GODIŠNJI PRIJEM ASOCIJACIJE MEDIJA

Tradicionalni godišnji prijem Asocijacije medija održan je 26. januara u hotelu Crowne Plaza. Izvršna direktorka Dalila Ljubičić i predsednik Upravnog odbora Zoran Sekulić dočekali su više od 150 gostiju, među kojima su bili brojni predstavnici diplomatske zajednice u Srbiji: ambasadorka Francuske gospođa Kristin Moro, ambasador OEBS-a gospodin Andrea Oricio, atašei za kulturu i medije ambasada Norveške, Holandije i Nemačke. Prijemu su prisustvovali državni sekretari i predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarije poverenice za ravnopravnost, Pregovaračkog tima za pristupanje EU, Privredne komore Srbije, novinarskih i medijskih udruženja, kolege iz organizacija civilnog društva i medijskih i pridruženih članica Asocijacije medija. Na početku prijema goste je pozdravio predsednik Asocijacije medija, Zoran Sekulić, čiji govor možete pročitati OVDE.

Kratkim filmom, prisutnima je predstavljen projekat “Da li razumeš medije?” čijom realizacijom je Asocijacija medija doprinela razvoju medijske pismenosti u Srbiji. Film o projektu možete pogledati OVDE.
Posle projekcije filma, Asocijacija medija se zahvalila medijskim partnerima projekta uručivši Zahvalnice izdavačkim kućama: Ringier Axel Springer, Adria Media Group i Color Press Group, koji su besplatnom distribucijom svojih izdanja osnovnim školama u šest gradova podržali projekat “Da li razumeš medije?”. Zahvalnice su uručene i predstavnicima lokalnih televizija, članicama Nove Mreže Srbije: RTV MAG, RTV Vranje, TV Kanal M, TV Lotel, TV Santos i TV Va plus, koje su bile domaćini medijskih radionica.

263 MILIONA ZA MEDIJSKE PROJEKTE

Odlukom Ministarstva za kulturu i informisanje u 2017. godini za projekte proizvodnje medijskog sadržaja iz oblasti javnog informisanja izdvojeno je 263 miliona dinara. Od ukupnih izdvojenih sredstava, 255 miliona predviđeno je za sufinansiranje projekata, dok je za pojedinačna davanja predviđeno 8 miliona. Ministarstvo kulture i informisanja, raspisaće 1. februara sedam konkursa za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja. Za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane, radio, internet medije i medijske sadržaje produkcija ove godine biće izdvojeno 117.000.000 dinara, a za projekte proizvodnje medijskih sadržaja za televizije 40.000.000 dinara. Za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja pripadnika srpskog naroda u zemljama regiona Ministarstvo je izdvojilo 20 miliona dinara, dok je za medijske projekte iz oblasti informisanja osoba sa invaliditetom izdvojeno 10 miliona dinara. Za informisanje na jezicima nacionalnih manjina Odlukom je predviđeno 40 miliona dinara, dok je za sufinansiranje projekata koji se realizuju putem elektronskih medija sa sedištem na teritoriji AP Kosovo i Metohija predviđeno osam miliona dinara. Dok je za konkurs za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanje profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja Ministarstvo izdvojilo 20 miliona dinara.

SAVET ZA ŠTAMPU U 2016.

Savet za štampu konstatovao je da je došlo do značajnog povećanja kršenja Kodeksa novinara tokom 2016. u odnosu na 2015. godinu. Osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću u čak 5.477 tekstova prekršilo je jednu ili više odredbi Kodeksa novinara. Ovakav porast dovodi se i u vezu sa pojavom novog dnevng lista na tržištu Srpski telegraf, pored koga u kršenju Kodeksa novinara prednjači Informer. Ove brojke su rezultat monitoringa koji nezavisno sprovode dva člana Komisije za žalbe. Prema rečima Tamare Skrozza, članice Komisije za žalbe, jedan od glavnih razloga za povećanje kršenja tačaka Kodeksa je pisanje medija o ubistvu pevačice Jelene Marjanović. Skrozza navodi da je veći problem od toga što se krši Kodeks to što se krše zakoni o javnom informisanju, diskriminaciji, a nadležni se ne oglašavaju o tome. Naspram monitoringa, generalni sekretar Saveta za štampu Gordana Novaković, iznela je i brojke koje su rezultat rada Komisije za želbe rekavši da je u 2016. godini Savetu podneto 126 žalbi, što je više nego u 2015. godini kada je bilo 109. Od tih 126, rekla je ona, razmatrali smo 82, neke su još u proceduri i samo u devet smo konstatovali da nije prekršen Kodeks.

