Ako ne vidite slike, ili se newsletter ne prikazuje ispravno, kliknite ovde!
ASMEDI
NEWSLETTER
Januar 2016
Asocijacija Medija
No. 263
U OVOM BROJU
Preuzmite novi Zakon o oglašavanju
Tanjug – piratski medij?
Tamari Skrozi nagrada Jug Grizelj
Novi način podrške neprofitnim medijima
Ugašena AlJazeera Amerika
U Americi se 50% čitalaca oslanja na štampu
PRIJATELJI NEWSLETTERA
Telekom Srbija

PROSLEDI PRIJATELJU
Imate prijatelja u medijskoj industriji ili mislite da bi ga zanimao ovaj newsletter?
pošalji prijatelju!
POŠALJITE NAM VEST
Ako mislite da imate vest čije je mesto u newsletter-u, možete nam je poslati
putem email-a!
KONTAKT


Francuska 5
11000 Beograd
T/F: (+381 11) 30 65 545
Mob: (+381 64) 83 38 071
arhiva.asmedi.org
info@asmedi.org



Facebook Twitter LinkedIn Email Digg More...






















































































































































































































































































  Facebook Twitter LinkedIn Email Digg More...
  MEDIJI - DRUŠTVO - DOGAĐAJI
 

ODRŽAN GODIŠNJI PRIJEM ASOCIJACIJE MEDIJA

Usled preseljenja Asocijacije medija sa Senjaka u centar grada (Francuska 5), izbor mesta za održavanje tradicionalnog godišnjeg prijema pao je na novi hotel Marriott (pored Narodnog pozorišta). U prijatnom ambijentu piano bara, preko 130 gostiju dočekali su izvršna direktorka Dalila Ljubičić i predsednik Upravnog odbora Zoran Sekulić, i uz kratak govor poželeli svima uspešnu poslovnu 2016. godinu. Aktivnosti Asocijacije medija u protekloj godini predstavljene su kratkim filmom koji možete pogledati ovde, koji je za potrebe Asocijacije

pripremila ekipa RTV Mag iz Obrenovca Miroslava Paunovića, pokretača udruženja Nova mreža Srbije koje okuplja 15 regionalnih tv stanica. Među gostima su bili ministar kulture Ivan Tasovac i državni sekretar Saša Mirković, ambasadori Nemačke, Velike Britanije, Norveške i Francuske, kao i predstavnici ambasade Holandije, SAD i kancelarije OEBS, poverenici Saša Janković i Rodoljub Šabić, predstavnici ministarstva trgovine, novinarskih udruženja, medija i poslovnih partnera Asocijacije medija.


POČINJU SEMINARI U ASOCIJACIJI MEDIJA

„Realizacija infrastrukturnih projekta - zamajac privrednog razvoja“ tema je prvog seminara iz ovogodišnjeg serijala posvećenog dopunskoj edukaciji novinara za uspešnije izveštavanje o temama od posebnog interesa za javnost. Seminar će biti organizovan 10. i 11. februara, a kao i do sada realizuje ga Media News&Consulting u saradnji sa Asocijacijom medija i uz podršku Ambasade SAD. Seminar će u dva dana okupiti mnogobrojne kvalifikovane govornike za oblast infrastrukturnih projekata, njihovo planiranje, finansiranje i realizaciju. Kao predavači će se pojaviti predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Privredne komore Srbije, kompanija koje učestvuju u planiranju i realizaciji velikih infrastrukturnih projekata, banaka. Opširnije informacije i prijavljivanje na: zoranpapic@mncbgd.com i info@asmedi.org. Učešće u radu seminara je besplatno, a broj učesnika je ograničen.


USVOJEN NOVI ZAKON O OGLAŠAVANJU

Tačno godinu dana posle javne rasprave o nacrtu novog zakona o oglašavanju, Skupština je usvojila novi zakon čiji tekst možete pogledati ovde. Jedna od najvažnijih promena koju ovaj zakon donosi štampanim medijima je sloboda oglašavanja svih alkoholnih pića u svim izdanjima osim onih koji su namenjeni maloletnicima i na način prikazivanja koji je opisan u zakonu. Zakon je prilično detaljno opisao i regulisao oglašavanje na internetu, što ranije nije bio slučaj. Dosta se vodilo računa o zaštiti dece i maloletnika. U zakon su uvršteni i delovi iz zakona o elektronskim medijima koji definišu šta se sve ne računa u reklamno vreme, što je prilično duga lista koja generiše značajno dodatno reklamno vreme elektronskim medijima. Pitanje je samo da li će se, ko i na koji način baviti kontrolom ovog „nereklamnog vremena“, a za očekivati je da to radi REM. Jedna od osnovnih pretpostavki je da se takvo emitovanje vrši bez naknade, a još jedan dodatak je i „nereklamno“ reklamiranje kulturno-umetničkog sadržaja (film, festival, koncert) koji je podržan od strane Ministarstva kulture ili Nacionalnog saveta za kulturu. Ovaj dodatak je ušao u zakon putem amandmana poslanika Srđana Dragojevića, pod nazivom „besplatan minut za kulturu“.


