SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE MEDIJA

Upravni odbor Asocijacije medija suspendovao je 14. jula članstvo u Upravnom odboru i Komisiji za žalbe Saveta za štampu Tihomira Trišića, direktora preduzeća "Akter Media Group" d.o.o. do okončanja postupka koji je protiv njega pokrenut, i odbacio sve pokušaje diskreditovanja Asocijacije, učestale u poslednje vreme. U Upravni odbor kooptirana je Nadežda Gaće, direktorka preduzeća "Agenda 2020", izdavač nedeljnika Novi magazin.Konačna odluka o članstvu Trišića, kao predstavnika "Akter Media Group" d.o.o. u Asocijaciji medija, biće doneta kada bude poznat ishod prostupka protiv njega. U najboljem je interesu Asocijacije medija da se ovaj slučaj, koji sa samom Asocijacijom nema nikakve veze, ispita do kraja i dobije svoj zakonski epilog, bez prejudiciranja njegovog ishoda i mešanja u nadležnosti pravne države, koju Upravni odbor i novinski izdavači snažno podržavaju.Asocijacija medija, kao poslovno udruženje štampanih medija, koje postoji već 10 godina, insistira na striktnom poštovanju zakona i medijskih kodeksa, ali su samo vlasnici i direktori njenih članica pojedinačno odgovorni za poslovne i odluke i ponašanja svojih preduzeća, nezavisno od toga da li se odnose na medijsku industriju ili neku drugu delatnost. Kao najrepezentativnije udruženje industrije štampanih medija, koje okuplja 22 novinske kuće, sa više od 100 štampanih, elektronskih i onlajn izdanja, Asocijacija medija će upotrebiti sav svoj uticaj da zaštiti sopstveni i kredibilitet svojih članica, ali i lični integritet njenih čelnih ljudi uvek kada su izloženi neosnovanim osporavanjima i napadima. Asocijacija medija snažno podržava skoru medijsku reformu, kojoj je proteklih godina dala ključni doprinos, zajedno sa drugim medijskim asocijacijama i novinarskim udruženjima.

ODBOR SKUPŠTINE SRBIJE USVOJIO TRI MEDIJSKA ZAKONA

Na sednici Odbora Skupštine Srbije, kojoj je prisustvovao Ministar Tasovac, po hitnom postupku usvojeni su predlozi Zakona o javnom informisanju, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskih servisima. Na ove zakone se dugo čekalo pa je deo javnosti već zaboravio da su donošenju zakona prethodile javne rasprave, i da su različite verzije nacrta bile dostupne na web sajtu Ministarstva kulture i informisanja. Finalne verzije, koje su prosleđene u Skupštinu, dan pre usvajanja bile su dostupne na sajtu Parlamenta. Različite učesnike u medijskom tržištu zanimaće različiti aspekti novih zakona, a ovde izdvajamo samo nekoliko:
- rok za izlazak države (pokrajine ili lokalne samouprave) iz medija je 1. juli 2015. godine, što znači da do tog roka treba da se sprovede privatizacija 81 medijskog preduzeća (uključujući Tanjug, Novosti, Politiku, Studio B itd) i sada je ovaj rok usaglašen sa predlogom Zakona o privatizaciji, koji je u proceduri usvajanja. Zakon predviđa da se, ako ne bude zainteresovanih kupaca, akcije medija podele zaposlenima. Ako novinari i ostali radnici ne budu želeli da postanu vlasnici, recimo zbog nagomilanih dugova, medij će biti ugašen.
- javni servisi (RTS i RTV) će posle roka za privatizaciju ostati jedini mediji koje u potpunosti finansira država, da bi od 1. januara 2016. godine njihovo finansiranje prešlo na građane u obliku obavezne takse (ne veće od 500 dinara). U međuvremenu (od donošenja zakona pa do 1. januara 2016. godine) građani neće plaćati pretplatu.
- postojaće projektno finansiranje kojim će država opredeljivati sredstva za ostvarenje javnog interesa
- moguće je biti izdavač medija i distributer medijskog sadržaja preko pravno povezanih lica
- regulisana je medijska koncentracija i zaštita medijskog pluralizma
- zakon o elektronskim medijima, uvodi mogućnost da istog vlasnika ima više TV ili radio-stanica, pod uslovom da gledanost ili slušanost u prethodnoj godini ne prelazi 35 odsto. Ovaj prag je, u slučaju vlasništva nad dnevnim novinama, prema zakonu o javnom informisanju, 50% prodatog tiraža.
- uvodi se medijski Registar u koji se upisuju svi mediji, sa setom podataka, a za štampane je predviđena i prijava "prosečno prodatog tiraža". Bez upisa u Registar, medij ne može da konkuriše za dodelu sredstava iz budžeta ili sredstava bilo koje budžetske institucije (javnih preduzeća i sl.)
- za primenu zakona u slučaju štampanih medija nadležno je Ministartsvo kulture i informisanja, a za elektronske i javne servise nadležan je Regulator (bivši RRA)Zakone možete pogledati na sledećim linkovima:
link 1, link 2, link 3.

