IZVRŠNI ODBOR ASOCIJACIJE MEDIJA

Izmenama i dopunama Statuta Asocijacije medija predviđeno je formiranje Izvršnog odbora - operativnog tela koje će povećati efikasnost delovanja poslovnog udruženja. Na sednici Upravnog odbora održanoj 15. jula izabrani su po prvi put članovi Izvršnog odbora: Nebojša Rosić (Adria media), Vuk Vučurević (Naše novine), Radomir Diklić (Beta) i Pavle Savović (telegraf.rs). Peti član Izvršnog odbora i predsednik ovog tela je izvršni direktor Asocijacije, Dalila Ljubičić. Među prvim zadacima kojima će se baviti Izvršni odbor su formiranje odbora distributera, štampara, oglašivačkih agencija i biznis odbora, kao i pitanja autorskih prava, unapređenje rada Saveta za štampu i druga pitanja od značaja za "industriju vesti".

ZNAČAJ MEDIJSKIH I NOVINARSKIH UDRUŽENJA

O ulozi i značaju medijskih i novinarskih udruženja za razvoj medijske scene Srbije, kao i za izradu nove medijske strategije, razgovaralo se u okviru dvodnevnog seminara koji su organizovali MediaNews & Consulting i Asocijacija medija uz podršku Američke ambasade. Prvi dan su predstavnici relevantnih medijskih i novinarskih udruženja predstavili svoje aktivnosti novinarima 20-ak redakcija širom Srbije i pomogli im da bolje sagledaju procese koji se trenutno dešavaju po pitanju reformi medijskog sektora. Drugi dan su najviši predstavnici relevantnih medijskih i novinarskih udruženja imali priliku da u formi okruglog stola razgovaraju sa predstavnicima ministarstva kulture i informisanja, Sašom Mirković i Majom Zarić, o pripremnim radnjama za proces izrade nove medijske strategije koja je planirana u poslednjem tromesečju 2015. godine. Predstavnici udruženja su imali prilike da iznesu teme koje bi trebalo da budu obuhvaćene novom medijskom strategijom, ali i da čuju od predstavnika ministarstva koji su koraci već preduzeti i kako je planiran rad na izradi nove medijske stategije za period 2016. do 2020. godine.

BESPLATNA OBUKA ZA PISANJE PROJEKATA

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) obaveštava sve zainteresovane medije da će, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije,u narednih nekoliko meseciorganizovati još tri besplatne dvodnevne radionice „Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata". Radionice će biti organizovane u julu, septembru, oktobru i novembru i to u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Planirani broj učesnika na tim radionicama je ukupno 50. radionice će voditi Jasmina Debeljak, ekspertkinja sa dugogodišnjim iskustvom u radu na međunarodnim i donatorskim projektima i edukaciji za pisanje i vođenje projekata. Cilj radionica je podizanje kapaciteta medija za pisanje projekata za konkurse Ministarstva kulture i informisanja, AP Vojvodine i lokalnih samouprava za sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Unapređivanjem tih veština mediji imaju veće šanse da kroz projektno sufinansiranje obezbede deo sredstava za funkcionisanje i da na kvalitetniji način doprinesu ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Pored obaveštenja elektronskim putem, informacije o radionicama biće dostupne na ANEM-ovom web sajtu www.anem.org.rs.

IZVEŠTAJ SAVETA EVROPE O STANJU MEDIJA

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks ocenio je, u svom najnovijem izveštaju, da je u oblasti medija učinjeno nekoliko važnih zakonskih koraka, ali da je potrebno uspostaviti bezbednije medijsko okruženje. Muižnieks je naglasio značaj novousvojenog sistema projektnog sufinasiranja medija umesto dosadašnjeg sistema državnih subvencija, prenosi UNS. Komesar je zabrinut, zbog navoda, da Vlada, kao jedan od najvećih oglašivača u zemlji, veliki deo svojih oglasa objavljuje u medijima koji se smatraju lojalnim vlasti. Komesar se osvrnuo na samoregulatorna tela koja postoje u Srbiji navodeći praksu Saveta za štampu koji prati usklađivanje medijskog sadržaja sa kodeksom novinara i odlučuje o relevantnim žalbama koje podnose pojedinci i institucije. Novinarska udruženja imaju sudove časti, ali većina urednika tabloida nisu članovi novinarskih udruženja i zbog toga ne podležu nadzoru te vrste. Muižnieks je posetio Srbiju od 16. do 20. marta 2015. godine i tom prilikom se sreo sa predstavnicima vlasti i nevladinog sektora.

