DOKLE SE STIGLO SA PRIVATIZACIJOM MEDIJA?

Odgovor na ovo pitanje danas u Srbiji niko ne bi mogao da da sa velikom tačnošću. Fakti su sledeći: mediji koji su predmet privatizacije (njih 74 od ukupno 1.447 javnih glasila) imaju rok 19. jun da dostave ažuriranu dokumentaciju, posle čega bi Agencija za privatizaciju trebalo da pokrene aukcije za one koji ispunjavaju uslove. Aukcije ne mogu da se završe do roka propisanog Zakonom o informisanju, što je 1. juli, što znači da mora doći do produženja u najmanju ruku za one koji su ušli u proceduru prodaje. Kod onih koji nisu ispunili ove uslove, akcije će biti ponuđene zaposlenima, posle čega ostaje samo opcija gašenja. I svi to znaju i opet se nadaju da se zakoni neće poštovati. Državni sekretar Saša Mirković kazao je da su neke lokalne samouprave učinile sve da ne dođe do privatizacije, i da su sada u problemima zbog toga. Asocijacija medija će odgovor na pitanje iz naslova pokušati da pronađe na okruglom stolu koji će biti održan 18. juna u Beogradu, sa početkom u 12h, u Medija centru (Terazije 3), na kome će uvodničar biti ministar kulture i informisanja, Ivan Tasovac, a panelisti: Saša Mirković, državni sekretar, Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju i Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika Beograda, Zoran Sekulić, predsednik Asocijacije medija, Dušan Vlaović, direktor Dnevnik Vojvodinapressa i Milorad Tadić, predsednik ANEM-a... (pročitaj ceo tekst)

OTPUŠTANJE ZAPOSLENIH U RINGIERU

Prvo je Ringier Axel Springer, po rečima zaposlenih, iznenada otpustio 20 ljudi. Unazad nekoliko godina skoro u svakom izdanju našeg Newslettera mogao je da se nađe tekst o sličnim dešavanjima najviše u Velikoj Britaniji i Americi, ali i u zemljama sa visokim standardima prava zaposlenih (Nemačkoj i Francuskoj). Onda su usledila pitanja i osude novinarskih udruženja i sindikata, koji su se angažovali da na ovaj slučaj skrenu pažnju nemačkih i švajcarskih udruženja i sindikata. Kritikovan je sam čin, ali i izbor zaposlenih koji su otpušteni. Da li bi sve izgledalo drugačije da su otpuštani u turama po pet ili da je izbor pao na druge ljude? Asocijacija medija, čiji je Ringier Axel Springer dugogodišnji član, dala je saopštenje za medije i zamolila predstavnike novinarskih udruženja da se pri pisanju o ovoj temi ponesu profesionalno, provere navode sa više strana i ne donose preuranjenje zaključke. Novinarska udruženja su odgovorila da ne misle da su bilo šta pogrešila što jednoj od retkih medijskih kompanija sa transparentnim vlasništvom i uredno izmirenim porezima i drugim obavezama, u kojoj zaposleni primaju plate na vreme, svojim pisanjem nanose poslovnu štetu. Jedno je sigurno, bar za poslovne ljude, odluka o otpuštanju zaposlenih, pogotovo većeg broja, ne donosi se preko noći i nikada pre nego što se razmotre sve druge opcije. O čemu mi onda pričamo?

INICIJATIVA ZA SMANJENJE PDV-A

Još jedan od događaja koji je proteklih dana izazvao bujicu saopštenja i skrenuo pažnju na štampane medije je odluka Odbora za kulturu i informisanje (sednica održana 10. juna) da podrži predlog narodnog poslanika Saše Mirkovića (Beoton, TV Best iz Zaječara) da se podnese inicijativa za smanjenje PDV-a sa 10% na 5% za štampane medije, kao i smanjenje sa 20% na 10% za oglašavanje u štampanim medijima. Predstavnici Asocijacijacije medija su prisustvovali pomenutoj sednici Odbora, čije članstvo je prethodno obavestila da je i sama nedelju dana ranije, podnela sličnu inicijativu Ministarstvu finansija. Ministar finansija, gospodin Dušan Vujović, komentarisao je za medije "da to ne bi trebalo da bude veliki problem za državu", ali je istom prilikom skrenuo pažnju na potrebu da se mediji transformišu u duhu svetskih trendova, a to su digitalni mediji. Asocijacija medija se slaže sa ovom konstatacijom i stim u vezi je dopunila je svoju inicijativu predlogom da se smanjeni pdv za oglašavanje odnosi, kako na štampane medije tako i na on-line medije. Šta će vlast odlučiti, ostaje da vidimo. Na istoj sednici Odbora podršku je dionio i predlog narodnog poslanika Srđana Dragojevića (poznati režiser) da se smanji pdv na ulaznice za bioskope, pozorišta, muzeje i dr.