POVODOM TUMAČENJA ZAKONA O AUTORSKIM PRAVIMA

Dosta je buke i kontroverze bilo prethodnih dana po ovom pitanju. Ukratko, na predlog grupe SNS poslanika skupštinski Odbor za ustavno pravna pitanja usvojio je predlog „autentičnog tumačenja“ člana 2, stav 2 zakona o autorskim i srodnim pravima kojim se deo fotografija označava kao „obične, rutinske, nastale kao ilustracija dnevnih vesti“ i ne smatraju se umetničkim delom u kontekstu ovog zakona. Zatim je bilo najave da će ga i poslanici usvojiti. Usledio je pritisak udruženja fotografa, fotoreportera i sličnih organizacija podržanih i od novinarskih udruženja, protest, konferencije, sve do premijera koji je izjavio „rešićemo to tako da pomognemo fotoreporterima“, posle čega je došlo do preokreta i na iznenađenje svih do neusvajanja ovog predloga. Doduše usledilo je i neusvajanje „autentičnog tumačenja“ dela zakona o elektronskim medijima koji se odnosi na biranje članova REM-a, takođe podnet na predlog grupe SNS poslanika, ali se pominje da je do ovog neusvajanja došlo greškom jer su poslanici bili zbunjeni naglim preokretom po prethodnom pitanju. Asocijacija medija je dala saopštenje u kome oštro osuđuje zloupotrebu zakona o autorskim pravima od strane grupe fotoreportera i njihovih advokata, koja svakodnevno nanosi štetu izdavačima. Istovremeno se zalaže za sistemsko rešenje problema autorskog tretmana i fotografija i novinarskog teksta putem izmena zakona, a ne ishitrenim tumačenjem.


TANJUG – PIRATSKI MEDIJ?

U okviru panel diskusije o efektima primene medijskih zakona koju je organizovao ANEM 29. januara u Medija centru, zamenica direktora Novinske agencije Beta Zlata Kureš izjavila je da je ta medijska kuća od državnih institucija dobijala različite odgovore na pitanje zašto Tanjug još radi kada su isplaćene sve obaveze, uključujući otpremnine, i da sada čeka odgovor Generalnog sekretarijata Vlade Srbije. Kureš je podsetila da je nadležno Ministarstvo kulture i informisanja, na pitanje zašto Tanjug još radi, odgovorilo da bi to trebalo pitati rukovodstvo Tanjuga. Kureš je rekla i da je Beta o statusu Tanjuga pokušala da dobije odgovor i od državne Direkcije za imovinu, pošto Tanjug koristi imovinu Vlade Srbije, i da joj je odgovoreno da popis još nije završen. Ona je navela da se Novinska agencija Beta obratila i Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije, od kojeg još čeka odgovor. Analizirajući pravni aspekt ovog čudnog stanja u kome se nalazi Tanjug, Slobodan Kremenjak, pravnik, učesnik radne grupe za izradu Zakona o javnom informisanju, zapitao se da li sada Tanjug možemo nazvati piratskim medijem, jer on po slovu zakona ne postoji, ali na tržištu radi i prodaje svoje usluge. Dodajmo i da je 14. januara Premijer Srbije Aleksandar Vučić na jednoj konferenciji rekao da ne zna šta se tehnički dešava sa Tanjugom, ali da država nema tu šta da uradi kad su u pitanju pare, što je za njega najvažnije.


RINGIER AXEL SPRINGER POKREĆE „DIGITAL MEDIA CAMPUS“

Od januara 2016. godine, kompanija Ringier Axel Springer Media AG pokreće „Digital Media Campus”, koji će mladim novinarima iz cele Grupe omogućiti novinarsko usavršavanje (trening). Kroz program Digital Media Campus, Ringier Axel Springer želi da svoje talentovane mlade novinare pripremi i obuči za sve aspekte modernog digitalnog izdavaštva. Intenzivni kursevi, koje će voditi čuveni instruktori i novinari, biće držani maloj grupi polaznika. Teme kursa uključivaće metode istraživanja i pisanja, dizajn stranice i produkciju, društvene mreže, video i mobilni sadržaj, kao i etiku u medijima. Biće organizovana i međunarodna razmena unutar kompanije, npr. sa Axel Springer Akademijom. Mark Dekan, Generalni direktor Ringier Axel Springer Media AG kazao je: „Zahtevi sa kojima se novinari danas susreću rapidno se menjaju. Grupa zapošljava više od 1.000 novinara. Digital Media Campus je naš excellence program, koji za cilj ima da pripremi talentovane mlade novinare za sve što ih očekuje u digitalnom novinarstvu. Prenećemo znanje koje imamo u Grupi narednoj generaciji novinara i urednika, uz pomoć naše sjajne mreže međunarodnih izdavača.“