RADIO B92 PROMENIO NAZIV U PLAY RADIO

Često viđan naslov ovih dana je "radio B92 više ne postoji". Na njegovoj dosadašnjoj frekvenciji emituje se program Play radija. Ime je promenila i zvanična internet stranica radija B92. Adresa www.b92.net/radio automatski preusmerava na stranicu www.playradio.rs. Stanica na staroj frekvenciji 92,5 uglavnom emituje muziku. Prema rečima portparola RTV B92, Bebe Dragić, od 13. jula je počela letnja šema radija, a od septembra će početi skroz novi koncept. Radio B92 je pre nekoliko dana prestao sa emitovanjem Informativnog programa, a većina novinara njegove informativne redakcije ostala je bez posla. Radio B92 osnovan je 15. maja 1989. i bio je redak izvor nezavisnih vesti i informacija u Srbiji za vreme Slobodana Miloševića. B92 je 1998. dobio MTV nagradu „Free Your Mind“ i brojna druga priznanja za novinarstvo i borbu za ljudska prava. Predsednik Republičkog tela za elektronske medije (REM) Goran Karadžić kaže za Informer da je Radio B92 dobio nacionalnu frekvenciju kao informativni program i, ako promeni programsku koncepciju, može da izgubi dozvolu za rad. Predrag Baki Anđelković, osnivač Radija S, kaže za Informer da je Radio B92 imao razne povlastice baš na osnovu informativnog programa koji je emitovao. Po njegovim rečima, B92 je dobio dozvolu kao informativni program i na osnovu toga su Organizaciji muzičkih autora Srbije (SOKOJ) i Organizaciji proizvođača fonograma Srbije (OFPS) plaćali manje takse od radiostanica koje imaju zabavni program.

IMA ZAINTERESOVANIH ZA STUDIO B

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da očekuje uspešnu privatizaciju Studija B, u zakonskom roku i u skladu sa zakonom o medijima. On je rekao da postoji nekoliko potencijalnih kupaca koji su izrazili interesovanje za kupovinu te stanice koja je, po njegovim rečima, veoma važna kao javni servis i izvor informacija za Beograđane. Mali je izrazio uverenje da će kupac nastaviti da radi isto ili bolje. Verujem da privatni investitor ima bolju motivaciju i da će biti efikasiniji u radu od države, rekao je Mali. On očekuje da će Studio B i dalje biti javni servis građana Beograda.

PRIVATIZACIJA MEDIJA

Izmenama Zakona o javnom informisanju rok za privatizaciju medija, koji je isticao 1. jula, produžen je do 31. oktobra. Prema pisanju Blica, vrednost medija čija je prodaja oglašena ide od nekoliko stotina do nekoliko miliona eura. List Dnevnik (Novi Sad) - 7,4 miliona evra, Novinska agencija Tanjug - 760.000 evra, RTV Šabac - 595.000 evra, Niška televizija - 75.000 evra, TV Požega - 39.000 evra, Radio Valjevo - 3.300 evra, Centar za informisanje Novi Kneževac - 470 evra. U Tanjugu su optimisti. Agencija, osnovana 1943. godine u Jajcu, do kraja oktobra bi trebalo da dobije novog vlasnika. U Niškoj televiziji, čija je vrednost procenjena na 75.000 evra, čak 95 odsto zaposlenih već se opredelilo za socijalni program. Da li su opravdane katastrofične prognoze, verovatno će zavisiti od medija do medija, a ono što se sada zna jeste da je Radio-televizija Ćuprija prvi medij u Srbiji u kome je počeo postupak likvidacije.