SEMINAR "PROFESIONALNI IDENTITET NOVINARA"

U organizaciji Asocijacije medija i DW Akademije iz Bona, a u okviru projekta Centar za razvoj medija, 26. juna, u Beogradu, održaće se jednodnevni seminar za novinare pod nazivom "Profesionalni identitet novinara". Cilj seminara je da se ukaže na aktuelne probleme novinarstva u Srbiji i da se kroz nekoliko primera analiziraju dileme sa kojima se novinari susreću, kao što su: senzacionalizam vs novinarski kodeks, novinarstvo vs PR, kršenje ljudskih prava, upotreba fotografija, tumačenje kodeksa novinarstva. Cilj je i da se bolje upoznaju sa mehanizmima samoregulacije, novinarskom odgovornošću i sudskim epilogom. Predavači su Snježana Milivojević, profesor na Fakultetu političkih nauka i Đorđe Vlajić, dugogodišnji urednik Radio Beograda. Učesnici će imati prilike i da prodiskutuju sa dva gosta: predstavnikom Saveta za štampu i sa jednim iskusnim novinarom. Broj učesnika je ograničen, a prioritet imaju članovi Asocijacije medija, kao i dve partnerske asocijacije u ovom projektu: ANEM i LocalPress. Više detalja možete saznati putem adrese info@asmedi.org.

NAGRADA ZA NOVINARSKU HRABROST

Nagradu za novinarsku hrabrost "Milan Pantić", koju 14. put dodeljuje Kompanija Novosti dobila je Zorica Gligorijević, dopisnik Politike iz Jagodine. Priznanje je joj je pripalo zbog serije tekstova o malverzacijama u Javnom preduzeću za eksploataciju uglja Resavica, ali i o zapostavljanju devojčice iz Svilajnca koja je zbog nebrige roditelja umrla. Odluku je, većinom glasova, doneo petočlani žiri koji su činili predstavnici UNS, NUNS, jagodinskog Novog puta, Književnog kluba Đura Jakšić i Večernjih novosti. Kako je saopštila kompanija Novosti, priznanje će Zorici Gligorijević uručeno u četvrtak, 11. juna, u Gradskoj biblioteci u Jagodini, na 14. godišnjicu ubistva novinara Večernjih novosti Milana Pantića.

SRPSKE REFORME

Srpske sistemske reforme na planu ekonomije, biznisa , finansija, državne uprave, poljoprivrede.... o tome se vrlo dinamično diskutovalo na dvodnevnom seminaru koji je u organizaciji Asocijacije medija i Media News & Consulting održan 10. i 11. juna u Beogradu, u prostoru Asocijacije medija i uz podršku Ambasade SAD. Seminaru su prisustvovali novinari i urednici dvadesetak redakcija iz cele Srbije, koji nisu mogli da sakriju zadovljstvo što na jednom mestu i u kratkom vremenu imaju priliku da čuju toliko vrsnih i relevantnih predavača, koji im inače nisu lako dostupni. Seminar je svojim izlaganjem otvorio Marko Čadež, predsednik PKS, a zatim su novinare "podučavali": Nikola Altiparmakov (Fiskalni savet), Prof Dr. Nebojša Savić (Monetarni savet NBS), Miladin Kovačević (Rep. zavod za statistiku),Milan Knežević (kompanija Modus), Dražen Maravić (ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave), Miloš Milovanović (UN FAO konsultant), Profesori Milojko Arsić i Božidar Cerović (Ekonomski fakultet) i urednici nedeljnika Vreme i NIN.

