Na sastanku u Asocijaciji medija usvojen jedinstven stav novinskih izdavača i trgovaca štampom o primeni zakona o PDV
DA MINISTARSTVO ISPUNI OBEĆANJA

Finansijsko poslovanje i ekonomski položaj medijskih kuća, kao i trgovaca štampom, ozbiljno je pogoršan primenom Zakona o PDV koji je stupio na snagu od početka godine. Neophodno je zato da Ministarstvo finansija u najkraćem roku analizira nastalu situaciju i preduzme mere koje će olakšati i ravnomerno rasporediti nužna opterećenja na sve učesnike u lancu produkcije i prodaje štampe – osnovna je poruka sa sastanka predstavnika izdavačkih i trgovačkih firmi koji je 9. marta organizovala Asocijacija novinskih izdavača i elektronskih medija.
Učesnici na ovom skupu jedinstveni su u oceni da je promena poreskog sistema bila neophodna, ali su analizom efekata utvrdili da je ova specifična privredna delatnost dovedena u težu situaciju upravo zato što nadležni organi nisu uvažili i pre stupanja na snagu Zakona o PDV doneli akte kojima bi se otklonile nepotrebne i dodatne teškoće.

Tako je, na primer, već na sastanku sa ministrom za finansije i njegovim saradnicima u novembru 2004. godine dogovoreno da će biti doneta uputstva i pravilnici koji će omogućiti da se na remitendu ne plaća PDV, ali to još nije urađeno.
Predstavnici izdavača i trgovinskih kuća dogovorili su se da se pripremi konkretan predlog mogućih mera i da, posle međusobnih konsultacija i usaglašavanja takav predlog bude upućen Ministarstvu finansija uz zahtev da se ponovo organizuje sastanak sa ministrom i njegovim saradnicima kako bi što pre proizašle mere koje će promeniti nastalu situaciju.
Priprema inicijalnog predloga je završena, a konsultacije među učesnicima na ovom sastanku su u toku pa se može očekivati da će sastanak u Ministarstvu finansija uslediti vrlo brzo.

---

ZAVRŠEN SAJAM MEDIJA

Ministar kulture Srbije Dragan Kojadinović izjavio je 2. marta u Novom Sadu, otvarajući četvrti Sajam medija, da će vrlo brzo početi primena Zakona o radiodifuziji i sređivanje haosa u etru. "U mnogim stvarima smo još u kamenom medijskom i marketinškom dobu i moramo se zalagati za uspostavljanje tržišta jer bez toga nećemo ni imati prave medije", rekao je on, dodajući da je vlada spremna da sasluša predstavnike medija i medijskih udruženja kako bi bili postavljeni zdravi temelji za razvoj. Na Sajmu medija, koji je završen 4. marta, predstavilo se više od sto medijskih i marketinških kuća, muzičkih i televizijskih produkcija, trgovaca audio i video opremom i kablovskih mreža iz SCG i iz inostranstva, a organizatori su saopštili da ga je posetilo oko 20.000 ljudi. Na ovoj manifestaciji organizovane se stručne tribine, promocije i prezentacije na kojima su učesnici razmenjivali iskustva, programe i sklopali ugovore o saradnji. Na Sajmu medija tradicionalno je uručena i nagrada "Petar Davidović" novinaru koji je u prošloj godini najupešnije pratio sajamske priredbe, a ove godine laureat je novinar podgoričkog lista "Pobjeda" Nikola Perković.