RTS-U IZ BUDŽETA 3,1 MILIJARDA

Vlada Srbije donela je novu uredbu po kojoj će RTS u ovoj godini iz budžeta dobiti 3,1 milijardu dinara, a RTV 900 miliona dinara, saznaje “Blic”. Uredbom od 14. januara koju je potpisao premijer Aleksandar Vučić predviđeno je da javni servis u prvim mesecima ove godine dobije tri i po puta više sredstava nego u mesecima do kraja 2016. Kako saznaje “Blic”, ovakvu dinamiku isplate je tražilo rukovodstvo RTS uz argument da se tek kreće s naplatom takse. Ministarstvo finansija im je izašlo u susret i dozvolilo veće isplate iz budžeta za januar, februar i mart. Dato im je vreme da se snađu - kaže izvor “Blica” iz Nemanjine 11. Predsednik UO RTS Zoran Popović kaže za “Blic” da budžetski prihodi i sredstva koja dobiju od naplate takse idu u jednu kasu. Novac ćemo trošiti na televizijski program, ali i na druge troškove, uključujući zarade - rekao je Popović.


ADRIA MEDIA VS NEBOJŠA STEFANOVIĆ

Saopštenje za javnost Adria Media grupe:
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dr Nebojša Stefanović nastavio je da upućuje pretnje novinarima dnevnog lista Kurir i zaposlenima u Adria media grupi (AMG). Stefanović je najpre 27. januara 2016. godine izjavu bivšeg ministra i visokog zvaničnika SPS Milutina Mrkonjića okarakterisao rečima da “to što daje izjave najgorim reketašima iz Kurira dovoljno govori o njemu”, da bi u izdanju za 28. januar 2016. u glasilu “Informer” objavio otvoreno pismo upućeno Aleksandru Rodiću, vlasniku AMG u kom je “objasnio” svoje motive, nazvavši direktno Aleksandra Rodića “reketašem koji blati ljude”. Ovim je Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dr Nebojša Stefanović vaninstitucionalnim putem prekršio pretpostavku nevinosti i ometao pravdu uticajem na nezavisne institucije pravosuđa, tvrdnjama da je Aleksandar Rodić već izvršio krivično delo. Ministar je u svom otvorenom pismu, izneo niz neistinitih informacija o Aleksandru Rodiću i dnevnom listu „Kurir“, čiji je izdavač Adria media group d.o.o… (pročitajte ceo tekst saopštenja)


NJUJORK NEMA NOVINA KOLIKO SRBIJA

Medijska situacija u Srbiji je komplikovana, ima mnogo međusobnih optužbi i ljudi često govore da mediji ovde nisu slobodni, izjavio je za Kurir ambasador Sjedinjenih Američki Država Majkl Kirbi koji je upravo napustio dužnost u Srbiji i istakao da je imao priliku da čita novine koje iznose različite poglede na stvari. Kurir se i dalje štampa sa poteškoćama. Informer još o meni piše neke stvari koje nisu prijatne. Deo problema predstavlja što ovde nema mnogo novca za oglašavanje, zbog čega se nalazite u ranjivoj finansijskoj situaciji, ocenio je Kirbi. Kirbi je dodao da to nije nužno krivica vlasti, već i ekonomskog položaja u Evropi. Toliko veliki broj novina kao ovde nema ni u Njujorku i to predstavlja problem, jer ljudi onda pokušavaju da naprave priču da bi neko kupio njihove novine, rekao je Kirbi.


TAMARI SKROZI NAGRADA JUG GRIZELJ

Novinarki nedeljnika "Vreme" Tamari Skroza uručena je nagrada "Jug Grizelj" za istraživačko novinarstvo u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima. Odluku da Skroza dobije nagradu doneo je žiri Fonda "Jug Grizelj" u sastavu Lila Radonjić, Snježana Milivojević, Nebojša Grujčić, Elena Krstanovic-Grizelj i Antonela Riha. Skroza je navela da bi lagala kada bi rekla da se nikada nije nadala nagradi "Jug Grizelj" i da veruje da nju sanja svaki novinar. Ona je izrazila uverenje da joj je nagrada "Jug Grizelj" dodeljena u pravom trenutku kao podsticaj da nastavi da radi kao novinar, jer je prvi put ozbiljno razmišljala da napusti profesiju. Žiri je ocenio da Skroza ne otkriva afere niti juri za eksluzivama, već piše o temama koje su svima vidljive, ali redovno skrajnute, poput položaja žena i pitanjem etike u novinarstvu, naglasila je Riha. Riha je napomenula i da je Tamara Skroza jedan od autora publikacije Kodeks novinara Srbije - upustva i smernice, kao i da je članica Komisije za žalbe pri Savetu za štampu.


“DIPLOMACY & COMMERCE” NOVO IZDANJE COLOR PRESS GRUPE

Diplomacy & Commerce naziv je novog magazina u potrfoliju Color Press Grupe čiji će se prvi broj pojaviti 1. marta. Magazin na engleskom jeziku namenjen je diplomatskoj i poslovnoj zajednici u Beogradu i Color Press Grupa ga radi u saradnji sa londonskim The Economist-om čije tekstove će „Diplomacy & Commerce“ ekskluzivno objavljivati. Glavni i odgovorni urednik je Žikica Milošević, a direktorica magazina Ruža Ristanović. Launch party povodom izlaska 1. broja magazina Diplomacy & Commerce održaće se 3. marta u Elsie Inglis House, rezidenciji ambasadora Velike Britanije u Beogradu.