NOVA MEDIJSKA STRATEGIJA

Nino Brajović, državni sekretar za medije u Ministarstvu kulture i informisanja, najavio je da će tokom februara biti formirana radna grupa za izradu nove medijske strategije, koja bi trebalo da taj posao završi do sredine 2017. godine. Nova medijska strategija bi trebalo da pomogne u stvaranju održivog ambijenta za rad medija, da omogući povećanje pomoći medijima iz javnih izvora, fer tržišnu utakmicu i zaštitu konkurencije. Njen cilj će biti i jačanje profesionalnih standarda u medijima kroz samoregulaciju, povećanje uloge novinarskih i medijskih udruženja, kao i osavremenjivanje medija nacionalnih manjina i podsticanje socijalnog dijaloga u medijima. Prethodna medijska strategija bila je na snazi od 2011. do kraja 2016. godine, i njom je država definisala svoju strategiju u podršci medijima, omogućila je privatizaciju medija, kao i projektno sufinansiranje medijskih projekata, kojima bi trebalo da bude ostvarivan javni interes. Neki od njenih ciljeva, koji su manje ili više ispunjeni na kraju petogodišnje primene strategije i dvogodišnje primene seta medijskih zakona, bili su i digitalizacija, podsticanje i očuvanje medijskog pluralizma, transparentnost vlasništva i sprečavanje medijske koncentracije.

ŽALBE POVERENIKU ZA INFORMACIJE

Ukupan broj podnetih žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja je 3.474, što je nešto manje nego 2015. godine. Od ovog broja 670 žalbi je podneto zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama, što je za 120 više u odnosu na prethodnu godinu. U Kancelariji poverenika navode da od početka rada te institucije pre 12 godina raste broj žalbi građana i medija zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ili takozvanog ćutanja institucija kada one ne daju odgovor. Prema podacima te institucije, ukupan broj žalbi se udesetostručio od 2005. godine kada je podneto 345.

SLUČAJ TANJUG

Komisija za kontrolu državne pomoći odlučila je 29. decembra 2016. godine, na osnovu zahteva novinskih agencija Beta i FoNet iz juna 2012. godine za naknadnom kontrolom, da je državna pomoć koju je Ministarstvo kulture i informisanja dodelilo Tanjugu u 2012. godinu u iznosu od 209.550.000 dozvoljena. Komisija je, najpre, zaključkom iz avgusta iste godine odbacila zahtev zbog "nepostojanja uslova za pokretanje postupka". Nakon žalbe Bete i FoNeta, Komisija je delimično uvažila žalbu, pa je u rešenju navela da se za naknade Tanjugu u 2010. i 2011. godini ne primenjuju pravila za kontrolu državne pomoći, a da se za uplate u 2012. godini zahtev agencija za naknadnu kontrolu odbacuje. U decembru 2012. godine Beta i FoNet su podnele tužbu Upravnom sudu koji poništava rešenje Komisije i vraća joj predmet na ponovno odlučivanje. Oktobra 2015. godine Komisija je pokrenula postupak naknadne kontrole dozvoljenosti državne pomoći koja je u 2012. godini dodeljena agenciji Tanjug, koji je okončan 29. decembra 2016. godine. Protiv rešenja Komisije, novinske agencije Beta i FoNet mogu pokrenuti upravni spor, navodi se na kraju saopštenja UNS.

RASKINUTA PRIVATIZACIJA RT KRAGUJEVAC

Prema informacijama Sindikata „Nezavisnost“, Ministarstvo privrede donelo je odluku o raskidu privatizacije Radio-televizije Kragujevac (RTK). Ovakva odluka doneta je nakon zasedanja Komisije za kontrolu izvršenja obaveza kupca pri Ministarstvu privrede. Komisija, koja je još 22. decembra 2016. sprovela kontrolu u RTK, ustanovila je da vlasnik Radoica Milosavljević nije ispunio tri ugovorne obaveze: zaposlenima nije isplatio zarade od jula 2016. godine, nije investirao 150.000 evra u prvoj godini poslovanja i nije dostavio revizorski izveštaj kojim potvrđuje da je ispunio neophodne obaveze. Komisija je u skladu sa zakonom Milosavljeviću ostavila naknadni rok od tri dana da ispuni obaveze iz kupoprodajnog ugovora, a pošto on to nije uradio, pokrenuta je procedura naplate bankarskih garancija u iznosu od 150.000 evra. Sudbina televizije i oko 60 zaposlenih još uvek nije izvesna. U Ministarstvu privrede su predstavnicima sindikata rekli da posle raskida privatizacije televizija prelazi u nadležnost države, u poseban sektor Ministarstva privrede, koji treba da odluči da li će ona ponovo biti privatizovana.