DEVENPORT: MEDIJSKI ZAKONI VELIKI POMAK

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport izjavio je da je usvajanje seta medijskih zakona veliki pomak u usaglašavanju sa evropskim standardima, najavljujući da će uskoro biti poznat izveštaj Evropske komisije o skriningu poglavlja 10 koje se odnosi na medijsku sferu. Davenport je u izjavi Tanjugu rekao: „EU i EK žele da se implementira medijska strategija, a medijski zakoni su najvažniji alat za to. Mislim da već dugo teku razgovori na ovu temu. EK je komentarisala nekoliko nacrta i čini mi se da vlada ima nameru da usvoji ovaj set zakona što pre. To je veoma pozitivno". Prema njegovom mišljenju, set medijskih zakona rezultat je veoma široke javne debate tokom dve godine koju su i OEBS i zemlje članice EU podržavale sve vreme. Zamenica sekretara pregovaračke grupe za poglavlje 10 Adriana Minović, rekla je da bi EK u septembru ili najkasnije u oktobru trebalo da da izveštaj o skriningu za poglavlje 10, kada ćemo dobiti odgovor koliko smo usaglašeni sa evropskim standardima. Sa druge strane, direktor Kancelarije „Konrad Adenauer” u Beogradu Henri Bone ističe da EU i Berlin veoma interesuje situacija u medijima u Srbiji, kao i odnosi između političara, biznismena i medija. „Situacija je kao i u mnogim drugim zemljama teška zbog ekonomskog pritiska i nedostatka sveobuhvatnog okvira. Zato Berlin pažljivo posmatra kako će novi medijski zakoni doneti jasnoću vlasništva u medijima, regulatornu politiku i profesionalizaciju – i naravno kako će ti zakoni biti implementirani”, istakao je Bone.

SAVET ZA ŠTAMPU

Savetu za štampu podnete su u prvih šest meseci ove godine 33 žalbe, što je za deset više nego u istom periodu prošle godine, a Komisija za žalbe je odlučila da su mediji prekršili Kodeks novinara Srbije u sedam slučajeva. Ovo je, između ostalog rečeno na tribini održanoj 17. jula u Pres centru Udruženja novinara Srbije, na kojoj su predstavljeni rezultati rada Komisije za žalbe u prvoj polovini ove godine. Predsedavajući Stojan Marković posebno je istako da se Savetu žalio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, što, kako je ocenio, predstavlja veliko priznanje za ovo samoregulatorno telo. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašin Obradović, i predsednica UNS-a i Saveta za štampu, Ljiljana Smajlović, saglasli su se da bi u najskorije vreme trebalo promeniti Statut Saveta za štampu na taj način da za donošenje odluke više ne bude potrebno da se saglasi najmanje jedan predstavnik svakog od četiri osnivača, jer se u praksi pokazalo da Komisija zbog toga nekada ne može da donese odluku uprkos tome što postoji potrebna većina. Komisija za žalbe će u narednom periodu svaka tri meseca na sličnim skupovima janosti predstavljati svoje odluke.
U međuvremenu je Asocijacija medija, kao jedan od četiri osnivača Saveta za štampu, donela odluku o imenovanju novog člana Komisije za žalbe (umesto suspendovanog Tihomira Trišića). Sada će, pored dva ranije imenovana člana (Zlatka Čobovića iz FoNeta i Igora Ćuzovića iz Kurira), Asocijaciju predstavljati i Ivan Cvejić, glavni odgovorni urednik novinske agencije Beta.