112. ROĐENDAN POLITIKE

Na svečanosti u Skupštini grada obeležen je 112. rođendan lista Politika. Tim povodom su uručene nagrade „Politike” i „Politikinog zabavnika”. „Politikina” nagrada za najbolju izložbu u 2015. godini svečano je uručena umetničkom duu „Doplgenger”, Isidori Ilić i Bošku Prostranu, za izložbu „Neimenovani fragmenti” održanoj u Gradskoj galeriji Požega i Domu kulture „Studentski grad” u Beogradu. Žiri je radio u sastavu: likovni kritičari Ljiljana Ćinkul (predsednik), Jerko Denegri, Stevan Vuković, urednica Kulturnog dodatka Vesna Roganović i urednica Kulturne rubrike „Politike” Marija Đorđević. Nagrada „Politikinog zabavnika”, koja je književna nagrada za najbolje delo namenjeno mladima, uručena je Ivani Lukić, profesorki psihologije u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, za knjigu „(Ne) pitaj me kako sam”, u izdanju „Kreativnog centra”. Ovu nagradu dodelio je žiri u sastavu: Jasna Vlajić Popović (predsednik), Slobodan Giša Bogunović, Predrag J. Marković, Nebojša Bradić i Petar Milatović. Dobitnica nagrade izrazila je zahvalnost žiriju, izdavaču i svojim učenicima na večitoj inspiraciji. – Pitajte mlade kako su, ali budite spremni i da ih čujete – dodala je Ivana Lukić.


INFO LINIJA “PODRŠKA INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU”

Inicijativa za inkluziju - VelikiMali, uz podršku Ministarstva prosvete i u partnerstvu sa UNICEF-om i Telekomom Srbija, pokrenula je besplatnu info liniju „Podrška inkluzivnom obrazovanju“. Linija je namenjena roditeljima dece sa posebnim potrebama koja jesu, ili će tek biti uključena u inkluzivno obrazovanje, ali i svima onima koji se bave inkluzijom. Direktorka Sektora za prodaju državnoj upravi i javnim preduzećima u Telekomu Srbija Jelena Petrović istakla je da je Telekom Srbija, kao društveno odgovorna kompanija, u ovoj akciji sa zadovoljstvom obezbedio sve tehničke mogućnosti da se info linija sprovede u život. Roditelji i zainteresovani će pozivanjem na broj 0800 100 121 dobiti vezu se jednim od dva mobilna telefonska broja na kojima će biti dežurni aktivisti organizacije VelikiMali. Poziv je besplatan, a roditelji će biti u prilici da saznaju sve o propisima, procedurama i mogućnostima u vezi sa inkluzivnim obrazovanjem, ali i da ukažu na svoje probleme i poteškoće sa kojima se svakodnevno bore "u sistemu".


UZBUNA! NA KURIRU!

Adria medija grupa pokrenula je još jednu YouTube emisiju. U pitanju je emisija UZBUNA!, autorke Marije Nenić. Nova epizoda emisije može se pogledati svakog utorka na sajtu Kurir.rs ili Kurir YouTube kanalu. „U svakoj Uzbuni! sa stručnim sagovornicima iz različitih oblasti bavimo se problemima za koje i sami često verujemo da nam se ne mogu dogoditi. Odgovaramo na pitanja: koliko je pojava koju obrađujemo prisutna, a čim je tema Uzbune! znači da je već postala društveni problem, kao i kako može preventivno da se deluje. Petarde, alkohol i vožnja, prisluškivanje, maloletnička delinkvencija, trgovina ljudima, samo su neke od tema i problema koje ćemo obrađivati i na koje ćemo pokušati da skrenemo pažnju javnosti“ kaže autorka o svojoj novoj emijsiji.


NOVI USPESI COMTRADE-a U AMERICI

Američka softverska kompanija Citrix otkupila SCOM monitoring tehnologiju kompanije Comtrade! Kompanija Citrix, na svom centralnom skupu u Las Vegasu, je objavila da je otkupila licencna prava na korišćenje Comtrade SCOM tehnologije. To je prvi put u istoriji da jedna kompanija iz Silicijumske doline kupuje tehnološko rešenje od neke kompanije sa ovih prostora. Citrix je najveća kompanija za Cloud servise i spada u najrenomiranije, tzv „blue chip“ kompanije. Danas čitava Amerika koristi Cloud i to uz veliku bezbednost i sigurnost podataka. Uz pomoć Citrix-ovih rešenja svojim podacima možete da pristupite sa bilo koje lokacije i sa bilo kog uređaja. Comtrade-ov sistem omogućava da se proveri „zdravlje“ celokupnog sistema. Ovo rešenje je tehnološki veoma moderno i kao takvo jedino u svetu. „Comtrade je uložio mnogo energije i znanja, uključujući tu i veliki broj inženjera, kako bi osigurali da svaki Citrix proizvod ima pravo rešenje za upravljanje, koji se povezuje sa Microsoft SCOM. Naši paketi za upravljanje su najbolji na svetu, jer ne samo da sakupljaju, nego i analiziraju i prezentuju podatke na jedinstven način, koji omogućava IT timovima da rešavaju najbitnija pitanja infrastrukture, i isporuči neuporedivo iskustvo krajnjim korisnicima preko bilo kog uređaja, bilo koje mreže, bilo gde“ – rekao je Veselin Jevrosimović, predsednik Comtrade-a.