"LEARNING2PLAY" NAJBOLJI PROJEKAT U EVROPI

Po izboru Evrolige i njene CSR organizacije „One team”, projekat košarkaškog kluba Crvena zvezda i Telekoma Srbija pod nazivom „Learning2play” proglašen je za najbolji projekat svih klubova u Evropi. Na velikom Evroliginomsamitu u Barseloni, direktor marketinga Crvene zvezde Telekom, Filip Sunturlić, održao je predavanje na kome je prezentovao retrospektivu organizacije i realizacije čitavog projekta. Filip Sunturlić zahvalio se Telekomu Srbija i svim partnerima i sponzorima koji su pružali podršku tokom cele sezone. Osnovni cilj akcije „Kroz igru učimo – Learning2play“ bio je da se skrene pažnja na opismenjavanje mladih koji nisu imali priliku da steknu odgovarajuće elementarno obrazovanje, a košarka je pomogla da se usvajanje znanja odvija na zabavan i zanimljiv način. Tokom šest nedelja, učenici specijalnih škola u Pančevu, Umki, Zrenjaninu, Pirotu i Čačku imali su priliku da zajedno sa svojim vršnjacima iz redovnih osnovnih škola na zabavan način, učeći kroz igru, savladaju gradivo uz podršku svojih profesora, ali i organizatora i partnera ovog projekta.

„EPS ENERGIJA“ ČASOPIS ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Na sajtu EPS-a (pridruženi član Asocijacije medija) može se pročitati da je završena prva faze reorganizacije EPS-a i da su se dogodile statusne promene. U ovim promenama devet javnih glasila koja su postojala u okviru nekadašnjih privrednih društava EPS-a, ukinuta su. Kako UNS saznaje, novi list „EPS Energija“ zamenio je nekadašnji list KWh. Do 1. jula, u okviru EPS-a štampani su listovi: Kolubara (Lazarevac), TENT (Obrenovac), TE – KO Kostolac (Kostolac), Elektrovojvodina (Novi Sad), Elektrodistribucija (Beograd), Elektrosrbija (Kraljevo), Jugoistok (Niš), Centar (Kragujevac), časopis Drinsko-limske hidroelektrane - DLHE i KWh. Periodika izlaženja bila je različita. Najveći broj časopisa bili su mesečnici, dok su neki izlazili i dva puta godišnje. Poslednji brojevi ovih devet listova izašli su u junu, a prvi broj „EPS Energije“ objavljen je 1. jula.

IZVEŠTAJ "HUMAN RIGHTS WATCH" O SLOBODI MEDIJA

Novinari na području zapadnog Balkana rade u "neprijateljskom okruženju" koje direktno utiče na njihov posao, ocenila je međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč u izveštaju "Teška profesija: napadnuta sloboda medija", a prenosi FoNet. Autori izveštaja smatraju da vlasti u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu odmah moraju da preduzmu korake kako bi stvorili bezbedne radne uslove za medije i sprečili mogućnost da zločini protiv novinara ostanu nekažnjeni. U izveštaju na 69 strana se navode primeri napada i pretnji, uključujući pretnje smrću, sudske procese i kampanje blaćenja novinara u zemljama zapadnog Balkana. Autori izveštaja su razgovarali sa 86 novinara, koji uglavnom izveštavaju o ratnim zločinima i korupciji. U izveštaju su dokumentovani i slučajevi sajber napada na Internet portale koji su kritikovali vlasti, a ocenjeno je da nijedna od zemalja regiona nije sprovela odgovarajuće istrage, ili pokrenula sudske procese, zbog napada na novinare.

