ASOCIJACIJA MEDIJA: PROTEST POVODOM NAPADA NA SAJT KURIRA

Upravni odbor Asocijacije medija najoštrije protestuje zbog višednevnih hakerskih napada na portal dnevnog lista Kurir, koji predstavljaju organizovano i tendenciozno ugrožavanje prava na informisanje. Prema rečima predstavnika izdavačke kuće Adria Media Serbia, u pitanju nije običan hakerski napad, već mnogo naprednije, sofisticirano i nekontrolisano ometanje rada sajta Kurira. Ovakvo ugrožavanje prava na rad, prema stavu Upravnog odbora Asocijacije medije, ima nesagledive posledice po poslovanje izdavačke kuće Adria Media Serbia i predstavlja novi primer ugrožavanja slobode medija. Asocijacija medija insistira da ovaj slučaj bude što pre rasvetljen i zadržava pravo da, u suprotnom, o svemu obavesti Evropsku asocijaciju novinskih izdavača, čiji je član. Upravni odbor Asocijacije medija ukazuje na neophodost da zaštita sadržaja onlajn izdanja na odgovarajući način bude regulisana izmenama postojećih i donošenjem novih zakona i podzakonskih akata.

...NAPAD NA SAJT KURIRA SE NASTAVLJA

U trenutku zatvaranja ovog broja Newslettera, dobili smo informaciju da su portal Kurira ponovo napali hakeri. U izjavi redakcije se kaže: "ovaj udar na portal Kurira je daleko snažniji nego što je bio onaj pre dva dana. Ovim napadom je trenutno ugroženo ješ nekoliko portala. Tražimo od državnih organa da nam odmah obezbede normalan rad, mogućnost za pravovremeno i slobodno izveštavanje javnosti. Ovima napadom ugrožena su osnovna građanska prava i pravo na slobodno informisanje. Više od milion ljudi se svakodnevno informiše preko portala Kurira. Najnoviji napad smo prijavili policiji, od koje očekujemo momentalnu reakciju".

ABC SRBIJA: ODRŽANA SEDNICA SAVETA

U okviru pripreme za sastanak Borda, u Beogradu je 17. juna, u prostorijama Asocijacije medija Srbije, održana sednica Saveta ABC, koji čine predsednici komiteta, osnivači i predsednik ABC Srbija. Na sednici je predstavljen Multiplatform sertifikat, novi servis ABC koji podrazumeva oditovanje konsolidovanog i realnog medijskog potencijala štampanih izdanja, digitalnih (replika) izdanja i weba. Prezentaciju možete pogledati ovde. Takođe je bilo reči o nacrtu Zakona o informisanju, kao i o budućim aktivnostima ABC Srbija. Članovi Saveta su se upoznali i sa Ljubišom Lukićem, novim izvršnim direktorom ABC Srbija.
Novi izvršni direktor ABC Srbija, Ljubiša Lukić (36), rođen je u Beogradu, gde je stekao diplomu ekonomiste 2003., a odmah potom je završio i specijalističke studije na beogradskom FON-u i stekao zvanje specijalista u oblasti marketing menadžmenta. Lukić je završio i veliki broj obuka i usavršavao se na seminarima u Srbiji i svetu. Sa ABC Srbija sarađuje od aprila 2014. I od tada je prošao kroz neophodne ABC obuke.

PREDSEDNIK SRBIJE PODNEO ŽALBE SAVETU ZA ŠTAMPU

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije podneo je Savetu za štampu žalbe na tekst „Dok se Srbija davila Nikolić pekao rakiju“, objavljen 21. maja 2014. godine u „Blicu“ i na tekst „Nikoliću, imaš li ti imalo stida?!“, objavljen 31. maja 2014. u dnevnom listu „Alo“. „Objavljivanjem ovih tekstova, a na osnovu netačnog, neobjektivnog, i nepotpunog obaveštavanja negativno se utiče na moj lični i profesionalni integritet, kao i na stvaranje negativne klime u društvu po pitanju imidža i kredibiliteta predsednika Republike“, naveo je Nikolić u žalbama. Redakcije oba lista veruju, međutim, da su žalbe neosnovane, odnosno da objavljivanjem ovih tekstova nisu ni na koji način prekršile odredbe Kodeksa novinara Srbije. Ko je u pravu odlučiće Komisija za žalbe Saveta za štampu na narednoj sednici.