TELEKOM, MIHAJLO PUPIN I DECA

Nastavljajući popularizaciju lika i dela Mihajla Pupina, kompanija Telekom Srbija (pridruženi član Asocijacije medija) podržala je projekat u okviru kojeg se, od maja ove godine, pred svaku predstavu u Malom pozorištu „Duško Radović“ (koje se početkom godine vratilo na staru adresu na Tašmajdanu) emituje edukativni film o životu našeg velikog naučnika. Kratak film, prilagođen deci najmlađih uzrasta, prikazuje se pre početka predstava i u foajeu dečijeg pozorišta, predstavljajući Mihajla Pupina i njegova značajna dostignuća. U edukativnom filmu, napravljenom uz podršku Telekoma Srbija, korišćeni su materijali iz knjige za decu „Mihajlo Pupin“, autorke dr Jovane Kulauzov Rebe, koja govori o uzbudljivoj životnoj avanturi čuvenog srpskog naučnika. Povodom obeležavanja 160 godina od rođenja Mihajla Pupina i 90 godina od kada je za svoju autobiografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka“ dobio Pulicerovu nagradu, kompanija Telekom Srbija je tokom prošle i pretprošle prošle godine, u saradnji sa Obrazovno istraživačkim društvom „Mihajlo Pupin“ realizovala i projekate Virtuelni muzej „Mihajla Pupina“ i 3D sajt o njegovom rodnom mestu „Idvoru“, kao i konkurs za najbolje radove na temu Mihajlo Pupin u kojem su učestvovali učenici osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije.

AKCIJA „SAČUVAJMO ZABAVNIK“

Akcija “Sačuvajmo Zabavnik” koju su pokrenuli „Moj Kiosk“ i Politikin zabavnik, u narednih mesec dana prirediće čitaocima posebna izdanja “Politikinog Zabavnika“ koja će svakog petka, osim novih zanimljivih priča, otkrića i avantura, čitaocima priuštiti uz broj i poklon iznenađenja. Cilj ove akcije jeste povratak tradiciji i vrednostima kojima smo se svi kao deca nekada veoma radovali. Prvi broj „Politikinog Zabavnika“ je izašao pre 76 godina i upravo su kiosci bili prva mesta gde su mogli da se kupe. Mame, tate, bake i deke itekako se znali da obraduju svoje najmlađe. Danas, čini se, polako se zaboravlja ova lepa navika i zato pozivamo roditelje da povedu svoje mališane do najbližeg kioska „Moj kiosk“ i obraduju ne samo njih već i sebe. Neka se podsete svog prvog Zabavnika, naslovne strane, slika koje su u počeku samo gledali dok još nisu znali da čitaju. Čitanje je potrebno učiniti neodoljivim i ovo je jedan od načina kako inspirisati nove generacije. Mnogi stručnjaci ističu da kombinacija zabavnih crteža i kraćih tekstova može biti dobar put ka razvijanju ljubavi prema knjizi i zato je „Politikin Zabavnik“ pravi izbor za mlađu čitalačku publiku.

NOVI MOBILNI SAJT KURIRA

Adria Media Group lansirala je novu mobilnu verziju sajta Kurira. Nova mobilna verzija urađena je po najsavremenijoj tehnologiji koja je sa novom strukturom programiranja višestruko ubrzala učitavanje sadržaja sajta. Kurirov sajt ne samo da je prvi u Srbiji sa implementacijom ove vrste tehnologije, već je i jedini u Centralnoj i istočnoj Evropi. “Ovo je prva faza u novoj Mobile First strategiji razvoja sajta Kurira, po kojoj razvoj počinje sa mobilnom verzijom, a potom sledi razvoj verzija za tablet i desktop verzije. Naš cilj je ne samo da budemo najbolji već I da predvodimo novi talas inovacija na digitalnom tržištu” rekao je Predrag Roganović, direktor digitalne divizije kompanije ovim povodom. Nova verzija rezultat je želje tima Kurira da posetiocima pruži nov, poboljšan i unapređen dizajn sajta, koji će olakšati pretragu, povećati preglednost, biti lagan za čitanje, ali i ponuditi dosta novih, zanimljivih sadržaja.