---

I PIRATERIJA PREPREKA ZA EU

Piraterija je u našoj zemlji poprimila tolike razmere da sada predstavlja jedan od najrasprostranjenijih vidova kriminala, što nadležne organe obavezuje da učine sve kako bi se ona svela na najminimalniju moguću meru, jer bez iskorenjivanja piraterije svakako će biti problematičan ulazak države i u Evropsku uniju i u Svetsku trgovinsku organizaciju, poruka je okruglog stola pod nazivom „Stop pirateriji, drugi korak”, organizovanog u okviru četvrtog po redu Sajma medija u Novom Sadu.
Član Radiodifuznog saveta Srbije Goran Karadžić ukazuje na posebno karakterističan vid piraterije kojim se bave kablovski distributivni sistemi.
„Gotovo niko ne pominje bespravno emitovanje filmova i serija koje pratimo putem televizijskih stanica iz okolnih zemalja, a čije programe prenose kablovski distributivni sistemi. Za njih, naravno, ne postoje otkupljena autorska prava za emitovanje kod nas. Ali, time se ugrožavaju interesi domaćih televizijskih kuća, jer je teško, ili skoro nemoguće, naći sponzora za seriju koju je ogroman broj gledalaca već video. To je piraterija „na visokom nivou”, jer je materijalna šteta, pričinjena na taj način ogromna. Jedno je kada se emituju programi stranih televizija, mislim prvenstveno na informativne emisije, a drugo kada krene serija ili film za koje nisu otkupljena autorska prava za emitovanje u Srbiji”, rekao je Karadžić.
O raznim vidovima piraterije i novim zakonskim propisima koji regulišu ovu oblast na „okruglom stolu” su zanimljiva zapažanja izneli i predstavnici SOKOJ-a, Zavoda za intelektualnu svojinu, Narodne biblioteke Srbije, Radio-televizije Srbije, Ministarstva pravde i druge institucije koje trpe gotovo nemerljivu štetu zbog piraterije.
Posebno interesovanje izazvali su podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Tokom prošle godine, kako je istaknuto, policija je izvršila kontrolu 665 lica i 229 preduzeća i video klubova, a zbog piratskih prestupa podneto je više od 600 krivičnih prijava protiv 625 lica, a slobode su lišene četiri osobe. Trajno je oduzeto 418.290 piratskih proizvoda i to 7.599 video kaseta, 11.614 DVD-a, zatim 158.955 DVX-a, 1.476 CD-a sa sadržajem kompjuterskog softvera itd. Istovremeno, privremeno je oduzeto 50 kompjuterskih rezača, 94 personalna kompatibilna računara, šest uređaja za presnimavanje audio kaseta i 578 drugih uređaja slične namene.

---

ZAKON O OGLAŠAVANJU U APRILU

Ministar trgovine, turizma i usluga Srbije Bojan Dimitrijević izjavio je 3. marta da to ministarstvo neće povući iz skupštinske procedure Predlog zakona o oglašavanju, uprkos nezadovoljstvu i pritiscima pojedinih proizvođača i marketinških kompanija. On je na tribini ekonomskog lista "Pregled" o predlogu tog zakona rekao da je ministarstvo spremno da razgovara o poboljšanju nekih odredbi i da je za predloge ostalo oko nedelju dana. On je, medjutim, istakao da je zakon rađen u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, koje je bilo i glavni inicijator odredbi koje su izazvale najviše negodovanja uglavnom od proizvođača duvana i alkohola, jer će reklamiranje tih proizvoda novim zakonom biti zabranjeno. Dimitrijević je kazao da na 90 odsto odredbi zakona, koji je rađen po standardima i uz direktive Evropske unije, nije bilo primedbe, te da se njegovo usvajanje u Skupštini Srbije očekuje u aprilu.

---

Protest Organizacije medija jugoistočne Evrope - SEEMO
KLEVETA NIJE KRIVIČNO DELO

Organizacija medija jugoistočne Evrope (SEEMO) izrazila je 24. februara zabrinutost zbog Predloga Krivičnog zakona u Srbiji. U pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Vojislavu Koštunici i predsedniku skupštine Predragu Markoviću, SEEMO je naveo da su zatvorske kazne za klevetu "veliko kršenje međunarodno prihvaćenih standarda". SEEMO je naglasio da klevetu treba tretirati kao kršenje građanskog prava, a ne kao krivično delo.

---

Predlog novinarskog udruženja i sindikata
POBOLJŠATI PREDLOŽENE PROMENE ZAKONA

Sindikat novinara Srbije (SNS) podržao je 23. februara vladin predlog izmena Zakona o javnom informisanju, upućen parlamentu na usvajanje po hitnom postupku, ali je zatražio i nekoliko dodatnih izmena. SNS je naveo u saopštenju da je neophodno dopuniti predloženo zakonsko rešenje u delu koji je u vezi sa evidencijom javnih glasila. "U ovom trenutku niko u Srbiji ne zna koliko je zaposlenih u medijima i zato je SNS predložio da se prilikom evidencije javnih glasila osnivač obaveže da dostavi podatke o broju i kvalifikacionoj strukturi zaposlenih", navedeno je u saopštenju. Prema oceni SNS, ta evidencija trebalo bi da bude obavezna jer se bez upisa svih javnih glasila ne može utvrditi koliko ih je u vlasništvu jednog osnivača. SNS i Udruženje novinara Srbije (UNS) u odvojenom saopštenju predložili su resornim ministarstvima i da što pre formiraju garancijski fond koji bi koristio za obezbeđenje kredita kod privatizacije medija u slučajevima da zaposleni novinari i medijski radnici žele da postanu vlasnici medija u kojima rade.