VLADA ODOBRILA TAKSU ZA RTS OD 500 DINARA

Upravni odbori RTS i RTV odlučili su da taksa za javne servise od 1. januara 2016. bude 500 dinara. To je inače maksimalan iznos prema Zakonu o javnim medijskim servisima. Predsednik UO RTS Zoran Popović izjavio je nedavno da postoji mogućnost da taksa bude i manja. Ipak, nakon razgovora u Vladi UO RTS i RTV odlučili su da građane opterete najvećim iznosom. Postavlja se pitanje da li javni servisi imaju dovoljno vremena za organizaciju celog sistema za naplatu pretplate i zašto već ne rade, putem kampanje, na tome da stanovništvo shvati značaj plaćanja ove takse. Građani koji već plaćaju neki od kablovskih paketa u okviru kog imaju i RTS i RTV, opravdano postavljaju pitanje zašto treba dodatno da plaćaju i ovu taksu.

INTERAKTIVNI OGLASNI PANO U ŠVAJCARSKOJ

Turistička organizacija iz švajcarskog kantona Graubünden i agencija Jung von Matt iz Limmata zajedno su kreirali mnogo interaktivnih podviga sa kojima su promovisali udaljena planinska područja. Ovog puta u pitanju je interaktivni oglasni pano u kojem robustan, ali ljubazan švajcarski gorjan uživo poziva prolaznike da posete planine. Ova kampanja cilja ljude iz urbanih sredina kojima je potreban odmor od svakodnevnih stresnih situacija. Tako su se na ciriškoj železničkoj stanici postavili interaktivne oglasne panoe u kojima uživo nastupa švajcarski planinski gorostas koji može videti prolaznike i razgovarati sa njima. Osim razgovora on im zajodla i poziva ih da ga posjete još istog popodneva. Čak se ponudi da nazove učitelje ili šefove da bi prolaznicima obezbedio opravdanje za njihov izostanak. Ako prihvate njegovu ponudu, pano im odštampa kartu za voz. Sve što putnici treba da urade je da uskoče u sledeći voz koji će ih odvesti u planine.

BBC SMANJUJE BROJ ZAPOSLENIH

Britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC) najavio je da će smanjiti broj zaposlenih za 1.000 zbog manjka u budžetu od 150 miliona funti usled manjeg broja ljudi koji plaćaju pretplatu. Taj manjak se pojavio zbog neočekivanog porasta broja ljudi koji kažu da ne gledaju televiziju. Očekuju se rezovi u pomoćnim i logističkim odeljenjima, dok će biti sprovedena racionalizacija u menadžmentu. Direktor BBC-ija Toni Hol je rekao da će time biti ušteđeno 50 miliona funti, tako da će biti potrebni dodatni rezovi. On je rekao da preko milion ljudi manje sada ima televizor u kući nego što je predviđano 2011. kada su sprovedene mere štednje, tako da se moraju pronaći dodatne uštede. Profesionalna i pomoćna odeljenja kao što su IT, ljudski resursi i tehnička služba će biti pažljivo razmotrena da se vidi da li ima dupliranja, s mogućnošću spajanja odeljenja u BBC-iju s komercijalnim BBC vorldvajd (Worldwide).

SAJT KOME PRISTUPA SAMO PO JEDAN POSETILAC

Na internetu skoro da je pravilo da kada objavite nešto kao što je fotografija, video, dokument ili čak novi veb sajt, to će videti na hiljade ljudi u jednom trenutku. Ovo je sjajna stvar za brendove kada objavljuju nove proizvode, ali ne toliko sjajno ako cenite vašu privatnost. Džastin Foli je odlučio da napravi sajt koji je sušta suprotnost svim ovim principima. On je kreirao sajt nazvan MostExclusiveWebsite.com. On je toliko ekskluzivan da omogućava samo jednog posetioca u isto vreme, a tom posetiocu je dozvoljeno da ostane na sajtu svega 60 sekundi pre nego što sledeći bude mogao da uđe na sajt. Brojke su otkrile da je 300.000 ljudi pokušalo da uđe na sajt za nedelju dana, a da je malo njih to i moglo te da većina na kraju odustane. Ipak, kako je sam Foli rekao za The Washington Post, na samom sajtu nema ništa ekskluzivno kada je u pitanju sadržaj.