BANKA INTESA IZLOŽBA VISA KARTICA

Banca Intesa izdala je milionitu Visa platnu karticu od početka saradnje sa kompanijom Visa. Ovaj jubilej obeležen je izložbom svih Visa kartica u portfoliju banke u sklopu koje je korisnica milionite kartice, gospođa Jasmina Mišić, nagrađena poklon putovanjem u Milano za dve osobe. U svom portfoliju Banca Intesa ima ukupno 10 modela Visa platnih kartica, uključujući kreditne kartice Visa Classic i Visa Gold, debitne kartice Visa Internet, Visa Electron i Visa Inspire, kao i Visa Classic Paralympic, prvu dobrotvornu platnu karticu na tržištu nastalu u cilju kreiranja stabilnog mehanizma finansiranja paraolimpijskog sporta u zemlji. Banca Intesa je u saradnji sa kompanijom Visa na tržište Srbije donela brojne inovacije poput platne kartice sa čip tehnologijom, kao i uslugu plaćanje putem mobilnog telefona zasnovanu na savremenoj Host Card Emulation (HCE) arhitekturi, ali i uvela mogućnost plaćanja karticama na rate bez kamate. Banca Intesa je vodeća banka na kartičarskom tržištu Srbije sa oko 1,4 miliona izdatih platnih kartica, što čini tržišni udeo od 18 odsto i učestvuje sa 25 odsto u ostvarenom prometu u zemlji i 33 odsto u prometu u inostranstvu platnim karticama izdatim u Srbiji.


"EKIPA" OD FEBRUARA NA RTS

Na prvom programu RTS sa zimskim raspustom počinje emitovanje dečje emisije "Ekipa", koja je nastala u želji da se deci omogući vise vaspitno-obrazovnog programa i televizijskog sadržaja koji je primeren njihovom uzrastu. Tim povodom održana je premijera emisije za decu i roditelje u osnovnoj školi "Kralj Petar I" u Beogradu. Ideja za emisiju potekla je od kompanije "Dajrekt medija", koja je i finansirala projekat sa ciljem da unapredi kvalitet dečjeg programa na televizijama i decu usmeri ka pravim vrednostima u društvu. Emisiju je za RTS proizvela produkcijska kuća PG "Mreža", uz stručnu podršku UNICEF Srbija. Emisija je namenjena uzrastu od osam do 13 godina za koji trenutno ima najmanje televizijskog sadržaja i roditeljima kako bi bolje razumeli poimanje stvarnosti iz ugla njihove dece, ali i digitalno okruženje u kojem odrastaju. Scenarista emisije je Goran Jovanović, autor "Malog dnevnika" i dobar poznavalac televizijskog senzibiliteta dece. Emisija "Ekipa" će moći da se gleda i na svom Youtube kanalu i Facebook stranici Facebok/EkipaSerija, dok će sve informacije o temama koje emisija pokreće biti dostupne na javnom četu Vibera www.viber.com/ekipa.


UNIVERSAL MEDIA – MEDIJSKA AGENCIJA GODINE

Agencijska mreža UM proglašena je za Medijsku agenciju godine prema godišnjoj listi specijalizovanog magazina i portala „AdAge's”. Prema svim pokazateljima, od prihoda, broja novih klijenata, kampanja, učešća na pičevima, agencijska mreža UM bila je bolja od konkurencije. Globalnom uspehu doprinele su i agencije UM koje posluju u jugoistočnoj Evropi u okviru I&F McCann Grupe. Tako je agencija UM pre dve godine započela saradnju za kompanijom L'Oréal na osam tržišta regiona, dok su za avio kompaniju Air Serbia osmišljene i realizovane pojedine kampanje na čak 16 evropskih tržišta. Pored njih UM u regionu jugoistočne Evrope već ima dugogodišnju uspešnu saradnju sa kompanijama kao što su Coca-Cola, Carslberg Srbija, Delhaize Serbia i druge. “Veliko je zadovoljstvo biti prepoznat kao najuspešniji u industriji koja je prilično konkurentna. Posebno me raduje saznanje da smo prepoznati od strane velikih oglašivača sa kojima i UM u Srbiji i našem regionu sarađuje. Veliko iskustvo i predanost svom poslu se uvek isplati. Dobro je biti UM!“ kaže Biljana Kolaković, regionalna direktorka Universal Media. Svetska agencijska mreža UM ima preko 4.800 zaposlenih u 151-oj agenciji koje posluju u 127 zemalja.