IAA EUROPE KONFERENCIJA U BEOGRADU

U Beogradu je 12. i 13. juna održana Evropska konferencija IAA (International Advertising Asossiation), kojoj je domaćin bio srpski ogranak IAA, a konferenciju je otvorio predsednik IAA Srbija Miloš Simić. Gosti i predavači su bili najviši zvaničnici ovog najstarijeg svetskog strukovnog udruženja (Faris Abouhamad, svetski predsednik IAA), kao i stručnjaci iz Coca-Cole, Mindscape-a i Evropske alijanse za standarde u oglašavanju. Srpski chapter je prvi put predstavio svoj projekat koji će postati globalni IAA projekat - Online Marketing Leksikon. U drugom delu dana održana je redovna izborna skupština IAA Srbija, na kojoj su izabrani novi članovi upravnog i izvršnog odbora, dok je postojećem predsedniku Milošu Simiću (direktoru marketinga Grand Casina Beograd) potvrđen mandat na još dve godine. Potpredsednica iz reda medija je Sanja Pešić (Alma Quattro), a potpredsednica iz reda agencija je Vanda Kučera (I&F McCann grupa). Članovi UO su: Marijana Agić Molnar (GFK), Nebojša Babić (Orange studio), Darko Matijašević (Executive group), Milica Stefanović (Coca-Cola), Slobodan Srećković (Imlek) i Nevena Vasojević (Spark integrated). Članovi izvršnog odbora su: Smiljka Jeremić Dokić (Erste banka), Ivan Miletić (Philip Morris), Žarko Sakan (New Moment New Ideas Company) i Jovan Stojanović (Direct media).

PREKID PRODAJE NOVINA NA BEOGRADSKOM AERODROMU

Desilo se i to da skoro sedam dana početkom juna, putnici koji su prošli beogradskim aerodromom nisu mogli da kupe dnevne novine i političke nedeljnike. Kako, zašto? Menadžment kompanije Dufry, koji u zakupu ima skoro sve "kioske" na aerodromu, jednostavno je saopštio distributerima da više neće primati, ni prodavati dnevnu štampu i političke nedeljnike, bez valjanog objašnjenja. Sreća u nesreći je da su takvim potezom bili oštećeni upravo mediji, pa se podigla malo veća buka od očekivane. Ipak je do samog kraja ostalo nejasno zašto su takvu odluku doneli, koliko dugo su planirali da je sprovode, ima li tu odgovornosti uprave aerodroma, a sam kraj je bio jednostavan - novine su ponovo počele da se prodaju. Koliko su izdavači izgubili novca, to samo oni znaju. Da li je neko posegao za sudskim epilogom i tražio nadoknadu štete, to isto samo oštećeni izdavači znaju. Asocijacija medija je tim povodom dala saopštenje, osudivši takav potez menadžmenta Dufryija, i nadamo se time doprineli ubrzanju vraćanja novina i nedeljnika u prodaju.

VELIKA "BLICOVA" AKCIJA "STOP NASILJU NAD ŽENAMA"

"Blic" je pokrenuo akciju "Zaštitimo žene", koja ima za cilj da se pomogne ženama žrtvama porodičnog nasilja. Tri su ključne tačke: tužilaštvo, policija i centar za socijalni rad, koje treba povezati u sistem SOS službi koje će danonoćno biti u pripravnosti. Takav model funkcioniše u Somboru i daje pozitivne rezultate, ali on mora da zaživi i u drugim gradovima. Blicova inicijativa dobila je podršku potrpedsednice Vlade i predsednice Odbora za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović, kao i Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde i državnog tužioca Zagorke Dolovec. Jedan od veoma bitnih zadataka, je i podizanje svesti javnosti o problemu sa kojima se suočavaju žene žrtve porodičnog nasilja, što Blic čini objavljivanjem ispovesti ovih žena i konstantnim podsećanjem javnosti na ovaj problem našeg društva koji veoma često eskalira i završi se ubistvom žrtve.