NME PRELAZI U BESPLATNA IZDANJA

Izdavačka kuća Time Inc. objavila je da njihovo poznato 63. godine staro izdanje o muzici i trendovima "NME" postaje nedeljno besplatno izdanje od 18. septembra, iako trenutno košta 2,6 funti i ima prosečan tiraž od 15.384 primeraka u drugoj polovini 2014. godine, što je pad od ukupno 75.000 za poslednjih 10 godina. U saopštenju se kaže da će više od 300.000 besplatnih primeraka biti distribuirano na železničkim stanicama, univerzitetima i u trgovinskim lancima. Takođe se navodi da će NME značajno povećati svoj sadržaj preko svih platformi uključujući štampano izdanje. Značajna promena će biti i širenje na žive događaje, više video franšiza i veći angažman sa korisnicima društvenih mreža. Rešenje u prelasku na besplatna izdanja našli su i neki drugi britanski naslovi. Londonski Time Out, nedeljnik, na pad tiraža je reagovao prelaskom na besplatno izdanje i sada ima tiraž od 300.000 primeraka. Ovaj model je spasio i londonske dnevne novine Evening Standard, koji se danas distribuira u više od 900.000 primeraka, nedeljni magazin Stylist (400.000), Sport (300.000) i Shortlist (500.000). U ovoj zoni posluje i etablirano izdanje Metro sa tiražem od oko 1,5 miliona primeraka širom Velike Britanije.

"JE REST CHARLIE" - NOVI VIDEO WEBSAJT

Tačno 6 meseci posle napada na "Charlie Hebdo" i posle skorašnjih islamističkih napada na turiste u Tunisu, Axel Springer Akademija pokrenula je novi websajt na adresi jerestecharlie.eu - video websajt o religiozno motivisanim terorističkim događajima i njihovom uticaju na društvo. 19 mladih novinara na ovom websajtu piše o tome kako se širom sveta ljudi bore za svoje ideje protiv terorizma. Centralno mesto na sajtu zauzima dokumentarni film iz Pariza sa učesnicima tragičnog događaja u kome oni i njihove porodice pričaju kako su nastavili život i šta sada rade i kako je sve to uticalo ona francusko društvo. Jedan od ciljeva je da se pokaže koliko je važno ne odustati od slobode da za izražavanje mišljenja. Otuda i naziv "Je reste Charlie - Ja ostajem Charlie". Pored ove nalaze se tu i drugi video zapisi: svedočenje učesnika masakra na norveškom ostrvu Utoya u julu 2011. godine, koji sada pomažu da se ponovo otvori kamp za mlade, zatim priča sa mladim vatrogascem iz NewYorka povodom događaja 11. septembra, sa čovekom iz Belfasta (Irska) koji je izgubio suprugu prilikom IRI-nih bombaških akcija... Lansiranje websajta prate i aktivnosti na društvenim mrežama.

TREND PADA PRODAJE NOVINSKIH IZDANJA U KINI

Industrija novinskih izdavača u Kini vredela je 69,8 biliona yuana (11,2 biliona USD) prošle godine, ali je zabeležila i pad od 10,2 procenata kada se porede godina za godinu, bazirano na publikaciji "watchdog". Izveštaj koji je objavio državni biro za štampu, radio, film i televiziju, jasno ukazuje na to da je sektor novinskog izdavaštva zabeležio pad profita od 12,8 procenata 2014. godina u odnosu na 2013. godinu. Broj novinskih izdanja i njihovi tiraži takođe su u padu. U međuvremenu industrija digitalnog izdavaštva u vrednosti od 338,8 biliona yuana (55,5 biliona USD) u 2014. godini, porasla je za 33,4 procenta u odnosu na prethodnu godinu i veća je skoro pet puta od industrije tradicionalnih štampanih medija. Online izdavaštvo magazina i elektronskih knjiga poraslo je za 18,2 procenta u smislu prihoda, a u izveštaju se ističe da dosta tradicionalnih publikacija spas pronalazi u prelasku na digitalne platforme.