RINGIER AXEL SPRINGER OSNIVAČ ŠVAJCARSKO-SRPSKE TRGOVINSKE KOMORE

Članovi Švajcarsko-srpske trgovinske komore pre nekoliko dana su održali prvi sastanak na kome je Jean-Luc Oesch, zamenik šefa misije ambasade Švajcarske u Beogradu, istakao da je cilj rada Komore da se unapredi privredna saradnja Švajcarske i Srbije. Na sastanku su se predstavile i sedam kompanija osnivača Švajcarsko-srpske trgovinske komore: RingierAxel Springer, Roche, SIKA, Holcim, SGS, Nestle, Sicpa. Komora je registrovana u martu ove godine, a njeno osnivanje pokrenule su švajcarske firme uz podršku Ambasade Švajcarske u Srbiji. U aprilu je bila inauguracija, a izvršna direktorka Komore, Ana Grujović, najavila je u oktobru održavanje generalne skupštine organizacije, dok se u septembru očekuje i pokretanje web sajta, na kome će se nalaziti obilje korisnih poslovnih informacija za kompanije. Gospođa Grujović je kazala da će se Komora zalagati za promociju švajcarskih vrednosti u poslovanju. Komora će davati osnovne informacije domaćim kompanijama o tome kako se posluje u Švajcarskoj, i pružati pomoć da uspostave kontakte kroz razne forume i sajmove. Takođe, smernice za rad u Srbiji biće ponuđene i zainteresovanim švajcarskim investitorima.

SRBIJA DEO KREATIVNE EVROPE

Srbija je sa Evropskom unijom (EU) potpisala sporazum o pristupanju programu "Kreativna Evropa", koji predstavlja najveći fond EU za finansiranje projekata iz oblasti kulture, umetnosti i medija. Sad je na srpskim kulturnim poslenicima da svoje ideje pretoče u projekte po evropskim standardima. Srbija je, kao prva zemlja van EU, potpisala sporazum o učešću u programu Kreativna Evropa. U pitanju je najveći evropski fond, sa budžetom od 1,5 milijardi evra za narednih sedam godina, koji podržava projekte iz oblasti kulture i umetnosti. Sporazum kojim EU finansira projekte transnacionalne saradnje organizacija iz kulturnog i kreativnog sektora u Briselu su potpisali evropska komesarka za obrazovanje, kulturu i omladinu Androula Vasiliou i ministrar za kulturu i informisanje u Vladi Srbije, Ivan Tasovac. Pristupanje Srbije programu Kreativna Evropa znači da će srpske organizacije i pojedinci moći da, za sada, konkurišu za grantove za višegodišnje projekete saradnje iz oblasti kulture, prevode knjiga, uspostavljanje kulturnih mreža ili osnivanje multinacionalnih kulturnih platformi. Program Kreativna Evropa, pored potprograma „kultura“ ima i potprogram „mediji“ za koji je prethodno neophodno usvojiti set medijskih zakona u Srbiji koji se odnose na usklađivanje sa evropskim zakonima u audiovizuelnim oblastima.