INTERNET PLATFORMA "PUBLIKA.RS"

Prema pisanju FoNet-a, Zaječarska inicijativa pokrenula je internet platformu publika.rs pomoću koje će građani moći elektronskim putem da šalju žalbe Regulatornom telu za elektronske medije (REM) na programe emitera koje smatraju neprimerenim. Svako ko smatra da je neki medijski sadržaj pun nasilja, vulgarnosti, može da preko ovog portala pošalje svoju prijavu Regulatornom telu za elektronske medije i da dobije odgovor, izjavila je Maja Divac iz produkcijske kuće Mreža i dodala da je ovo i neka vrsta pritiska na nadležno regulatorno telo za elektronske medije da malo dinamičnije, transparentnije, odgovornije obavljaju taj deo svoje nadležnosti, ali i na same medije kako bi oni podigli standarde i kvalitet programa. Predsednica udruženja Roditelj Dragana Soćanin najavila je veliku podršku Zaječarskoj inicijativi u popularisanju platforme publika.rs. Danko Nikolić iz Zaječarske inicijative je rekao da će građani pre slanja prijave morati da se registruju, ali da njihove podatke neće dobiti niko drugi osim Regulatornog tela za elektronske medije.

TV PRVA KUPUJE TV B92

Već dugo se u medijskim krugovima špekuliše na temu da TV Prva i TV B92 imaju istog vlasnika, ali je javnost ostala do danas bez odgovora. Ni kada su zaposleni i oprema TV B92 preseljeni u poslovni prostor TV Prva i dalje se tvrdilo suprotno. Kada su poznati novinari autori počeli da napuštaju TV B92, bilo je još sumnjivije, ali se pojavila teza o rebrendingu i promeni koncepcije ove televizije. Izgleda smo sada malo bliži raspletu ove priče. TV Prva podnela je zahtev za kupovinu TV B92, potvrdio je za „Blic“ Goran Karadžić, predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (RTEM). "Tačno je da su pravni zastupnici „Prve televizije“ podneli Savetu RRA zahtev za promenu vlasničke strukture u TV B92. Savet, međutim, ovaj zahtev još nije razmatrao, pravna služba će tek pregledati dostavljenu dokumentaciju" - rekao je Karadžić. On je dodao i da je u okviru dokumentacije dostavljen i izveštaj gledanosti obe televizije u prošloj godini prema kome je ukupan rejting iznosio 21 odsto. Novi zakon, naime, ne zabranjuje preuzimanje medija ukoliko ukupan rejting ne prelazi 35 procenata.

"DANAS" PROSLAVIO 18. ROĐENDAN

Novinarka Danasa Snežana Čongradin i novinar Zoran Kesić dobitnici su godišnjih nagrada "Nikola Burzan" (nagrada koja nosi naziv jednog od osnivača Danasa) i "Stanislav Staša Marinković" povodom Dana lista, koji je 10. juna obeležio 18 godina od osnivanja. Na svečanosti u redakciji Danasa, čestitajući Danasu 18. rođendan, Kesić je rekao da nagradu "Stanislav Staša Marinković" posvećuje svom prvom uredniku Đoki Vještici koji mu je pre 20 godina pružio šansu da se bavi reporterskim poslom. "Pre svega da čestitam Danasu punoletstvo. Neka ste živi i zdravi. Još malo u vojsku, zatim u stranku, pa da se zaposlite", dodao je Kesić. Glavni urednik Danas Zoran Panović zahvalio je osnivačima tog lista što su njemu i drugim kolegama iz redakcije omogućili da rade i pišu slobodno. Jedan od osnivača Danas, Radomir Ličina rekao je da proteklih 18 godina nije bilo lako za Danas, ali da je redakcija uspela da se izbori sa problemima. Bilo je to i tragično i herojsko vreme. Koliko nas je još ovde koji se sećaju one neopisive noći između 8. i 9. juna u Jagićevoj 3 kada iskreno nismo znali hoćemo li se pojaviti na kioscima, naveo je Ličina. On je naveo da Danas može ponosno da kaže da nije od onih koji revnosno razdvaja žito od kukolja, a potom štampa ono drugo. Ličina je zahvalio i čitaocima koji su sve vreme verovali u Danas.