NEWSWEEK UKIDA PRINT TIM U LONDONU

Newsweek magazin iako je redizajniran i ponovo lansiran pre svega 15 meseci, izgleda će ukinuti svoj print tim u Londonu. Prema dobro obaveštenom izvoru, evropsko izdanje beleži gubitke, dok portparol Newsweeka tvrdi da američko izdanje donosi profit. Evropsko izdanje se baziralo na dugoročnom novinarstvu, velikim pričama koje su uključivale intervjue sa najznačajnijim akterima političke i krimi scene. Izdanje je imalo štampani tiraž od 70.000 primeraka, koji se nije eksterno oditovao što je pravilo probleme u prodaji oglasnog prostora. Problema je bilo i zbog malog budžeta za marketing i promociju, kao i u sistemu pretplate i distribucije. Osam novinara je ostalo bez posla, dok će njih osam koji ostaju u Londonu uglavnom raditi za websajt. Evropsko izdanje će nastaviti sa izlaženjem. ali će mnogi više pratiti američko izdanje. Najvredniji i najtraženiji tekstovi Newsweeka su sačuvani u seriji elektronskih knjiga na websajtu newsweekinsights.com.

STYRIA MEDIA GROUP BELEŽI GUBITKE

Austrijska medijska grupa Styria objavila je nedavno da je poslovnu 2014. godinu zaključila sa gubitkom najpre zbog otpisa nematerijalne imovine, te ulaganja i restrukturiranja i slabog rezultata osnovnog poslovanja u matičnoj Austriji i u Hrvatskoj. Grupa je prema saopštenju zaključila poslovnu godinu 2014. s gubitkom pre poreza od 27,7 miliona evra. Prema podacima na internet stranici, Styrijin portfelj brendova obuhvata, između ostalog, austrijske listove Kleine Zeitung, Die Presse i WirtschaftBlatt, te hrvatski Večernji list, 24 sata i Poslovni dnevnik, časopise IQ, Moje zdravlje i VP magazin za vojnu istoriju i digitalne medije uključujući Popustolovac, Njuškalo i Gastro.hr. Među dodatnim faktorima koji su uticali na poslovni rezultat izdvajaju i ulaganja u digitalna preduzeća (minus 8,2 miliona evra), vanredne troškove strateške reorganizacije grupe Styria i slabo operativno osnovno poslovanje (plus devet miliona evra) na glavnim tržištima Austriji i Hrvatskoj. „Rezultati za 2014. odražavaju stratešku transformaciju koja s jedne strane uključuje skupo restrukturiranje, a s druge naznačuje značajna ulaganja u poslovanje okrenuto budućnosti", tumači u saopštenju izvršni direktor Styrije Markus Mair. U prvih šest meseci ove godine grupa Styria ponovo pokazuje pozitivne rezultate, navodi se u saopštenju.

MINECO TUŽIO CINS

Britanska kompanija Mineco Limited podnela je krivičnu tužbu protiv autora i odgovornog urednika Fondacije Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), napominjući da se na takav potez odlučila "zbog uvrede i narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti kompanije" i "kontinuirane negativne kampanje koja se vodi protiv Mineca". U saopštenju, Mineco ukazuje da je CINS u "tri navrata na svom sajtu objavio tekstove koji se odnose na kompaniju Mineco i njene predstavnike". "Najpre u julu pretprošle godine - dva teksta veoma bombastičnih (senzacionalističkih) naslova, a zatim u novembru 2014. godine u saradnji sa BIRN Srbija objavio je tekst čiji se jedan deo odnosi na nas, a linkovan je za prethodna dva", navodi Mineco. "Zbog kontinuiranih napisa, kojima se narušava ugled kompanije", Mineco je najpre podneo žalbu medijskom samoregulatornom telu Savetu za štampu, ali članovi Komisije za žalbe tog tela "u jednom delu nisu mogli da usaglase stavove i donesu odluku". Pošto je iscrpeo sva legitimna vansudska sredstva, Mineco u saopštenju objašnjava da je "podneo krivičnu tužbu protiv Fondacije CINS". "U spornim tekstovima Mineco se proglašava odgovornim za loše privatizacije u Srbiji u kojima kompanija nije učestvovala", dodaje Mineco.