NELT DISTRIBUIRA HiPP U MAKEDONIJI

4. januara kompanija Nelt ST zvanično je počela distribuciju proizvoda kompanije HiPP na teritoriji Makedonije. Prema ugovoru potpisanom u decembru 2015. godine Nelt će od ove godine obavljati distribuciju kao i Trade Marketing aktivnosti za dva brenda hrane za decu - HIPP i Bebivita - koji obuhvataju kategorije mlečnih formula, dečjih instant čajeva, vode za bebe, sokova, kašica od voća i povrća, mlečnih i žitnih kašica i obroka za decu. Pored toga Nelt će distribuirati i HiPP Babysanft dečju kozmetiku. Ovom saradnjom obezbediće se kvalitetnija distribucija, bolje pozicioniranje brenda HiPP na teritoriji Makedonije kao i viši nivo zadovoljstva kupaca. Kompanija HIPP osnovana je u 1932. godine kao malo porodično preduzeće u Nemačkoj, a danas važi za jednog od najvećih proizvođača organske hrane za decu u svetu koji posluje u skladu sa najvišim standardima kvaliteta i zaštite životne sredine. HIPP broji više od 2.000 zaposlenih i izvozi svoje proizvode u 50 zemalja, a u Makedoniji je sa svojim proizvodima prisutan preko 20 godina.


POSLOVNI KLUB „PRIVREDNIK“ I TANJA MIŠČEVIĆ

Članovi Srpskog poslovnog Kluba "Privrednik" sreli su se sa prof. dr Tanjom Miščević, šeficom Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i njenim timom, uz učešće predstavnika Saveta stranih investitora. Povod za održavanje sastanka je bio dijalog o stanju procesa evropskih integracija u kojima se nalazi privreda Srbije. Predsednik SPK "Privrednik" gospodin Miodrag Kostić istakao je da privrednici u Srbiji idu u korak sa usklađivanjem sa evropskim standardima i primenom direktiva, kao i pozitivnih iskustava iz prakse evropskih država. Dodao je da je evropsko tržište otvoreno za robu i investicije iz Srbije i regiona, ali da je tu šansu moguće znatno više iskoristiti ukoliko bi se na primer samo poljoprivredna proizvodnja uvećala za dva do tri puta. Dodatne napore treba usmeriti ka zaštiti domaćih proizvođača i trgovaca, smanjenju administrativnih barijera u prometu robe i usluga i usklađivanju sa evropskim standardima. Kada su u pitanju fondovi Evropske unije, potrebno je obučiti kompanije iz Srbije, kako bi razvili kapacitete za korišćenje sredstava iz raspoloživih fondova koji su nam otvoreni danom ulaska u Evropsku uniju. Gospođa Miščević je istakla da “Pored vladavine prava i reforme državne uprave, i Ekonomsko upravljanje je dobilo primarno mesto u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom."


PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA PIRAEUS BANKE

Piraeus bankarska grupa je imenovala Vojislava Lazarevića za novog predsednika Izvršnog odbora i generalnog direktora Piraeus banke A.D. Beograd. Gospodin Lazarević će stupiti na dužnost po zvaničnom odobrenju Narodne banke Srbije. Vojislav Lazarević dolazi u u Piraeus banku A.D. Beograd nakon uspešne karijere tokom koje je bio na različitim visokim rukovodećim pozicijama. Započeo je svoju bankarsku karijeru u Societe Generale banci u Atini 1999. Godine 2001. gospodin Lazarević se pridružio NBG Grupi u Srbiji koja je kasnije preuzela Vojvođansku banku A.D. Novi Sad gde je bio na raznim visokim pozicijama. Godine 2006. imenovan je za pomoćnika generalnog direktora i člana Izvršnog odbora Vojvođanske banke A.D. Novi Sad. Gospodin Lazarević je diplomirao poslovnu administraciju i poseduje MBA. Piraeus banka Beograd se zahvaljuje gospodinu Neoklisu Neokleusu koji je na poziciji predsednika Izvršnog odbora i generalnog direktora Piraeus banke A.D. Beograd bio tokom poslednjih 6 godina. Gospodin Neokleus se vraća u svoju zemlju gde će nastaviti bankarsku karijeru u Piraeus banci Kipar.