ANTENA GRUPA U SRBIJI IMA NOVU DIREKTORKU

Za poslovanje i rukovođenje operacijama Antena grupe u Srbiji i Crnoj Gori ubuduće će biti odgovorna Manja Grčić, piše Kurir. U svojoj novoj ulozi, ona će realizovati strategiju za tekuće medijske poslove zemaljskih kanala Prva, Prva Crna Gora, kablovskog kanala Prva Plus, kao i digitalni pristup portfoliju, uključujući internet strane www.prva.rs i www.vice.com/rs. Grčićeva će i dalje rukovoditi korporativnim i regulatornim poslovima Antena grupe u jugostočnoj Evropi. Takođe, Piter Ajnstajn će u okviru Antena grupe biti zadužen za vođenje novih globalnih poduhvata. "Nastavićemo da širimo našu ponudu TV kanala i digitalnih sadržaja na ovom tržištu i uveren sam da će Manja svojim velikim iskustvom ubrzati naš dalji rast u jugostočnoj Evropi", rekao je Pit Smit, generalni direktor Antene.

RTS DIGITAL SADA JE RTS 3

Specijalizovani celodnevni program kulture i umetnosti RTS Digital promenio je naziv i vizuelni identitet u RTS 3. Na pragu prelaska sa analognog na digitalni sistem emitovanja, od samog početka emitovanja 2008. godine, ovaj program se razvio u kanal prepoznatljivog identiteta, kao jedinstveni TV kanal kulture i umetnosti. Osim značajne programske misije u približavanju kulturno-umetničkih sadržaja domaće i strane proizvodnje vrhunskog kvaliteta najširoj publici, ovaj program tokom proteklih šest i po godina emitovanja imao značajnu tehničko-tehnološku misiju u tranziciji na digitalnu tehnologiju i standarde u proizvodnji i emitovanju programa koje donosi novo doba televizije. Ovo je prvi domaći program koji se od prvog dana emituje u formatu slike 16:9. Budući da je nekomercijalni program u programskoj šemi nema reklamnih blokova niti bilo koje druge programske mogućnosti za ostvarivanje profita. Na godišnjem nivou RTS 3 (RTS Digital) emituje 4.200 sati muzičkog programa (premijernog i repriznog – domaćeg i stranog). Od toga je 3.000 sati koncerata svih žanrova, 660 sati dokumentarno- muzičkih programa, 300 sati opera, 240 sati baleta. Osim muzike raznih nacija, na ovom programu gledaoci imaju priliku da uživaju i u direktnim prenosima i snimcima koncerata strane i domaće produkcije – Simfonijskog orkestra i hora RTS-a, Big benda i drugih.

NAUKA JE PONOVO U MODI

U Kulturnom centru Novog Sada održana je konferencija posvećena tinejdžerima "TeenTalk" u organizaciji časopisa BRAVO. "TeenTalk" je konferencija koja se već tradicionalno održava u Domu Omladine Beograda, a ove godine po prvi put u Novom Sadu i Nišu. Glavni urednik časopisa BRAVO, Stevan Gojkov, otvorio je konferenciju. Tema koferencije je bila ujedno i poruka ovogodišnje konferencije koja glasi : Ostvari svoj san! Šta sanjaju mladi u Srbiji i kako dolaze do ostvarenja svojih snova podelilo je sa prisutnima preko 50 govornika u toku dva panela i dve studije slučaja. Govorili su o kulturi na društvenim mrežama, robotici, perspektivi mladih naučnika, digitalnim servisima koji mladima olakšavaju svakodnevnicu kao i ko su i kako funkcionišu mlade zvezde novih medija u Srbiji. Na kraju konferencije nastupio je Hor GleeSrbija, koji je neprofitna organizacija koja besplatno okuplja i edukuje mlade pevačke talente.