BLIC FONDACIJA: KUĆE ZA POPLAVLJENE PRE ROKA

Deset montažnih kuća, koje u Obrenovcu grade “Blic fondacija” u saradnji sa TV “Prva”, biće gotove i pre zadatog roka. Temelji su položeni 28. juna, a planirano je da kuće budu završene u roku od 60 dana. Ali, kako radnici rade punom parom tako će izgradnja kuća biti završena do10. avgusta kako bi porodice, koje su u poplavama izgubile sve, mogle što pre da se usele. “Blic fondacija“ je od početka katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju reagovala kako bi se pomoglo ugroženom stanovništvu. Na apele “Blica” odgovorili su čitaoci, koji su u redakciju donosili hranu, odeću, stvari za bebe, ali i velike kompanije koje su pomogle milionskom donacijama. Akciji prikupljanja pomoći inicijativom “Dinar za decu od Blica i čitalaca” priključena je i humanitarna emisija organizovana sa TV „Prva“ „Pozovi, pomozi“, gde je više od sto javnih ličnosti odgovaralo na pozive građana Srbije. Svaki poziv bio je ujedno i donacija za ugrožene od poplava. Prikupljen je 21 milion dinara. Jedan od plodova akcije su kuće koje niču u Obrenovcu.

DNEVNE NOVINE KURIR NA 20% VIŠE STRANA

U toku letnjih meseci dnevne novine Kurir ponudiće obimnije izdanje svojim čitaocima, i to na čak 56 strana atraktivnog sadržaja po istoj ceni. Ovo bogatije i informativnije izdanje Kurira donosi više društvenih tema, političkih priča i intervjua, sportskog sadržaja ali i vesti o poznatima i slavnima. Osim toga, u saradnji sa svojim partnerima Kurir čitaocima pruža mogućnost da ostvare fantastičan popust prilikom kupovine proizvoda ili dobijanja usluga, putem kupona koji se mogu naći u ovom dnevnom izdanju. Tokom leta Kurir svojim čitaocima daje više!

PIRAEUS BANKA: OTVORENA NOVA FILIJALA U NOVOM SADU

Piraeus banka (pridruženi član Asocijacije medija) je u sredu, 23. jula, svečano otvorila novu filijalu u centru Novog Sada, u ulici Modene 1. Događaju su prisustvovali najznačajniji klijenti sa područja Vojvodine, brojni novinari i kolege koji su značajno doprinele odličnim rezultatima ovog regiona. Priliku da se zahvale gostima na ukazanom poverenju i izboru Piraeus banke za poslovnog partnera iskoristili su predsednik IO, Neoklis Neokleus, direktor Mreže filijala, Panagiotis Divriotis, i regionalna direktorka, Arjana Dugajlić. Gospodin Neokleus je ekskluzivno najavio i proširenje spektra usluga u vidu novih kreditnih linija za podršku poljoprivredi, kao grani srpske privrede sa velikim potencijalom. Nova filijala u Novom Sadu - Modena se prostire na 200 kvadratnih metara, ima osam zaposlenih, a radno vreme je od ponedeljka do petka od 09:00 do 18:30, dok je subotom filijala otvorena za klijente od 09:00 do 13:30.

DVA SPECIJALNA IZDANJA MAGAZINA STORY

Magazin Story je ovog leta ponudio čitaocima dva specijalna izdanja - Story cafè i Story leto. Story cafè je magazin koji donosi zanimljive vesti, intervjue i reportaže o poznatim hedonistima, besplatan je i može se naći u svim većim restoranima, kafićima i hotelima. Tako u novom broju čitaoci mogu upoznati dablinske pabove, i to iz ugla poznatog glumca Kolina Farela, saznati koji su gradovi najbolji za šoping, koji viski je najskuplji na svetu, koji su najprestižniji restorani sveta i gde se odmaraju poznati. Story leto sadrži fantastičnih 156 strana atraktivnog sadržaja i prodavaće se dva meseca, počevši od 21. jula. U novom broju Story leto otkriva nove činjenice iz života poznatih glumaca Dženifer Lorens, Antonija Banderasa i Elizabet Tejlor, vodi čitaoce u modnu avanturu sa simpatičnom pevačicom Anom Bebić, donosi najbolji beauty vodič za leto i ekskluzivni intervju sa Eminom Jahović, uz veliki letnji horoskop i još mnogo toga. Za sve koji vole ukrštene reči i mozgalice Story je pripremio pravu enigmatsku poslasticu na čak 18 strana.

TELEKOM SRBIJA: "NIKOLA TESLA - SECRET CONNECTION SUMMIT"

Multimedijalni internacionalni festival “Nikola Tesla - Secret connection summit” počeo je na Fruškoj Gori obeležavanjem rođendana našeg slavnog naučnika. Manifestacija koja je održana od 10. do 14. jula, bavila se temama koje osvetljavaju Teslin doprinos napretku moderne civilizacije u oblastima komunikacija, telekomunikacija, energetike, inovacija, kulture, umetnosti i filozofije stvaralaštva, ali i razvoju ekološke svesti i uspostavljanju ekološke odgovornosti kao sastavnog dela industrijskog razvoja globalnog društva. Kao lider u oblasti telekomunikacija, Telekom Srbija (pridruženi član Asocijacije medija) i ove godine podržao je održavanje samita posvećenog Nikoli Tesli. "Danas smo ovde da odamo počast velikanu. Vizija Telekoma Srbija poklapa se sa nekim vizijama Nikole Tesle, a to je da obogaćujemo i da ulepšavamo život ljudi i da činimo svet boljim omogućujući globalnu povezanost i bolje komunikacije. Telekom Srbija to radi kao regionalni lider. Podržavamo naučnike, inovatore, ljude otvorenog uma i otvorenog srca, koji će podariti celom svetu nešto poput onog što je podario Nikola Tesla“, objasnila je Ljubinka Zarubica, direktorka Funkcije za marketing i razvoj za privatne korisnike u Telekomu Srbija. Pored velikog broja predavača, uglednih svetskih imena, na skupu učestvuje i 150 talentovanih studenata iz zemlje i inostranstva koji su polaznici “Tesla sajber kampa”.

CENTAR ZA RAZVOJ MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA

U „pametnoj zgradi“ Fakulteta za menadžment u Sremskim Karlovcima, u organizaciji EXIT fondacije i Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija, održan je konferencijski panel „GOOD STORY“ koji se bavio omladinskim izdanjima medija na jezicima manjina. Između ostalog, razgovaralo se o potrebama formiranja zasebnih redakcija za on-line izdanja omladinskih medija jer je iskustvo pokazalo da nema potrebnog kvaliteta kada se radi o ažurnosti ovih sajtova, obzirom da se još uvek daje primat štampanim izdanjima. Zaključci panela su da je među mladima još uvek nedovoljno razvijena percepcija o medijima na jezicima manjina i da ta komunikacija mora biti dvosmerna. Učešćem studenata Menadžmenta za medije sa FAM-a na panelu, otvarena je mogućnost za saradnju i neophodnost boljeg upoznavanja ove niše medijske industrije što je i jedan od osnovnih ciljeva delovanja Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija. Na događaju su bili predstavnici Odeljenja za medije OEBS Misije u Srbiji Bojan Janković, Gordana Predić i Iljasa Musli.

NOVINARKI BLICA PRIZNANJE ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Zorici Lazarević, novinarki dnevnih listova „Blic” i „24 sata”, uručena je nagrada Konkursa zaštitnika građana za najbolji esej o ljudskim pravima. Zorica je nagradu dobila za esej pod nazivom „Nevidljivi u vidljivom svetu”, koji je za temu imao odnos prema osobama sa invaliditetom, a nagradu joj je u kancelariji republičkog ombudsmana uručila novinarka Danica Vučenić. Cilj konkursa za eseje studenata i novinara je bio da se ohrabri učešće gradjana u unapredjenju ljudskih prava i poboljša njihovo razumevanje položaja raznih marginalizovanih grupa, a nagradjeni su dobili tablet računare.

AMS OSIGURANJE: KAD KRENETE NA LETOVANJE

Ukoliko još niste otputovali, nije loše da se podsetite šta je potrebno da pripremite pre polaska na put svojim automobilom. Putno zdravstveno osiguranje pokriva troškove lečenja, saveta, hirurških intervencija i mnogih drugih usluga u skladu sa uslovima osiguranja. U zavisnosti od toga da li putujete sami ili sa porodicom, putno zdravstveno osiguranje možete zaključiti kao individualno ili porodično. Specijalno za sezonu, AMS Osiguranje (pridruženi član Asocijacije medija) je spremilo značajnih 20 posto popusta na ovu uslugu, pa će vas putno zdravstveno osiguranje koštati svega 840 din ukoliko putujete na teritoriji Evrope. Podsećamo vas da je AMS Osiguranje snizilo cenu zelene karte na 2.000 dinara. Zelena karta je obavezna ukoliko prolazite kroz Makedoniju ili BiH. Na putu, ukoliko brinete o oštećenjima na vašem vozilu, trebaće vam i Kasko light. Ova usluga prilagođena je potrebama vlasnicima polovnih vozila i za samo 945 din pruža pokriće za materijalna oštećenja nastala prilikom sudara u periodu do 14 dana. Ukoliko želite detaljnije da se informišete o uslugama AMS Osiguranja pozovite 0800-009-009 ili se informišite na internet prezentaciji www.ams.co.rs

PIRAEUS BANKA: ATRAKTIVNA LETNJA PONUDA

Piraeus banka (pridruženi član Asocijacije medija) je kreirala posebnu letnju ponudu za sve postojeće i nove korisnike Travel&Smile kartice! Reč je o izuzetnim pogodnostima koje podrazumevaju povraćaj od 5% potrošenog novca na kupovinu u supermarketima i benzinskim pumpama u Grčkoj i podizanje gotovine bez provizije na Piraeus bankomatima u Grčkoj! Na ovaj način dodatno su unapređene funkcionalnosti Travel&Smile kartice koje podrazumevaju grejs period do 45 dana, plaćanje na 12 rata bez kamate, poklon putno osiguranje za celu porodicu, popuste u partnerskim turističkim agencijama i izdavanje kartice bez godišnje članarine u prvoj godini korišćenja. Ova akcija važi do 30.09.2014. Posebna letnja ponuda kreirana je i za dinarske kredite za refinansiranje obaveza iz druge banke. Akcijski uslovi podrazumevaju odličnu kamatu, tri meseca punog grejs perioda, dodatnu gotovinu na zahtev korisnika, kao i obradu zahteva i isplatu kredita bez naknade. Ova akcija takođe važi do 30.09.2014.

RINGIER AG DOGOVORIO DUGOROČNE ODNOSE SA KKR

U budućnosti će kompanije Ringier AG i KKR (vodeća globalna investiciona kompanija) raditi zajedno na razvijanju digitalnih poslova i poslova u oblasti onlajn marketinga i oglašavanja kompanije Ringier na švajcarskom tržištu. KKR će imati udeo od 49% u svakoj od Ringier-ovih kćerki firmi koje posluju u digitalnoj sferi- Scout24 Schveiz AG i Omnimedia AG. Više informacija pronađite na ovom linku.

HRVATSKA: PRVA REGIONALNA INTERNET TELEVIZIJA PICKBOX TV

Pickbox TV, prva regionalna internet televizija nedavno osnovana u Hrvatskoj, najnoviji je projekat Sanje Božić-Ljubičić, vlasnice kompanija Mediatranslations i Mediavision s velikim potencijalom da omogući korisniku pravu slobodu gledanja. Naime, sto posto sadržaja, nula posto reklama, poslovna je formula tog po mnogočemu jedinstvenog proizvoda kojim se za 5 evra bez ikakve ugovorne obaveze dobija 3.000 sati premijernog i ekskluzivnog TV sadržaja. U ponudi se nalazi miks premijernih i najpoznatijih TV serija, filmova i dokumentaraca koje je moguće neograničeno pratiti na računaru, mobilnim uređajima i tabletima, a od skoro i na android uređajima, dok je u septembru u planu i Smart TV. Reč je o domaćoj verziji takozvanog subscriber video on demanda kao što su Netflix i Hulu, trenutno dostupni u zapadnim zemljama, a u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji je dostupan Pickbox. Od softvera nadalje, reč je o 100 posto o hrvatskom proizvodu. Za korišćenje su potrebni računar i pristup internetu, a posebno zanimljiva je ponuda novih epizoda hit serija koje se mogu gledati već 24 sata nakon njihove svetske premijere kao i regionalne premijere TV serija koje nisu prikazivane ni na jednoj televiziji u regionu. Sav sadržaj ima kvalitetan i ispravan titl na jeziku po izboru.

RUSIJA: ZABRANJENE REKLAME KABLOVSKIM I SATELITSKIM TV KANALIMA

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je nedavno zakon kojim je zabranjena reklama na kablovskim, odnosno satelitskim TV kanalima čije se gledanje plaća, što će direktno udariti na oko 150 privatnih televizija širom Rusije. Taj zakon, donet u parlamentu 4. jula, stupiće na snagu početkom naredne godine. Još pre donošenja izazvao je burne reakcije u televizijskim kućama čiji su vlasnici pismom pozvali Putina i premijera Dmitrija Medvedeva da odustanu od tog propisa. Predsednički savet za ljudska prava je takođe kritikovao zakon, ocenivši da će uništiti komercijalne TV kanale. Predstavnica OEBS za slobodu medija Dunja Mijatović je početkom jula pozvala ruskog predsednika da stavi veto na zakon, ocenjujući da će njime biti zatvoreni mnogi mali i srednji kanali, pošto je reklama njihov osnovni izvor finansiranja. Putin je potpisao i zakon kojim obavezuje internet provajdere i društvene mreže da čuvaju podatke o svojim korisnicinma isključivo na serverima na teritoriji Rusije. Zakon koji stupa na snagu 1. septembra 2016. godine, predviđa da su lični podaci korisnika elektronska pošta i lična prepiska.

FORBS PRODAT KINESKIM INVESTITORIMA

Nakon 97 godina u porodičnom vlasništvu, kompanija Forbes Media saopštila je da je prodala većinski udeo grupi međunarodnih investitora baziranih u Hong Kongu, kompaniji Integrated Whale Media Investments, a za koju sumu – nije otkriveno. Porodica Forbes saopštila je da će i dalje imati „značajni udeo” u kompaniji, dok će Stiv Forbes ostati na mestu predsednika i glavnog urednika. „Današnji dan označava suštinsku prekretnicu u ovoj 97-godišnjoj kompaniji koju je osnovao moj deda, i trebalo bi da bude viđen kao prilika da se nastavi i ojača naša misija”, naveo je Stiv Forbes na blogu, objavljujući prodaju. Forbrs, navodi BBC, dopire do 75 miliona ljudi širom sveta, kroz svoje štampano, digitalno i TV izdanje, konferencije i istraživanja. Kompanija je počela da traži kupca prošlog novembra. Forbes će i dalje imati bazu u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je objavio planove za međunarodnu ekspanziju.

MAĐARSKA: ORBANOVA VLADA TERA RTL IZ MAĐARSKE?

Evropska komisija nedavno je osudila uvođenje novog poreza za medije u Mađarskoj. „Sloboda medija u Mađarskoj je ugrožena“, navela je komesarka za digitalnu agendu Evropske komisije Neli Krus, u tekstu objavljenom na njenom blogu i u mađarskom dnevniku. Ona je navela da je novi porez u mađarskom parlamentu prošao „bez prave rasprave ili konsultacija“ i ocenila da uvođenje novog poreza zapravo pogađa jedan medij u Mađarskoj, a to je RTL. Luksemburški RTL je najveća evropska medijska grupa, koja ima ogranke u 34 zemlje, između ostalog i u Mađarskoj. Prema procenama RTL-a, zbog odluke mađarske vlade, ta grupa imaće godišnje za 15 miliona evra veća fiskalna opterećenja. „Zaključak je jasan - cilj je da se RTL otera iz Mađarske. Mađarska vlada ne želi jedno radiodifuzno preduzeće u vlasništvu stranaca. Zato koristi uvođenje nepravednog poreza, kako bi oterala one koje vidi kao pretnju za svoju vlast“, navela je Neli Krus. Vlasnik mađarskog ogranka RTL-a Andreas Rudas rekao je da će se RTL na odluku vlade žaliti Evropskom sudu pravde.

TRINITY MIRROR EKSPERIMENTIŠE SA KOMERCIJALNIM SAJTOVIMA

Trinity Mirror će nastaviti da eksperimentiše sa komercijalnim partnerstvom i oglašavanjem, kako bi povećao prihode u okviru svog digitalnog sektora, radije nego da se okuša u paywall-u (naplati sadržaja), kazao je CEO ove izdavačke kuće, Simon Fox. The Mirror lansira još jedan komercijalni sajt Mirror Matches, za one koji žele preko web sajta da dogovore druženje. Ovo je još jedan u grupi njihovih "offshoot" websajtova, pored usvsth3m.com, ampp3d.mirror.co.uk i nedavno relansiranog Mirror Bingo sajta. Polugodišnji finansijski izveštaj ovog izdavača pokazuje da je ukupan prihod grupe pao za 2,3 posto, ali je zato rast digitalnih prihoda preko 50 posto. Na temu pokretanja plaćenog sadržaja, Fox kaže da dog god postoji besplatan BBC, Mail i Guardian sadržaj, nema smisla ulaziti u ovaj segment. Sajtovi koje Mirror pokreće su primarno namenjeni privlačenju digitalnih oglašivača. Po njegovom mišljenu oglašivači žle da pootroše novac na efektno digitalno oglašavanje, te je potrebno ponuditi im veliki auditorijum koji se komercijalnim sajtovima brzo privlači.