---

FOTOGRAFIJA GODINE GORANA TOMAŠEVIĆA

Fotoreporter agencije Rojters Goran Tomašević dobitnik je nagrade Jupresfoto 2004 za fotografiju "Palestinac". Fotografija je načinjena u okviru reportaže o Bliskom Istoku, a Tomaševićev rad proglašen je najboljim u konkurenciji 68 autora koji su priložili 1091 fotografiju. Žiri je odlučio da na izložbi koja će trajati od 6. do 25. marta bude predstavljeno 178 fotografija na kojima su prikazani događaji koji su obeležili 2004 godinu. Najbolju fotografiju izabrao je žiri u čijem su sastavu bili urednik fotografije nedeljnika "Vreme" Goranka Matić, urednik časopisa "Refoto" Ivana Brezovac, profesor Fakultata primenjenih umetnosti Branimir Karanović, glavni urednik časopisa Kvadrat Radomir Vuković i urednik fotografije "Večernjih novosti" Predrag Mitić.

---

VIBOVA NAGRADA SERGEJU SKORUPANU

Satiričar iz Beograda Sergej Skorupan dobitnik je Vibove nagrade za 2004. godinu, koju dodeljuje list "Politika", saopštila je 4. marta ta medijska kuća. Skorupan je skrenuo pažnju na sebe sarađujući u emisijama "Bre 202" na radiju Beograd 202 i "Oblak u bermudama" na radiju Studio B, kao i u rubrikama u magazinu "Bre" i antologiji beogradskih grafita "A onda je Nojevu barku presrela nuklearna podmornica". Afirmisao se kao multimedijalni stvaralac ostavljajući podjednak trag i u pisanim i u elektronskim medijima.

---

SRĐAN RADULOVIĆ ODGOVORNI UREDNIK EVROPE

Srđan Radulović je rođen 1957. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Kninu, a Fakultet političkih nauka u Beogradu. Radio je kao novinar i urednik u više dnevnih i nedeljnih listova, a u Evropu je prešao iz Blica, gde je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika.

---

IZAŠLA PRVA «GRAND REVIJA»

Na kioscima širom zemlje pojavio se početkom marta novi časopis «Grand revija». Ovo izdanje posvećeno je autorima i imterpretatorima narodne muzike. Osnivač i izdavač ove revije je «Grand prodakšn», a glavni i odgovorni urednik je Saša Popović. Uz svaki primerak kupac dobija i poklon – CD sa hitovima ove produkcijske kuće, a cena primerka je 150 dinara.

---

JOŠ JEDAN «STIRIJIN» DNEVNI LIST

ZAGREB - U Hrvatskoj je 3. marta počeo da izlazi novi dnevni list "24 sata" čiji je izdavač austrijska medijska kuća Stiria (Styria) Medien AG. Glavni urednik dnevnika "24 sata" je Matija Babić, a na novom projektu Stirije, koja izdaje i "Večernji list", radiće stotinak ljudi, od kojih su 50 novinari. Kako je javila Hina, "24 sata" izlaziće svakog dana na 40 do 50 stranica u boji, uz tri dnevna priloga i koštaće tri kune. List je štampan u manjem formatu od uobičajenih dnevnih izdanja na hrvatskom tržištu. Sajt tog lista je: http://www.24sata.hr

---

PRIVATIZACIJA - OKONČANA

ZAGREB - Većina pisanih medija u Hrvatskoj privatizovana je još pre nekoliko godina, a od značajnijih listova u državnim je rukama ostao još jedino dnevnik Vjesnik, dok bi sudbina splitske Slobodne Dalmacije, nakon sudski poništene nezakonite privatizacije, tek trebalo da bude rešena. Državna novinska agencija Hina je početkom 2003. godine prešla na tržišni način poslovanja, što znači da je prestalo finaniranje njenog rada isključivo iz državnog budžeta.
Privatni kapital već niz godina vodi glavnu reč na hrvatskoj medijskoj sceni na kojoj vlada jedan jedini zakon: piši što želiš, kako želiš i koliko želiš, ali u interese vlasnika ne diraj.
Trajni radni ugovori i nekadašnja sigurnost radnog mesta novinara odavno su stvar prošlosti i vlasnik ima pravo da otpustiti novinara ako proceni da mu on ne donosi očekivani profit.