PRODATO SLOVENAČKO "DELO"

Novinsku kuću lista "Delo" za 7,3 miliona evra prodala je Pivovara Laško kompaniji FMR – Finansiranje i upravljanje investicijama, koja je na taj način postala vlasnik najčitanijih slovenačkih novina i štamparije. Listovi "Delo", "Slovenske novice" i štamparija su tri temelja novinske kuće Delo, a kupac FMR je obećao da će biti dugoročni vlasnik, koji će podržavati razvoj medijske kuće na strateškom, tehnološkom i kadrovskom području. U kompaniji FMR navode da su svesni da "Delo" ima „posebnu ulogu u slovenačkom medijskom prostoru, koju kreira sadržajem svojih izdanja i time je odgovorno pre svega svojim čitaocima“. Novi vlasnici takođe kažu da će se „truditi da dobrima korporativnim upravljanjem doprinesu da Delo uspešno posluje i na taj način stvara dobre temelje za očuvanje i razvoj istraživačkog i nezavisnog novinarstva u skladu sa novinarskim kodeksom i etikom“.

NOAH KONFERENCIJA U BERLINU

Prva NOAH konferencija održana je 9. i 10. juna u Berlinu, u "Tempodromu", sa 2.250 učesnika i temom "Povezivanje etabliranih šampiona i provokativnih izazivača", i odmah stekla atribut najvećeg događaja ove vrste u Nemačkoj. Među učesnicima su bili tržišni lideri Daimler, Deutshe Bank, Lufthansa, Siemens, a na strani izazivala BlaBlaCar, Number26, GetYourGuide i DocPlanner. Partner konferencije, izdavačka kuća Axel Springer, doneo je ovaj događaj u Berlin iz Londona. Više od 120 govornika prezentovalo je i diskutovalo svoje ideje o evropskoj ekonomiji u svetlu digitalizacije. U uvodnim izdanjima pored direktora Axel Springer, bio je i federalni ministar za ekonomiju,, zatim EU komesar za digitalnu ekonomiju i društvo, kao i osnivač Rocket Interneta i izvršni predsednik Googla. U radionicama su predstavljeni marketing trendovi sutrašnjice, a bilo je prilike i za razmenu mišljenja samih govornika tokom "Večere govornika" u zgradi Axel Springera. Prvo veče se završilo NOAH partijem u "Spindler & Klatt" klubu, sa DJ Sven Väth zaduženim za muziku. Ovom konferencijom Berlin se još jednom upisao na mapi centara za digitalne inovacije i preduzetništvo.

LOUIS VUITTON KUPUJE JOŠ JEDNE NOVINE

Louis Vuitton Möet Hennessy (LVMH), najveći svetski proizvođač luksuzne robe, pregovara o kupovini pariškog dnevnika Le Parisien kojim bi ojačao svoje medijsko carstvo. Prema pisanju medija, govori se o ceni od 50 miliona eura za taj list lokalnog karaktera koji je osnovan još 1944. kao glasilo Pokreta otpora. Kompanija, koja je poznatija po skupim torbama, šampanjcu i konjaku, već poseduje poslovni list Les Echoes, a saopštila je kako bi akvizicija Le Parisiena bila snažno komplementarna s njihovim trenutnim naslovima. LVMH je u vlasništvu najbogatijeg Francuza Bernarda Arnault-a koji se sad pridružio trendu ulaska u vlasništvo štampanih medija tamošnjih poslovnih ljudi. Tako je francusko-izraelski biznismen Patrick Drahi, vlasnik proizvođača kablova Altice, nedavno osnovao Altice Media Group koja uključuje dnevnik Libération te francusko poslovanje belgijske kompanije Roularta među kojima je više od 20 medijskih naslova.

BESPLATNI SADRŽAJI ZA ONLINE MEDIJE

Prvi put u svojoj 160-godišnjoj istoriji, novinska agencija Reuters najavljuje model besplatnog preuzimanja besplatnog sadržaja za web portale. Sadržaji će biti dostupni putem Reutersove platforme Media Express i funkcionisaće na principu mesečnih kvota. Odluka o ovakvom modelu preuzimanja sadržaja za web portale donesena je s ciljem da se dođe do većeg broja čitalaca online. "S obzirom na ranije neviđen pomak medijske industrije prema digitalnom objavljivanju i praćenju vesti online, Reuters je posvećen inoviranju i menjaju konvencionalnih modela s ciljem da pomogne onima koji objavljuju sadržaj i većem broju čitalaca omoguće pristup višestruko nagrađivanom novinarskom sadržaju", navodi se u saopštenju Reutersa. Čitaoci će takođe moći da pretražuju Reutersov sadržaj i da mu pristupaju bez registracije.