UDRUŽENJE SPORTSKIH NOVINARA SRBIJE

Na konstitutivnoj sednici Izvršnog odbora Udruženja sportskih novinara Srbije, kako prenosi UNS, verifikovane su odluke sa sednice Skupštine ovog Udruženja, održane pred kraj prošle godine. Za novog predsednika USNS-a izabran je Predrag Milinković, novinar i komentaror Radio televizije Srbije, funkciju generalnog sekretara će i u narednom mandatu obavljati Slobodan Igrutinović. Dušan Jocić, predsednik Sekcije sportskih novinara Niša i urednik sportske rubrike Narodnih novina, izabran je u Izvršni odbor Udruženja sportskih novinara Srbije, zajedno sa Dejanom Stevovićem (Sportski žurnal), Sašom Ilijoskim (Večernje novosti), Radovanom Maksimovićem (Sport netvork), Stojanom Petkovićem (Kraljevo), Zoricom Đoković (Užice), Aleksandrom Stefanovićem (Čačak), Dragišom Kovačevićem (SOS kanal) i Mirkom Kovačevićem (Društvo novinara Vojvodine), a potonja trojica izabrani su za potpredsednike Udruženja. Milinković će, kao predsednik, predstavljati matično udruženje na predstojećem kongresu Međunarodne asocijacije sportskih novinara (AIPS) i tamo pokušati da učiniti sve što može učiniti da se spreči prijem Kosova u AIPS.


 

 


  Facebook Twitter LinkedIn Email Digg More...
  REGIONI I SVET
 

HRVATSKA: NOVI NAČIN PODRŠKE NEPROFITNIM MEDIJIMA

Hrvatski ministar kulture i informisanja Zlatko Hasanbegović nedavno je doneo odluku o razrešenju Stručnog povjerenstva za neprofitne medije, što je bilo savetodavno telo ovog ministartsva i po njegovim odlukama se vršila raspodela sredstava državne pomoći neprofitnim medijima. Oko ove odluke podigla se velika prašina, a ministar je prilikom otvaranja Noći muzeja izjavio da će se na sednici Odbora za kulturu i informisanje Hrvatskog sabora, koja je zakazana za 1. februar više saznati o novom načinu dodeljivanja sredstava medijima, te će tom prilikom i sam objasniti ovu odluku. Novinarska udruženja ipak spekulišu da je po sredi lični odnos prema određenim neprikladnim medijima.


„ARTE“ PREKIDA SARADNJU SA POLJSKIM JAVNIM SERVISOM

Francusko-nemačka mreža Arte prekinula je saradnju sa poljskim javnim tv servisom TVP, sa kojim sarađuje na proizvodnji programa još od 2001. godine, pozivajući se na neprihvatljive odredbe novog zakona o javnim servisima u Poljskoj. U saopštenju se kaže da saradnje neće biti sve dok Arte ne dobije garancije da je javni servis nezavistan, da neguje medijski pluralizam i slobodu govora. Ovakva situacija je posledica novog zakona o javnim servisima koji je usvojila nova konzervativna vlada Poljske, kojim se javni servis vraća pod upravu izvršne vlasti što im je omogućilo i smenu direktora radio i televizije. Ovakve mere su osudile mnoge evropske organizacije, pa su evropske vlasti pokrenule i predistragu, što se do sada nije dešavalo u članicama EU.


GUARDIAN PLANIRA DALJE SMANJENJE TROŠKOVA

Pad prihoda od oglašavanja prisaljava i ovog veterana štampanih medija na dalje smanjenje troškova od 20 posto i uvođenje naplate sadržaja. Guardian je izdržao prvi udar internet novinarstva i izgradio vodeći informativni portal, ali je pad prihoda od oglašavanja takav da će do kraja drugog kvartala ove godine imati minus od 50 miliona funti. U poslednje tri godine su smanjili troškove za 54 miliona, ali to nije bilo dovoljno. Otpustili su 30 posto ljudi iz redakcija i smanjili trošak plata za 10 miliona. Onda su zaposlili 479 ljudi nadajući se razvoju digitalnog segmenta i prihodima od marketinga, posebno u Americi. Britanska novinska industrija imala je groznu godinu sa padom prihoda od oglašavanje za 25 posto. Uporedo se desilo da usled rasta blokatora oglasa i mobilnih uređaja dođe do dampingovanja cena internet oglašavanja posle čega je menadžment najavio smanjenje troškova na svim nivoima. Za sada se veći deo sredstava crpi iz sigurnog posla, a to je internet sajt za male oglase autoindustrije Auto Trader. Ali ukupna vrednost kompanije pada i dolazi do sve češćih premeštaja na samom vrhu kompanije.


UGAŠENA AL JAZEERA AMERICA

Al Jazeera America, koja je deo katarske kablovske televizije Al Jazeera, navela je da će prestati da radi 30. aprila. Televizija je takvu odluku obrazložila „ekonomskim prilikama u medijskom okruženju“. Kanal je počeo da emituje program u avgustu 2013. godine sa ciljem da gledaocima ponudi ozbiljno informativno izveštavanje. Iako je osvojio neke nagrade, kanal nije stekao veliku naklonost publike, a optuživan je i za antisemitizam i seksizam. U maju prošle godine smenjen je direktor Al Jazeera America, nakon što su je, nezadovoljni atmosferom koja u njoj vlada, napustili pojedini ključni rukovodioci. Dvoje bivših zaposlenih tužilo je Al Jazeera America.