NEDELJNO IZDANJE 24 SATA

Dnevne novine “24 sata”, u vlasništvu Ringier Axel Springer Srbija, od 17. januara 2017. godine postaju nedeljnik za aktuelne događaje i kulturna dešavanja u Srbiji kao rezultat strateške saradnje Ringier Axel Springer Srbija i vodeće produkcijske kompanije za muzička dešavanja u regionu Sky Comm Group. Vodeće vesti i dešavanja iz ovog nedeljnika biće dostupni na www.24sata.rs. Štampano izdanje “24 sata” izlaziće svakog ponedeljka i biće dostupno čitaocima tokom radne nedelje u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik izdanja “24 sata” je Dragan Milivojević (61), prethodno angažovan na mestu glavnog i odgovornog urednika lista “Dnevnik”. “Strateška saradnja između kompanija Ringier Axel Springer i Sky Comm Group otvara nove mogućnosti za osnaživanje brenda “24 sata” u nastojanju da on postane vodeći izvor vesti, posebno iz sveta zabave i kulturnih dešavanja. Želimo da “24 sata” postanu vodeći nedeljni magazin u regionu, kojim ćemo informisati čitaoce o kulturnim i muzičkim događajima, ali i izveštavati o živopisnoj sceni naše prestonice” izjavio je Milivojević.

87. ROĐENDAN POLITIKE ZA DECU

16. januara 1930. godine objavljen je prvi podlistak Politike za decu na četiri strane. Svakog četvrtka proteklih 87 godina, sa izuzetkom ratnog perioda, „Politika za decu” izlazila je pred najmlađe sa novim pesmama, reportažama i pričama. Generacije „Politikinih” čitalaca rasle su uz ovu dečju stranu, baš kao što je čitava plejada pisaca i pesnika stasavala objavljujući svoja dela na stupcima podlistka. U toku ovih osam decenija na stranama „Politike za decu” objavljivana su dela Desanke Maksimović, Branka Ćopića, Koste Stepanovića, Aleksandra Vuča, Gvida Tartalje, Mire Alečković, Dragana Lukića, Branka V. Radičevića, Dušana Radovića…

REKORDNA GLEDANOST ADRIA MEDIA TV

Video produkcija Adria Media Grupe tokom prvih 15 dana januara zabeležila je rekordan rast gledanosti svojih sadržaja. Broj pregleda postavljenih klipova u prvoj polovini januara porastao je za rekordnih 200% u odnosu na ceo decembar, čime su iznova postavljeni dometi digitalne video komunikacije. U nekoliko navrata tokom ovog meseca live streaming Adria Media TV na Facebooku bio je najgledaniji live u celom svetu. Petnaest miliona gledalaca bilo je uz Adria Media TV tokom prethodne dve nedelje i odgledalo više od 150 TV priloga u 12 sati programa uživo na sajtu kurir.rs, Facebook stranici i You Tube kanalu Kurira. U 25 live uključenja gledaoci su mogli da prate Novogodišnji doček uživo, dešavanja u ulici Otvorenog srca, paljenje Badnjaka ispred Hrama Sv. Save, lomljenje česnice na Terazijama. Ekipa Adria Media TV-a bila je sa migrantima u najhladnijem januarskom danu, u zoo vrtu tokom debelog minusa, uključili su se uživo sa najkritičnije tačke tokom blokade autoputa zbog mećave, izveštavali sa Kopaonika gde je zabeležena rekordna najniža temperatura, prisustvovali zaustavljanju voza za Kosovsku Mitrovicu. Zabeleženi skok gledanosti dokaz je poverenja gledalaca i visokih standarda u prozivodnji i kvalitetu sadržaja Adria Media Grupe.