KAŽNJAVANJE BLOGERA

Vrhovni sud Saudijske Arabije, potvrdio je presudu od 1.000 udaraca bičem i 10 godina zatvora za blogera Raifa Badavija, uprkos međunarodnoj osudi. Kako podseća Radio Slobodna Evropa, Badavi je uhapšen 2012. godine zbog "vređanja islama putem društvenih mreža" i "usvajanje liberalne misli". On je četiri godine vodio blog pod nazivom "Liberalna saudijska mreža", koja podsticala onlajn diskusije o verskim i političkim pitanjima. Badavi je početkom januara dobio prvih 50 udaraca bičem, a po savetu lekara drugi krug bičevanja je odložen.

DRUŠTVENO ODGOVORNE NOVINE

Britanske novine The Daily Mirror propuštanjem dva slova (A i O) u nazivu novina na naslovnoj strani, tako da je naziv postao Dily Mirrr, skrenuli su pažnju i dali podršku kampanji "Nacionalne nedelje krvi". Do ovoga je došlo usled partnerskih odnosa vlasnika izdavačke kuće Trinity Mirror i "NHS Blood and Transplant", a u okviru kampanje "Missing Type". Pored ovog neuobičajenog žrtvovanja naziva, novine će celu nedelju objavljivati editorijale o ovoj temi. U međuvremenu će besplatne novine Metro promovisati "Nacionalnu nedelju krvi" pojačavajući slova u okviru svoje sekcije "Good Deed Feed". Regionalna izdanja ovog izdavača, Manchester Eveninig News i Liverpool Echo će takođe podržati kampanju. Cilj kampanje "Missing Type" je da naglasi koje krvne grupe najčešće nedostaju i da generalno apeluje na donatore.

KAZNE ZA NEUKLANJANJE UVREDLJIVIH KOMENTARA

Prema navodima redakcije MCOnline, novi nacrt Zakona o medijima u Sloveniji nalaže urednicima da uklone uvredljive komentare kojima se širi govor mržnje, a ukoliko to ne učine predvižene su sankcije u vidu kazni za glavne urednike u visini od 500 do 5.000 eura. Nacrt Zakona je još uvek u fazi javne rasprave, ali je već izazvao suprostavljena mišljenja: sa jedne strane da se ovim rešenjem širi prostor slobode izražavanja uz političku korektnost, a sa druge da je reč o cenzuri. Ministarstvo kulture, koje je predlagač zakona, uvođenje sankcija i brisanje nekorektnih komentara čitalaca i slušalaca obrazlaže potrebom smanjivanja pojave govora mržnje, posebno kada je reč o medijima koji koriste internet platforme. Ukoliko novi Zakon o medijima potvrdi parlament, urednici će morati da objave jasna pravila sa kriterijumima o tome koji su komentari na internet portalima uz tekstove korektni, a koji nisu za objavu, a potom da se strogo pridržavaju tih pravila.

MAGAZIN "DABIK" PRODAJE SE PREKO AMAZONA

Magazin "Dabik" na engleskom jeziku prodavao se preko sajta Amazon skoro dve nedelje za 27 funti. U prethodnim izdanjima "Dabika" objavljeni su tekstovi koji opravdavaju kidnapovanje devojaka, kao i priručnici za ratovanje namenjeni komandantima. U opisu izdanja stoji i da je to magazin koji izlazi periodično, bavi se temama džihada, sadrži fotografije i daje informacije o islamskoj državi. Kao prodavac navedena je "CreateSpace Independent Publishing Platform" - kompanija Amazona koja omogućava ljudima da besplatno izdaju i dele knjige. Ovakva objava izazvala je oštra negodovanja korisnika Amazona. Kako je naveo Dejli mejl (britanski list) ova objava je ipak uklonjena sa sajta, ali još nije poznato da li je to učinio prodavac ili Amazon. BBC je preneo da se "Dabik" prodaje i preko sajtova Amazona u Americi, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji.