirani su vodeći stručnjaci iz novinske industrije  i iz istraživačkih agencija sa osnovnim zadatkom da što pre dođu do globalno prihvatljivih standarda. Prvi rezultati rada na ovom nimalo jednostavnom poslu biće saopšteni na junskom sastanku “radne grupe” u Njujorku.