BIZNIS PLUS KONFERENCIJA

26. januara u Beogradu, održana je konferencija pod nazivom “Regija za turizam, turizam za regiju”, u organizaciji regionalanog portala Bisnis plus, čiji su osnivači Finance (Ljubljana), Kapital (Skoplje), Vijesti (Podgorica), Oslobođenje (Sarajevo) i Novi magazin (Beograd). Na ovoj osmoj po redu konferenciji vodeće teme su bile: Gde je region na evropskoj, odnosno svetskoj turističkoj mapi? Šta države jugoistočne Evrope čine? Zašto je to važno i šta su namere regionalnih vlada, privredni i kultorološki značaj povezivanja turističkih radnika u regionu, umrežavanje sa trgovinom, građevinskom industrijom i telekomunikacijama, to jeste turizam kao nosilac razvoja. Na konferenciji su govorili: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Ahmet Egrlić, kopredsedavajući Vanjskotrgovinske komore BiH, Mirsad Jašarspahić, kopredsedavajući Privredne komore FBiH, Edin Dilberović, direktor Direkcije za evropske integracije BiH, Goran Svilanović, predsednik Savjeta za regionalnu saradnju, i brojni drugi privrednici.

VIRTUS NAGRADA ZA FILANTROPIJU

Na jubilearnoj 10 dodeli VIRTUS nagrada, Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka TRAG fondacije sa zadovoljstvom je konstatovala da uprkos ekonomskim i drugim lošim pokazateljima, koji nam ne idu na ruku, podrška filantropiji preduzeća, kompanija i pojedinaca je u porastu, što ohrabruje za rad u budućnosti. Kompanija Telekom Srbija dobila je nagradu za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora za 2016. „Naša kompanija već 20 godina posluje po principima društveno odgovornog poslovanja. Pažljivo slušajući dosadašnje potrebe shvatili smo da je vrlo važno razumeti i slušati zajednicu - mi upravo to radimo! Takođe, ono za šta smo mi nagrađeni jeste strateško partnerstvo i naše opredeljenje da strateški ulažemo. Iz tog razloga će Telekom Srbija to raditi i u budućnosti, zbog čega želimo da se zahvalimo i našim partnerima iz NALED-a, zahvaljujući čijoj pomoći ostvarujemo vrlo lepe rezultate i zahvaljujući kojima pomažemo našem okruženju i zajednici na najbolji način na koji to umemo i znamo“ izjavila je Marija Bošković, direktorka sektora za PR. Kompanija Ringier Axel Springer osvojila je specijalnu nagradu za iniciranje, podršku i promociju svoje humanitarne kampanje "Srce za decu", a nagradu je primila Ljiljana Knežević, izvršna direktorka Blic Fondacije. Nagrade za filantropiju su dobili i Erste banka, kompanija "Jumiks" iz Niša, kompanija "KPMG", Hemofarm, kao i pojedinci za individualni doprinos razvoju lokalne zajednice Ljiljana Nedeljković i doprinos filantropiji Hido Muratović. Svečanoj dodeli desete jubilarne VIRTUS nagrade za filantropiju prisustvovali su i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić, Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot, kao i zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt.

POVELJA ZA ADRIA MEDIA GRUPU

Kraljevski red vitezova uručio je povelju Adrija Medija Grupi u znak zahvalnosti za medijsku pomoć i podršku u organizaciji akcije plivanja za Bogojavljenski krst. U ime kompanije povelju je primio direktor Adrija Medija Grupe Dejan Wolf. Princ Đorđe i princeza Felon predvodili su kolonu, koja je plivala za Bogojavljenski krst kod Kule Nebojša. Princeza Ljubica bodrila ih je tokom ove akcije, a na Dunav su izašli i članovi Kraljevskog reda vitezova Arhangeli i džudo kluba iz pravoslavnog sportskog društva Sveta Srbija, kao i pripadnici MUP i Vojske Srbije.

INTESA MEĐU 20 NAJODRŽIVIJIH KORPORACIJA

Intesa Sanpaolo, međunarodna bankarska grupacija u okviru koje posluje Banca Intesa, uključena je u indeks 20 najodrživijih korporacija na svetu koji objavljuje specijalizovani kanadski časopis Corporate Knights. Intesa Sanpaolo je ujedno i jedina italijanska bankarska grupacija koja je postigla ovakav uspeh koji potvrđuje njenu sposobnost da strateški upravlja rizicima i mogućnostima u oblasti zaštite životne sredine, društvenog razvoja i upravljanja. Iza ovog prestižnog priznanja, koje je objavljeno na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, nalazi se stalna posvećenost održivosti koja je grupi Intesa Sanpaolo donela i uključivanje na vodeće liste pokazatelja održivosti kao što su Dow Jones indeks održivosti, A-lista CDP i FTSE4Good. Magazin Corporate Knights analizira više od 4.900 kompanija na osnovu četrnaest pokazatelja, a poseban naglasak stavlja na korporativnu politiku u vezi sa životnom sredinom, ljudske resurse, politiku naknada, kao i na posvećenost rukovodstva održivosti, inovacije, transparentnost i lanac nabavke.

NELT PODRŠKA PREDUZETNICAMA

Predsednica Udruženje poslovnih žena Srbije, dr Sanja Popović Pantić i direktor Tako Lako Shopa, Marko Ilić, potpisali su sporazum o saradnji kojim će biti omogućeno uključivanje preduzetnica, članica udruženja, u lanac dobavljača ovog e-commerce portala, u kome je trenutno zastupljeno oko 40.000 proizvoda različitih dobavljača. Osim prodaje, preduzetnicama se ovim sporazumom pruža mogućnost promocije i prezentacije proizvoda što je bitan preduslov za njihovu vidljivost, unapređenje i razvoj poslovanja. Kupovinom proizvoda članica UPŽ Srbije direktno se doprinosi većoj održivosti ženskih firmi i nastanku novih, čime se smanjuje nezaposlenost žena, a samim tim se utiče i na razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji. Na portalu Tako Lako će se, na samom početku realizacije sporazuma, predstaviti 11 kompanija, članica UPŽ Srbije, sa tendencijom proširenja asortimana i broja firmi koje će biti predstavljene u posebnoj sekciji na sajtu www.takolako.com. Tako Lako Shop, deo je Nelt Grupe, organizacionog sistema koji sa sedištem u Srbiji, povezuje 3700 zaposlenih u 11 kompanija, u 7 zemalja, na teritoriji Evrope - Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji i Afrike - Angoli, Zambiji i Mozambiku.

NAGRADE ZA CRNOGORSKE NOVINARE

Udruženje novinara Crne Gore uručilo je godišnje novinarske nagrade. Žiri u sastavu: Gorica Milošević (predsednik), Ljiljana Minić i Goran Ćetković, doneo je odluku o dodeli tradicionalnih novinarskih nagrada, u susret Danu novinara 23. januara. Nagrada za životno delo ove godine je dodeljena Veselinu Đokiću novinaru i uredniku reportaže u "Frankfurtskim vestima". Nagrada za reportažu "Boško Pušonjić" pripala je novinarki Dana Suzani Radević. Prvu godišnju nagradu UNCG dobio je novinar Vijesti Milorad Milošević, Drugu godišnju nagradu novinarka Dana Ljiljana Radenović, a Treća godišnja nagrada je pripala Snežani Minić, novinarki Srpske TV.

MAKEDONSKI MEDIJI NA UDARU

Evropska federacija novinara podržala je Udruženje novinara Makedonije (ZNM) u osudi verbalno zlostavljanje od strane vlasti protiv novinara. Takvi postupci su štetni za slobodu izražavanja i ograničavaju pristup javnosti informacijama. Jedna od glavnih političkih stranaka u Makedoniji VMRO-DPMNE optužila je Fondaciju za otvoreno društvo Makedonije da kvari novinare i pozvala na "čišćenje" "Sorošovih medija". AJM naziva ove tvrdnje "čistim spinom vlade" i smatra da je veoma opasno da se poziva na nasilje protiv novinara i da takvi komentari mogu imati negativne posledice u budućnosti. Saopštenje Udruženja novinara Makedonije moguće je pogledati OVDE.

LOŠE STANJE BHRT-A

Radio-televizija Bosne i Hercegovine (BHRT) se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji zbog čega je ugrožena egzistencija svih radnika i njihovih porodica (neredovna isplata plata, neredovna isplata doprinosa, loši uslovi rada, zastarela oprema…). Zbog nerešenog problema finansiranja BHRT-a, održan je protest upozorenja Samostalnog sindikata radnika u BHRT-u. Zatraženo je hitno rešavanje problema stabilnog finansiranja BHRT-a u roku od 60 dana. Iz samostalnog sindikata radnika u BHRT-u zahtevaju ulazak državnih i entitetskih organa revizije u sva tri javna emitera, kako bi se utvrdilo činjenično stanje i kaznili krivci za milionske dugove javnih RTV servisa, bez obzira o kome se radi. Tokom samog skupa saopšteno je da je blokiran račun BHRT-a. Protest radnika BHRT-a podržali su i iz Saveza samostalnih sindikata BiH, Konfederacije sindikata Republike Srpske, Federalnog sindikata osnovnog i srednjeg obrazovanja i Udruženja BH novinara.

DANI KOMUNIKACIJA U HRVATSKOJ

Peti po redu Dani komunikacija održaće se od 30. marta do 2. aprila u hotelu Lone u Rovinju, u organizaciji HURA-e i IAB-a Hrvatska. Alex Braun, „čarobnjak za kampanje“ je najveće ime ovogodišnjeg programa. Pored Brauna predavanje će održati i legenda reklamne industrije, suosnivač i name-partner legendarne američke agencije Crispin Porter + Bogusky, Chuck Porter, pod čijim vođstvom CP + B proglašena je Agencijom decenije (Advertising Age), a on je zajedno sa Marthom Stewart i Michaelom Dellom uvršten na listu „26 najfascinantnijih preduzetnika“. Prijave na takmičenje za nagradu Effie, koja se dodeljuje najefikasnijim agencijama i oglašivačima, otvorene su do 20. februara. Agencije svoje projekte na takmičenje za najbolje digitalne projekte, Mixx, mogu prijaviti do 5. marta dok će prijave za hrvatsko kreativno takmičenje IdejaX biti otvorene sve do 10. marta. Za više informacija posetite zvanične stranice festivala www.danikomunikacija.com.

GRČKI MEDIJI PRED ZATVARANJEM

Izdavačka kuća Lambriakis Press Group (DOL) koja je vlasnik najstarijih nacionalnih novina To Vima i Ta Nea, suočava se sa ozbiljnim problemima nakon što su banke zapretile da će povući svoje kredite. Preko 500 medijskih radnika, uključujući 250 novinara, od kojih je većina članova Sindikata novinara Atinskih dnevnih novina (JUADN), nisu dobili plate 5 meseci i sada se suočavaju sa mogućom nezaposlenošću. DOL je takođe važan akcionar MEGA TV, jedne od glavnih televizijskih stanica u Grčkoj, koji će takođe biti pogođena ovim zatvaranjem. Izdavačka kuća PEGASUS, još jedan od akcionara Mega TV-a, koja izdaje istorijski nacionalni list Ethnos, finansijski list Hmerisia i sportski list Goal News suočava se sa sličnim finansijskim problemima. "Osim razornim posledicama za novinare i njihove porodice zbog loše finansijske situacije dva glavna medija, ukoliko novine prestanu da izlaze i ostali mediji prestanu sa radom, biće stvorena praznina u javnom informisanju koja će imati katastrofalan efekat na pluralizam i slobode medija u našoj zemlji", navodi se u saopštenju JUADN-a.

NEMAČKI NOVINARI BEZ AKREDITACIJA

Novinari iz „Die Frankfurter allgemeinen Zeitung“, „der ARD-Tagesschau“, „Das Handelsblatt“ i „Der Spiegel“ zbog svog kritičkog izveštavanja o nemačkoj partiji „Alternative fur Deutschland“ (AFD), nisu dobili akreditacije za Konferenciju Evropskog parlamenta „Evropa nacija i sloboda“ u Koblencu 21. januara. Konferencija za štampu je bila otvorena za sve novinare, ali ne i sama politička konferencija. Sastanak je bio emitovan uživo na internetu. „Kada politička grupa ‘Evropa nacija i sloboda’ u Evropskom parlamentu organizuje konferenciju, to nije privatni sastanak u dnevnoj sobi", kaže predsednik DJV Frenk Uberall. „Stranke koje bi trebalo da doprinesu procesu donošenja političkih odluka, ne mogu isključiti novinare sa svojih okupljanja". IFJ i EFJ upozorili su o ovom slučaju Platformu za zaštitu novinarstva Saveta Evrope.