ADRIA MEDIA SRBIJA PROSLAVILA KOMPANIJSKI DAN

Kompanija Adria Media Serbia proslavila je korporativni dan zvaničnim koktelom koji je održan u Hotelu Jugoslavija. Na ovom događaju ustanovljena je AMS godišnja nagrada. Početak večeri bio je posvećen svim ljudima velikog srca koji su u teškim trenucima poplava koje su zadesile Srbiju, pokazali humanost na delu. Okupljenima se ispred kompanije Adria Media Serbia obratio predsednik kompanije gospodin Aleksandar Rodić, zatim je počela ceremonija dodele nagrada. Tako je Miloš Maksimović, voditelj TV Prva, zajedno sa operskom divom Draganom del Monako, uručio AMS nagradu Zoranu Kvrgiću iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Najpoznatija srpska dizajnerka Verica Rakočević i PR Studia B Danijela Mladenović uručile su AMS nagradu Ivani Dašić, volonterki Crvenog krsta Beograd. Voditeljka i urednica TV Pink Tanja Rađenović, zajedno s mladim glumcem Bojanom Perićem, uručila je AMS nagradu potpukovniku Zečeviću pripadniku 890 mešovite helikopterske eskadrile ispred Ministarstva odbrane. Voditelji B92 koji su u vreme poplava vodili emisiju Bulevar dobrih dela, Anđelka Prpić i Miloš Urošević, zajedno s poznatom glumicom Jelicom Sretenović, uručili su AMS nagradu Marku Radanoviću iz Gorske službe spasavanja. Generalni direktor DPC grupe Boban Petrović uručio je AMS nagradu predstavniku radio-amatera Žiki Petroviću, a potpredsednica kompanije Adria Media Serbia Tatjana Vojtehovski uručila je AMS nagradu Nemanji Avramoviću, jednom od autora sajta poplave.rs. Događaju je prisustvovao veliki broj gostiju, predstavnici vlade, političari, ambasadori, predstavnici medija, biznismeni.

NIN FOKUS: "FINANSIJSKA BUDUĆNOST REGIONA"

U organizaciji nedeljnika NIN, u Budvi je treću godinu za redom održan regionalni samit ministara finansija i guvernera, na kojem se raspravljalo o finansijskoj budućnosti regiona. Na samitu su razmatrani svi bitni parametri ekonomskog i fiskalnog rasta i razvoja. Konstatovano je da naš region ima potencijal da postane ekonomski najdinamičniji deo evropskog kontinenta. Mića Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a upitao je da li je moguće da centralne banke oslobode deo obaveznih rezervi, kako bi se otplatio deo javnog duga koji je ranije uzet po nepovoljnim uslovima. Uz konstataciju da za stolom ministara finansija, svi imaju konsenzus po tom pitanju, upitao je guvernere šta misle o predlogu. "I mi imamo konsenzus, to nije moguće", rekao je Veselin Pješčić, viceguverner NBS, koji je sedeo u prvom redu sa guvrnerima regiona, nasuprot ministra finansija.

BIZNIS PARTNER 2014

Povodom dodele priznanja „Regionalne nagrade Biznis partner 2014“ održana je svečanost u hotelu Metropol Palace u Beogradu u organizaciji Mass Media International. Regionalna nagrada "Biznis Partner" dodeljuje se već 20 godina kompanijama koje se u svom poslovanju rukovode visokim standardima i čvrstim etičkim normama. Nagrada ima regionalni karakter i namenjena je svim kompanijama iz zemalja u regionu (Srbija, Slovenija, Mađarska, Rumunija, Moldavija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Bugarska, Grčka, Kipar).

TELEKOM SRBIJA - dobitnik nagrada BEST BIZNIS PARTNER 2014 i BIZNIS PARTNER PLUS 2014

Kompanija Telekom Srbija (pridruženi član Asocijacije medija) nagrađena je u dve prestižne kategorije. Pored nagrade za najviši stepen društvene odgovornosti i brige o lokalnoj zajednici "Biznis Partner Plus 2014“, glasanjem ostalih ovogodišnjih laureata kompaniji Telekom Srbija pripalo je i najveće priznanje „Best Biznis Partner 2014“. Specifičnost ove nagrade i posebna čast za njene dobitnike je u činjenici da kompanije same biraju i ocenjuju svoje poslovne partnere za koje smatraju da ispunjavaju određene kriterijume. Tom prilikom, generalni direktor Telekom Srbije, Predrag Ćulibrk, istakao je da su ove dve nagrade, pored mnogih koje je kompanija dobila ove godine, od posebnog značaja jer promovišu društvenu odgovornost i podižu svest kod drugih kompanija.