---

“EURONJUZ” JAVNI SERVIS EVROPE

BRISEL - Televizija Juronjuz (Euronews) i Evropska komisija nedavno su sklopile ugovor na osnovu kojeg će ta televizija pružati usluge evropskog javnog servisa, saznaje 2. marta AFP u Juronjuzu i Evropskoj komisiji. Juronjuz je izabran na konkursu na koji se prijavilo sedam kandidata. Konkurs je raspisan za produkciju i emitovanje, na više jezika istovremeno, informativnih programa koji će pokrivati sve oblasti i pitanja u vezi sa EU. Prema ugovoru, koji je potpisan 21. februara u Briselu, Juronjuz će dobiti pet miliona evra godišnje za produkciju i emitovanje javnog servisa. Konzorcijum javnih televizija pokrenuo je Juronjuz 1993. godine. Ta televizija emituje program na sedam jezika u 102 zemlje u svetu i pokriva međunarodne teme iz evropske perspektive.

---

I VLADA UPRAVLJA BI-BI-SI-JEM

LONDON - Britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC) moraće da prekine 77-godišnju tradiciju samostalnog postavljanja rukovodstva, na osnovu novog vladinog predloga zakona, podstaknutog BBC-ijevim kritikama rata u Iraku i britanskog učešća u njemu. Sekretar za kulturu Velike Britanije Tesa Džovel saopštila je 2. marta vladin predlog o uklanjanju BBC-ijevog odbora guvernera i njegovoj zameni nezavisnim telima. Fond BBC-ija, koji trenutno vode guverneri, brinuće o javnom interesu kuće i njenoj licenci, dok će Izvršni odbor odgovarati Fondu za vođenje BBC-ijevih službi.

---

«AUTO MOTOR UND SPORT» I U RUSIJI

Izdavač iz Študgarta Motor-Press objavio je 1.marta prvi broj «Auto Motor i Sport» na ruskom tržištu. Licencni partner je ruski izdavač SK Press. Časopis će u Rusiji izlaziti dvomesečno, cena 1,60 evra, tiraž 80 hiljada primeraka, a glavni urednik je Artem Rudakov. Već je ranije saopšteno da će se ovaj licencni list pojaviti uskoro u Holandiji i Hrvatskoj, kao i da list sada izlazi u 19 zemalja.

---

«ŠPIGL» NA PRVOM MESTU

Godišnja anketa LEADAcademy za medije izdala je rang-listu sa 100 najboljih nemačkih izdanja. Na prvom mestu je po šesti put izašao «Špigl», za njim su «Mare», ilustrovani magazin, zazim «Brand eins» – privredni magazin, SZ-Magazin, AD-Architektural Dajdžest, na šestom mestu Cicero, zatim Geo, Gala, Art i Brigitta.

---

SAMO ZA LEKARSKE ORDINACIJE

Od 26. februara šrampa se novi naslov iz grupe Burda People, pod naslovom «Bunte Gezundhajt», koji će se distribuirati za lekarske ordinacije i neće moći da se kupi na kioscima. Oko 60 hiljada besplatnih primeraka deliće se registrovanim ordinacijama. Magazin je proizvod zajedničkog rada Burde i Hexal AG. Ove godine časopis će se pojaviti šest puta.

---

NOVO U FRANCUSKOJ - PRIMA MAISON

Sestrinska firma «Griner+Jahr» u francuskoj Prisma Presse ozdala je novi ilustrovani časopis Prima Maison, koji obradjuje teme o uređenju stana, o kuvanju, uredjenju vrta i slično. Kao deo ženskog časopisa Prima ovo izdanje će izlaziti četiri puta godišnje u tiražu od 250 hiljada primeraka, a cena je 3,50 evra.

---

STARTOVAO PATRIOTSKI TV KANAL

MOSKVA - Rusija je 21. februara dobila novi televizijski kanal "Zvezda", čiji je cilj, kako je saopšteno, patriotsko vaspitanje građana. U početku će taj kanal Ministarstva odbrane moći da gledaju stanovnici Moskve i Moskovske oblasti, a kasnije i većeg dela Rusije. Prva dva meseca kanal će imati tehničku probu, a od maja će biti emitovano 18 do 20 sati programa. Predstavnici Ministarstva odbrane saopštili su da će po deset odsto "državno-patriotskog kanala" činiti informativne i društveno-političke emisije, 20 odsto kulturno obrazovne, 30 odsto filmovi, 15 odsto zabavno-muzičke emisije, a dečije 2,5 procenta. Preostalih deset odsto programa biće vojno-patriotskog sadržaja. "Neće biti zapadnih filmova, gde su Rusi prikazani, ili kao varvari, ili kao banditi. Neće biti programa koji će skrnaviti istoriju naše domovine" - rekao je načelnik Centralnog telestudija Ministarstva odbrane, Aleksandar Lebedev. Vlasnici "Zvezde" su uvereni da će već u prvoj godini pridobiti 1,5 odsto gledališta.

---