OŠTRIJE MERE PROTIV CILJANIH MARKETINŠKIH KAMPANJA

Evropska komisija predstavila je nove mere kojima će se pooštriti zaštita elektronskih ličnih podataka na internetu, u cilju sprečavanja ciljanih marketinških kampanja. Načelo “prethodnog pristanka” za svako moguće korišćenje podataka je osnovna novina predloga koji bi zamenio direktivu o elektronskoj privatnosti. Svaki korisnik intereta će prilikom prvog priključivanja na internet pretraživač odlučivati o nivou zaštite koji želi za sve sajtove koje će posećivati, pre svega u pogledu takozvanih „kolačića“, odnosno nevidljivih fajlova koji prikupljaju lične podatke. Time bi se zamenio sadašnji propis, prema kojem se prilikom prve posete svakom sajtu mora pritiskom na baner dati pristanak za korišćenje „kolačića“ uopšte. Budućim propisom bi bilo zabranjeno aplikacijama kao što su Skype, WhatsApp i Facebook Messenger da koriste podatke ili sadržaj razgovora korisnika za ciljanu ponudu usluga ili reklama, što je sada moguće. Pored toga, bez prethodnog pristanka ne bi bilo moguće ni slanje reklamnih kratkih SMS poruka ili elektronske pošte spama. Vrednost evropskog tržišta podataka je, po navodima EU, 2015. godine bila 54,5 milijardi evra, a 2020. godine bi mogla da poraste na 84 milijarde.

POMILOVANJE ZA IZVORE VIKILIKSA

Tri dana pre isteka mandata, Predsednik SAD Baraka Obama doneo je odluku o pomilovanju odnosno oslobađanju ili smanjenju kazne više od 200 zatvorenika. Među pomilovanim nalazi se i transrodni vojnik Čelsi Mening, koji je osuđen u avgustu 2013. godine na 35 godina zatvora za špijunažu zajedno sa drugim službenicima, nakon objavljivanja dokumenata na sajtu Vikiliks. Meningovoj je kazna sa 35 godina smanjena na sedam i ona će umesto 2045. godine na slobodu izaći u maju. Bela kuća je u poslednjih nekoliko nedelja odbila da komentariše mogućnost pomilovanja Čelsi Mening, ali su napravili razliku između nje kao osobe koja je priznala svoje postupke i prošla sva suđenja i osobe poput Edvarda Snoudena. Vikiliks je proslavio ovu pobedu, dok je novoizabrani predsednik Tramp svoje nezadovoljstvo izrazio na twitteru.

BLOKADA RUSSIA TODAY FACEBOOK NALOGA

18. januara za vreme prenosa konferencije Baraka Obame, Facebook je izvršio privremenu blokadu stranice ruske medijske kuće Russia Today, zbog navodne povrede autorskih prava. Prema informacijama društvene mreže do blokade je došlo zbog obaveštenja koje su dobili od Current Time TV, medija na ruskom jeziku, u zajedničkom vlasništvu Radio Free Europe i Voice of America. Russia Today tvrdi da su koristili direktno AP feed, na koji su zvanično pretplaćeni. Iz kompanije veruju da za ovu blokadu postoje drugi razlozi, jer blokada nije dozvolila ni prenos inaguracije. Sa druge strane Current Time TV negira da su poslali žalbu kompaniji Facebook koja se odnosi na RT. Ova blokada je trajala ukupno 20 časova, od prvobitno planiranih 72 sata, a ukinuta je zbog oštre reakcije ruskih zvaničnika, predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova i državnog medijskog regulatora, čiji su predstavnici zapretili odmazdom američkim medijima u Rusiji.

HAPŠENJA NOVINARA U AMERICI

Za vreme inauguracije predsednika Trampa, uhapšeno je šest novinara koji su optuženi da su učestvovali u uličnim protestima. Evan Engel iz Vocativ, Alex Rubinstein iz RT America, producent Jack Keller, fotograf Shay Horse i freelance novinari Aaron Cantu i Matt Hopard su nakon pojavljivanja pred sudom pušteni da se brane sa slobode do saslušanja koja su zakazana za februar i mart. Ukoliko budu osuđeni preti im do 10 godina zatvorske i 25.000 dolara novčane kazne. Organizacije za zaštitu medijskih sloboda i prava novinara, poput Komiteta za zaštitu novinara, pozvale su američke vlasti da odustanu od optužbi, nazvavši ih „neprimerenim“ i izrazivši zabrinutost da bi ovakve akcije protiv medijskih radnika mogle poslati „zastrašujuću“ poruku svim izveštačima sa budućih protesta. Tokom vašingtonskih protesta povodom inauguracije Donalda Trumpa uhapšeno je više od 200 građana.