MOJ KIOSK - dobitnik prestižne nagrade BIZNIS PARTNER

Maloprodajni lanac MOJ KIOSK koji se nalazi u sastavu kompanije Centro Štampa Holding (pridruženi član Asocijacije medija) je dobitnik ovogodišnje prestižne nagrade Biznis partner, koja je potvrda za izuzetne poslovne rezultate - uvođenje inovativnosti i uspostavljanje svetskih standarda kvaliteta. Maloprodajna Kompanija Centro Štampa Holding zapošljava 3.500 ljudi što je svrstava u prvih 5 privatnih preduzeća po broju zaposlenih i u jednu od najvećih kompanija u Srbiji. Za nepune tri godine i uz velike investicije, mnogo truda, rada i napora postignut je ogroman uspeh i spašene su dve kompanije Štampa sistem i Futura plus koje su bile na rubu propasti. Moderni kiosci MOJ KIOSK mogu se videti na ulicama Beograda. Za samo dve godine, kompanija je uspela da svede gubitke iz tekućeg poslovanja sa 13 miliona evra u 2011. godini na 6 miliona evra u 2012. godini, dok je 2013. godina zаvršena pozitivnim poslovnim rezultatom. U prethodnoj godini kompanija je državi platila gotovo 12 miliona evra poreza.

BLIC - dobitnik nagrade "MEDIA BIZNIS PARTNER 2014"

Dnevni list "Blic" dobio je nagradu “Media Biznis Partner 2014”, koju mu je dodelila kompanija Mas Medija Internešenel na svečanoj ceremoniji dodela održanoj u Hotelu Metropol Palas. Nagrada u ovoj kategoriji dodeljuje se medijskoj kući koja je dala izrazitu podršku poslovnim subjektima u regionu. Glavni urednik "Blic"-a, Veselin Simonović izrazio je zadovoljstvo zbog nagrade. "Što više uspešnih kompanija to bolje za medije. Što se tiče naše kuće, Ringier Axel Springer, spada u 200 najvećih kompanija u Srbiji, koje su dale najveći doprinos budžetu", rekao je Simonović.

ODRŽANA RADIONICA SAVETA ZA ŠTAMPU

Savet za štampu uspešno je realizovao dvodnevnu radionicu za novinare „Legal leaks“, u kojoj je učestvovalo tridesetak novinara iz cele Srbije. Radionica, odžana 16. i 17. juna u Press centru Udruženja novinara Srbije, organizovana je u saradnji sa Evropskom komisijom, Uneskom i organizacijama Access Info Europe i SEENPM. Glavne teme bile su zašto je važno da novinari u svakodnevnom radu koriste pravo na pristup informacijama, kako se Zakon o slobodnom pristupu informacijama sprovodi u Srbiji, na koji način mediji mogu dobiti podatke od Evropske unije i iz drugih zemalja, kako mogu da koriste otvorene baze podataka, i kako da dobijene informacije prezentuju uz poštovanje etičkih, profesionalnih standarda propisanih Kodeksom novinara Srbije. Radionicu je otvorio Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a predavači su bili: Helen Darbšire, izvršna direktorka organizacije Access Info Europe, Natalija Ćetković, pomoćnik generalnog sekretara poverenika za informacije od javnog značaja, Vladimir Radomirović, glavni urednik portala „Pištaljka“, Ljiljana Smajlović, predsednica Saveta za štampu i Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a.

RRA: NACIONALNI TV EMITERI NA UDARU

Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) ocenio je na poslednjoj sednici da postoji ozbiljno urušavanje raznovrsnosti programa komercijalnih TV emitera sa nacionalnom frekvencijom, što se pre svega odnosi na zanemarljivu zastupljenost dokumentarnog, naučnoobrazovnog, kulturno-umetničkog i dečjeg programa. Komercijalne televizije tvrde da su kulturno-umetnički i dečji program obaveza Javnog servisa, ali iz RRA napominju da to i nije baš tako. "Zakon o radiodifuziji u članu 45 navodi da su komercijalne stanice u obavezi da emituju celokupnu programsku šemu, a to znači da u programu moraju biti zastupljeni ti takozvani osetljivi programi, kako se nazivaju zbog toga što nisu komercijalni. Ovaj član zakona ne pominje kvote i procente, ali se očekuje da se radi o respektabilnijem procentu", kaže Dragan Lukić, izvršni direktor RRA. Komercijalne televizije vođene su profitom i neće u program uvrstiti dečje emisije bez zakonske obaveze. Dobar i kvalitetan dečji program, napravljen po meri dece, koja su pametnija nego što mislimo, bio bi i gledan, a doprineo bi poverenju i ugledu televizije kod roditelja.