MeVee NOVA APLIKACIJA ZA IZVEŠTAVANJE UŽIVO

Prema pisanju MCOnline redakcije, MeVee se tako pridružuje rastućem tržištu aplikacija za izveštavanje uživo kakve su već poznate Periscope, Meerkat i Facebook Mentions, koje su se dosad pokazale kao veoma korisne u kriznim situacijama kao što su izbeglička kriza ili napadi u Parizu. Videomaterijal načinjen ovom aplikacijom biće automatski snimljen, tako da je korisnicima omogućeno da ga ponovo iskoriste ukoliko im je kasnije potreban. Uz opciju embedovanja u sadržaje postova ili web stranica, aplikacija će biti korisna i reporterima koji žele svoj video objaviti zajedno sa svojom pričom. Značajna je i mogućnost kreiranja posebnih grupa koje se sastoje od specifičnih osoba s kojima želite da podelite sadržaj, što je velika pogodnost za konferencije, privatne sastanke ili intervjue. Kao i druge socijalne platforme, i MeVee dopušta praćenje drugih korisnika i privlačenje pažnje na svoj profil putem pozitivne interakcije sa publikom, kao i brojem lajkova za objavljeni sadržaj. Komentari su trenutno organičeni na 25 znakova, iako se uskoro očekuje povećanje tog broja. Aplikacija je trenutno dostupna za iOS uređaje i besplatna je za korištenje.


U AMERICI SE 50% ČITALACA OSLANJA NA ŠTAMPU

Podaci do kojih je došao Pew Research Center ukazuju na to da skoro polovina čitalaca u SAD-u i dalje čita novine jedino u njihovom štampanom izdanju. Istraživanje je sprovedeno u američkim gradovima Denver, Macon i Sioux, a rezultati su uvek dovodili do istog zaključka – gotovo polovina čitalaca lokalnih dnevnih novina ne čita i njihove online verzije. Rezultati su slični i na nacionalnom nivou, gde oko 56 posto Amerikanaca ima slične navike. Takođe, štampana izdanja ostaju važan faktor za biznis model jer više od tri četvrtine marketinških prihoda dolazi upravo kroz print. Zanimljivi podaci ukazuju i na to da su konzumenti štampanih novina posebno entuzijastični u potrazi za novostima. Tako češće gledaju lokalne TV stanice od čitalaca koji preferiraju online izdanja. Čitaoci koji se oslanjaju isključivo na štampana izdanja novina prosečno su u srednjim pedesetim godinama i veće su šanse da nemaju fakultetsko obrazovanje. Pored toga, zarađuju slabije i manje su uključeni u lokalne društvene i političke aktivnosti.


DAILY TELEGRAPH UKLANJA DETEKTORE POKRETA

Nakon burnih reakcija izazvanih instalacijom detektora pokreta ispod stolova svojih reportera, britanski Daily Telegraph objavio je da će uređaji biti uklonjeni po brzom postupku, prenosi redakcija MCOnline. Telegraphovo objašnjenje za postavljanje detektora pokreta navodi da je razlog za ovo bilo četveronedeljno merenje potrošnje energije u zgradi, ali zaposleni smatraju da se zapravo radi o načinu da se prati kada su za svojim radnim stolovima i da se, na osnovu prikupljenih podataka, uvede sistem deljenja radnog prostora. Zaposleni su u ponedeljak zatekli kutije instalirane ispod svojih stolova i, guglanjem imena proizvođača, ustanovili da se radi o sistemu OccupEye, koji prati da li osoba koristi sto i podatke o tome šalje onome ko je sistem ugradio. Web sajt kompanije OccupEye se, uprkos objašnjenju menadžmenta Telegrapha, ne fokusira na energetske faktore već na ostvarivanje potencijalnih ušteda smanjenjem radnog prostora i smeštanja većeg broja osoblja u manji prostor, prenosi Buzzfeed, koji je prvi objavio priču. Kontroverzni potez uprave Telegrapha privukao je kritike Nacionalne unije novinara (NUJ), koja je potez okarakterisala kao "nadzor Velikog brata" i upozorila na poštovanje privatnosti zaposlenih i ograničenja u prikupljanju podataka o njima. Četiri sata nakon što je vest objavljena u online medijima, menadžement Daily Telegrapha je odlučio da povuče uređaje.


Copyright - Asocijacija medija - 2016.
www.asmedi.org
info@asmedi.org

Članice-osnivači:
Adria Media Srbija; Akter Media Group d.o.o.; Alliance International Media; Attica Media Serbia; Europapress d.o.o.; NIP Fonet d.o.o.; Info Lokal Media Group; Kompanija Novosti AD; Kurir-info d.o.o.; Magyar Szo Lapkiado KFT;
Naše novine Info d.o.o.; Novi Magazin; NIP Nedeljnik d.o.o.; NIP Vranjske d.o.o.; Novinska agencija Beta Press d.o.o.;
Ringier - Axel Springer d.o.o.; Vreme d.o.o.
Ovaj email ste dobili jer se nalazite na mailing listi Asocijacije Medija.
Ukoliko ne želite više da primate ASMEDI Newsletter, možete se odjaviti ovde