RTS: ŠEST KANDIDATA ZA NOVOG DIREKTORA

Javni servis dobiće novog generalnog direktora tek posle usvajanja zakona o elektronskim medijima koji se još usaglašava sa predstavnicima EU. Prema važećim pravima, direktor RTS bira se na konkursu koji raspisuje Upravni odbor Javnog servisa čije članove bira Savet RRA. Prema informacijama „Blica”, u opticaju su šestorica kandidata za novog generalnog direktora: Nikola Mirkov, aktuelni v.d. generalnog direktora RTS, Goran Karadžić, predsednik Saveta RRA koji je na ovoj funkciji zamenio vladiku Porfirija, Milorad Vučelić, bio direktor RTS od 1992. do 1995, Milomir Marić, jedno vreme vodio BK televiziju, sada je urednik na TV „Hepi”, Veran Matić, osnivač, suvlasnik, direktor i glavni urednik Radija i TV B92. Šesti kandidata, zasad se još ne zna tačno ime, ali očekuje se da će jedan od kandidata za novog generalnog direktora RTS biti i neko koga će predložiti vlasnik Televizije „Pink” Željko Mitrović.

AMS OSIGURANJE: PUTUJTE SIGURNO

Kada krenete na odmor ne zaboravite putno zdravstveno osiguranje. AMS Osiguranje (pridruženi član Asocijacije medija) je u sezoni spremilo specijalnu akciju od 20% na individualnu, kao i porodičnu polisu ove vrste osiguranja. Polisom putnog zdravstvenog osiguranja obezbedili ste sebe i članove porodice od visokih troškova lečenja u inostranstvu u slučaju da vam se desi zdravstveni problem. Ovom polisom pokriveni su troškovi ambulantnog i bolničkog lečenja, hirurških intervencija, stomatoloških troškova i drugih u skladu sa uslovima osiguranja. Ukoliko putujete svojim automobilom do Grčke, za prolazak kroz Makedoniju neophodna je zelena karta osiguranja i međunarodna vozačka dozvola. Naravno, da biste kupili zelenu kartu u AMS Osiguranju potrebno je i da obavezno osiguranje autoodgovornosti imate kod ovog društva. AMS Osiguranje nudi i usluge prilagođene za period dok ste na putu. Kasko light osiguranje vam je neophodno ukoliko putujete svojim automobilom, jer šiti vaš automobil od oštećenja, po veoma povoljnim uslovima i može se zaključiti na kratak rok. Dok ste na odmoru, izuzetno je važno da osigurate domaćinstvo, naročito kako biste se obezbedili u slučajnu provalnih krađa i razbojništva. Česta situacija, koju takođe pokriva polisa osiguranja domaćinstva, je da izliv vode iz vašeg stana napravi štetu komšijama. U tom slučaju, visoke troškove naknade štete komšijama snosiće osiguravač, a ne vi. Ukoliko želite detaljnije da se informišete o uslugama AMS Osiguranja pozovite 0800-009-009 ili se informišite na internet prezentaciji www.ams.co.rs.

BANCA INTESA: POMOĆ UGROŽENOM STANOVNIŠTVU I OPŠTINAMA

Banca Intesa (pridruženi član Asocijacije medija) donirala je ukupno 14 miliona dinara za pomoć ugroženim građanima i saniranje posledica razornih poplava koje su pogodile našu zemlju. Banka je uplatila 6 miliona dinara na namenski račun Vlade Republike Srbije za otklanjanje posledica vanrednih okolnosti – poplava, dok je opštinama koje su se našle u teškoj situaciji, preko Crvenog krsta Srbije, upućena donacija od 50.000 litara flaširane vode i 4 tone hrane u vrednosti od 5 miliona dinara, u najkritičnijem trenutku. Istovremeno, banka je uplatila 3 miliona dinara finansijske pomoći svojim zaposlenima iz područja pogođenih poplavama. Takođe, Banka Intesa je oslobodila provizije gotovinske uplate i bezgotovinske prenose po osnovu donacija za pomoć ugroženom stanovništvu na posebno otvorene humanitarne račune. Do sada su, zaposleni u Banca Intesa (kojih ima više od 3.000), ličnim uplatama na namenski račun, prikupili ukupno 1,5 miliona dinara za pomoć sugrađanima, a mogućnost doniranja sredstava i dalje traje. Članovi kolektiva banke učestvovali su i u pružanju pomoći stanovnicima ugroženih područja u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. Uloženi su i maksimalni napori da se omogući rad ekspozitura ili barem bankomata u poplavljenim gradovima kako bi se građanima obezbedila dostupnost sredstava tokom trajanja krizne situacije. Banca Intesa priprema i poseban set olakšica za sve klijente iz opština pogođenih poplavama koji su kreditno zaduženi.

BLICOV SAJT UBEDLJIVO NAJPOSEĆENIJI

Prema najnovijim podacima Gemiusa, sistema za praćenje posećenosti sajtova, portal Blic.rs je i u maju bio ubedljivo najposećeniji srpski sajt, sa novim apsolutnim rekordima u svim kategorijama. Blic.rs već mesecima ima veći broj poseta iz Srbije od drugoplasiranog i trećeplasiranog konkurenta zajedno. Isti odnos snaga je ostao i u maju, kada je Blic.rs zabeležio više od 40 miliona poseta, što je novi rekord i rast za čak 7 miliona poseta u odnosu na april. (Izvor: Gemius, gemiusAudience, maj 2014.). Blic.rs je u maju daleko nadmašio i rekord u broju pregledanih strana: više od 186 miliona, što je najbolji rezultat ikad zabeležen u Srbiji i čak za 31 milion bolji nego u aprilu. U ovoj kategoriji "Blic" takođe ima bolji učinak u odnosu na drugoplasirani i trećeplasirani informativni sajt zajedno. Kad je reč o pojedinačnim korisnicima iz Srbije, u maju je Blic.rs imao takođe rekordnih 1,98 miliona posetilaca (real users).

McCANN BEOGRAD: NASTAVAK USPEŠNE KAMPANJE ZA RAIFFEISEN BANKU

Posle velikog uspeha i nagrade za najbolju kampanju u 2013. godini na Smotri kreativnog stvaralaštva „Snaga kreativnosti“, kampanja „Može“, koju je za Raiffeisen banku kreativno osmislila i realizovala agencija McCann Beograd (pridruženi član Asocijacije medija), dobila je svoj nastavak. Dosadašnja kampanja „Može“, pored rasta svih ključnih parametara i poslovnih rezultata Raiffeisen banke, svojim efektnim sloganom prodrla je u sve aspekte svakodnevnog života, te svako izgovaranje reči „može” neminovno izaziva asocijaciju na Raiffeisen banku. U novim spotovima, "može" se preselilo u svakodnevni život glavnih aktera, inače popularnih glumaca Ane Sofrenović, Jelene Gavrilović i Dragana Mićanovića, čime je obezbeđeno njegovo trajanje i sposobnost asocijativnog vezivanja za Raiffeisen banku i u narednom periodu. Kampanja ,,Može” postala je pravi kulturni fenomen u vidu spontanog virala na društvenim mrežama. Dijalozi iz spotova su često citirani u svakodnevnom životu, a meme - sličice su preplavile internet. Tako se pojavio novi „Može“ meme, ovoga puta sa SMS brojem za pomoć poplavama ugroženom stanovništvu. Reklame su inspirisale i ilustratora Marka Somborca, pa se „Može“ situacija pojavila i u jednom od njegovih popularnih satiričnih stripova. Pored serije od tri nova spota za produžetak kampanje „Može“, agencija McCann Beograd osmislila je i rešenja za seriju print oglasa, kao i baner kampanju.

ENPA: KOMITETI RADE PUNOM PAROM

Evropska asocijacija novinskih izdavača (ENPA) ovih dana ima pune ruke posla. Jedan od komiteta ove asocijacije, organizovao je ručak-debatu sa gospođom Kerstin Jorna, koja je direktor sektora za Intelektualnu svojinu u resoru Digital Internal Market Evropske Komisije, sa ciljem da sa njom razmene mišljenja o nacrtu EC White Paper - regulative koja se bavi zaštitom autorskih prava na internetu. Predstavnici ENPA-e ne žele da dozvole da nove izmene, koje su unete od strane drugih resora, prođu bez znanja i rasprave sa stručnom javnošću, a to se upravo dešava. Drugi komitet ove asocijacije nastavlja borbu za smanjenje poreza za digitalna izdanja, ali se suočava sa pretnjom da se u nekim EU zemljama čak povećaju porezi i za štampana izdanja. Uporedo se radi i na slučaju Google, koji se odnosi na borbu proizvođača news sadržaja za fer uslove na internet tržištu, gde smatraju da ih Google ugrožava i neovlašteno koristi njihov sadržaj. U susret novom EU Parlamentu, nikad više posla nije bilo za ovo strukovno udruženje.

MAĐARSKA: DODATNI POREZ NA PRIHODE OD REKLAMA

Medijske kuće u Mađarskoj moraće ubuduće da plaćaju poseban porez na prihode od reklama. 60 privatnih TV i radio stanica, novina, časopisa i onlajn portala, protestovali su pre dve nedelje protiv predloga nacionalne-konzervativne vlade Viktora Orbana da se uvede poseban porez za medije. Ali to nije pomoglo, pa je mađarski parlament sredinom prošle nedelje, po hitnom postupku usvojio kontroverzni zakon o porezu na reklame za medije. Zakonom je predviđeno da se prihodi medija od reklama ubuduće oporezuju, progresivno i delom drastično - pored već važećih poreza. Oslobođeni od poreza su prihodi od reklama ispod 500 miliona forinti (1,6 miliona evra), zatim sledi lestivica sa stopama 10 do 30 odsto. Za prihode od 20 milijardi forinti (65 miliona evra) pa naviše, predviđena je stopa od 40 odsto poreza. Ovom najvišom poreskom stopom su pogođene dve najuspešnije privatne televizijske stanice, uključujući i lidera na tržištu RTL, čiji dnevnik RTL Híradó drži novinarsku distancu prema svim političkim akterima. Druga pogođena stanica je TV2, za koju se zna da je bliska vladi, pa se tu našla i prigodna rupa u novom zakonu: TV2 može svoje gubitke da prebije sa porezom od reklama. Manje nezavisne televizijske i radio stanice, uključujući na primer, ATV, naći će se u velikim ekonomskim teškoćama, nekima eventualno preti stečaj. Šef kancelarije Orbana je rekao da će se prihodi od novog poreza koristiti za zdravstvene i obrazovne programe.

DUNJA MIJATOVIĆ KRITIKUJE MOSKVU

Predstavnica OEBS za slobodu medija Dunja Mijatović kritikovala je amandmane na Krivični zakon Ruske Federacije, koji bi mogli da povećaju vladinu kontrolu Interneta. “Žalim zbog još jedne odluke Državne Dume koja bi dodatno mogla da ograniči slobodu izražavanja i slobodan protok informacija preko Interneta”, navodi u saopštenju Mijatović. Ona je pozvala vlasti u Moskvi da ozbiljno preispitaju ove zakonske izmene, koje ugrožavaju slobodne medije i onlajn pluralizam, pod firmom borbe protiv ekstremizma. Amandmani usvojeni 20. juna uvode veću krivičnu odgovornost za pozive na ekstremističke aktivnosti, za koje je sada zaprećena kazna do pet godine zatvora. Prema oceni pravnih stručnjaka Evropske komisije i Venecijanske komisije, ovakve odredbe nisu dovoljno precizne i omogućavanju neszrazmerne restrikcije osnovnih prava i sloboda. Ovakve zakonske odredbe, upozorila je Mijatović, mogu izazvati strah među korisnima Interneta, budući da oni ne mogu pravno da procene da li njihovo slobodno ispoljavanje mišljenja predstavlja kršenje zakona.

THE ECONOMIST: 5,3 MILIONA ČITALACA NEDELJNO

The Economist (britanski nedeljnik) dostigao je broj od 5,3 miliona čitalaca nedeljno. Do ovog broja se došlo kombinovanjem ukupne nedeljne čitanosti štampanog i digitalnog izdanja i izbacivanjem onog dela u kom se preklapaju. Metodologiju je kreirala kompanija PricewaterhouseCoopers i uključuje podatake iz ABC istraživanja o Ekonomistovim čitaocima, internu web sajt statistiku i druga istraživanja čitanosti. Ukupna čitanost može da se posmatra po vrsti izdanja: Print: 4.594.866 čitalaca, Web: 1.580.354, Tablet: 260.943, Smartphone: 265.575, Mobile web: 631.476, tako da se dobija ukupna Net audience: 5.275.282. Economistova izdanja širom sveta, štampana i digital, dostižu tiraž od preko 1,5 milion primeraka nedeljno. Samo u Velikoj Britaniji nedeljni tiraž je 221.000 primerak od kojih je oko 144.000 plaćenih. Economist ima model pristupa sadržaju takav da neregistrovani čitalac može da pročita jedan tekst besplatno nedeljno, a registrovani čitalac tri besplatna teksta posle čega mu biva ponuđeno da postane digitalni pretplatnik. Economist je u vlasništvu Financial Times-a 50%, a drugih 50% pripada nezavisnim akcionarima.

NEMAČKA: BILD I WELT IZVEŠTAJI O DIGITALNOJ PRETPLATI

BILD: 200.571 digitalnih pretplatnika, WELT: 52.672 digitalnih pretplatnika. Bild i Welt po prvi put prijavljuju podatke o broju digitalnih pretplatnika koristeći novu IVW proceduru za plaćene sadržaje (IVW je nemački Audit Bureau of Circulation). Prvi listinzi se odnose na podatke iz maja 2014. godine i pokazuju solidan rast za oba izdanja. Direktor Bild grupe, tim povodom kaže da su rezultati ohrabrujući i da pokazuju da ipak postoji publika koja je spremna da plati za novinski sadržaj iako je preko interneta mnogo toga dostupno i besplatno. Direktor Welt grupe kazao je da budućnost plaćenog sadržaja zavisi pre svega od uredničkih tema, kampanja, saradnje, ali i da mu je velika prednost što pretplata može da se otkaže na mesečnom nivou. Ono što je specifičnost IVW listinga je da on isključuje primerke koji nisu vezani za poznate sajtove za kupovinu izdanja (npr. Amazone Kindle), ali uključuje test primerke (tzv. trials period pretplate) za koje se plaća.

FRANCUSKA: PARTNERSTVO QWANT.COM I AXEL SPRINGER DIGITAL

Axel Springer Digital Ventures, deo grupacije Axel Springer SE, postao je vlasnik manjinskog paketa od 20% vlasništva nad francuskim startup projektom pokretanja internet pretraživača Qwant.com. Ovaj pretraživač nudi korisnicima sveobuhvatnu pretragu tako da je rezultat "pregled od 360 stepeni" koji uključuje web stranice, društvene mreže, vesti, proizvode, slike i video. Rezultat je tako aranžiran da korisnicima daje i mogućnost istraživanja svake kategorije posebno. Osnivači projekta Qwant.com kažu da je kompanija Axel Springer idealna za njihovog partnera jer poznaje tehnologiju, ima iskustvo u rastućem digitalnom biznisu i imaju viziju. Quant.com je lansirao svoju prvu verziju u Francuskoj tokom 2013. godine i u Nemačkoj u martu 2014. godine. Kompanija ima 25 zaposlenih, sa sedištem u Parizu. U razvoju pretraživača, od početka je akcenat stavljen na privatnost korisnika i primenjen je model “privacy by design”.