NOVI REGISTAR MEDIJA

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da će 13. februara početi da vodi Registar medija, čime prestaje sa radom Registar javnih glasila. Elektronske podatke iz Registra javnih glasila APR će uneti u bazu podataka novog Registra medija po službenoj dužnosti, dok će izdavači medija imati rok od šest meseci da ispune zakonsku obavezu prijavljivanja podataka koji se nisu registrovali u starom registru. Uspostavljanjem novog registra biće obezbeđena javnost podataka i dokumenata o pravnim i fizičkim licima koja imaju više od pet odsto udela u osnivačkom kapitalu izdavača i o njihovim povezanim licima, kao i podatke o drugim izdavačima u kojima ta lica imaju više od pet odsto udela u osnivačkom kapitalu. Osim toga, javnosti će biti stavljeni na uvid i podaci o državnoj pomoći i novčanim sredstvima koja medijima dodeljuju državni organi, lokalna samouprava, organizacije sa javnim ovlašćenjima ili pravna lica koje osniva ili finansira Srbija, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava, navodi se u saopštenju. Registar će pružati i javne podatke o prosečno prodatom tiražu medija u kalendarskoj godini koji će se prijavljivati do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

NEWSWEEK OD SADA I U SRBIJI

Magazin Newsweek više od 80 godina predstavlja stub svetskog novinarstva i sinonim je za kvalitetno izveštavanje iz oblasti politike, društva, popularne kulture i nauke. Newsweek je već decenijama simbol jakog brenda, koji čitaocima nudi moćnu kombinaciju vesti, kulture i ideja sa jasnim stavom – dajući prvu i poslednju reč o najvažnijim događajima današnjice. Srpsko izdanje magazina biće sedmi član međunarodne porodice Newsweeka – uz špansko, južnokorejsko, japansko, poljsko, arapsko i tursko izdanje. Svakog ponedeljka, čitaoci će imati priliku da na 80 strana kvalitetnog sadržaja pročitaju ključne priče i intervjue koji intrigiraju domaću i svetsku javnost. Prvi broj u tiražu preko 200.000 primeraka poklanjen je čitaocima 9. februara uz dnevne novine Kurir i Danas. Povodom izlaska prvog broja organizovan je i gala prijem u hotelu Metropol, na kome su pored brojnih zvanica iz sveta medija prisustvovali i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, ministarka građevinarstva i saobraćaja Zorana Mihajlović i ministar energetike Aleksandar Antić, kao mnoge javne ličnosti. Glavni odgovorni urednik, Milorad Ivanović, predstavio je gostima svog zamenika Vojislava Tufegdžića, kao i ostale članove redakcije Njuzvik Srbija.

52. NAJPLEMENITIJI PODVIG

U tradicionalnoj akciji „Novosti“ - „Najplemenitiji podvig godine“ žiri je 30. januara, izabrao najbolje među humanim i nesebičnim ljudima koji su obeležili 2014. godinu. Dodeljeno je 17 plaketa, 4 zlatne, koje će biti dodeljene na svečanosti 25. februara u Skupštini grada Beograda. Žiri, kojem je po tradiciji predsedavao akademik Matija Bećković, odlučio je da zlatnu plaketu za najplemenitiji pojedinačni podvig dobije Suzana Stanković, profesorka iz Vladičinog Hana, majka troje dece, koja je svojoj učenici Milici Stanković donirala kožu. Zlatna pleketa za dečji podvig pripala je petnaestogodišnjem Ognjenu Peranoviću iz Čačka, koji je iz Morave spasao oca i sina, Mirsada i Damira Canovića. Ruskim spasiocima, koji su tokom katastrofalnih majskih poplava u Obrenovcu izbavili više od dve hiljade ljudi, među kojima 400 dece, pripala je zlatna plaketa za kolektivni podvig godine. Zlatna plaketa za podvig, posthumno će biti dodeljena za podvig hrabrog vatrogasca Dejana Lazarevića iz Topole, koji je stradao u majskim poplavama spasavajući iz podivljale Jasenice meštanina sela Gorovič. Pored predsednika žirija, akademika Matije Bećkovića, svoj glas za izbor najplemenitijih dali su i akademik Dušan Kovačević, zastupnik načelnika VMA pukovnik Zoran Šegrt, košarkaški as Dejan Bodiroga, glumice Rada Đuričin i Tanja Bošković, čuveni vaterpolista Aleksandar Šapić, direktor „Comtrade“ Veselin Jevrosimović, modna kreatorka Verica Rakočević i generalni direktor i glavni urednik kompanije „Novosti“ Ratko Dmitrović.

SEMINAR O KRIZNOM IZVEŠTAVANJU

U organizaciji Media News&Consulting i Asocijacijacije medija i uz podršku Ambasade SAD u Beogradu, uspešno je realizovan dvodnevni seminar na temu "Kako izveštavati o krizama i konfliktim situacijama", kome je prisustvovalo 25 novinara iz medijskih kuća širom Srbije. Učesnike je pozdravio, a ujedno bio prvi govornik Zoran Sekulić, predsednik UO Asocijacije medija i vlasnik Agencije Fonet. Nesvakidašnja tema okupila je kao govornike – predavače, koji su iz najrazličitijih uglova mogli da osvetle problem kriznog izveštavanja i prenesu iskustva na novinare. Među govornicima su, između ostalih, bili i Ljiljana Smajlović, glavna urednica „Politike“, Marija Obradović, predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove skupštine Srbije, Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Slobodan Georgijev, programski koordinator BIRN, Ljilja Boljanović, direktorka agencije Olaf&McAteer... Posebnu pažnju privuklo je izlaganje press atašea Ambasade SAD – Stivena Starka na temu Krizno izveštavanje – američka iskustva. Moderator skupa bio je glavni urednik magazina „Vreme“ Dragoljub Žarković. Direktor Media News&Consulting – Zoran Papić najavio je niz sličnih skupova tokom 2015. godine, dok je izvršna direktorka Asocijacijacije medija - Dalila Ljubičić, pored ovih seminara najavila i novu seriju od desetak medijskih treninga u saradnji sa DWAkademijom, koja će početi od sredine aprila meseca.

KODEKS NOVINARA PREKRŠEN 16 PUTA

Komisija za žalbe Saveta za štampu je u poslednja tri meseca rešila 23 žalbe na sadržaje štampanih i onlajn medija i donela 16 odluka o kršenju Kodeksa novinara Srbije, od čega je u devet slučajeva prekršeno više tačaka Kodeksa. Ovo je, između ostalog, saopšteno na redovnoj konferenciji za novinare tog samoregulatornog tela na kojoj su javnosti predstavljeni najinteresantniji slučajevi o kojima je Komisija odlučivala. Broj žalbi Savetu, kako je rečeno, stalno raste, a mediji i dalje najčešće krše odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, i to posebno kad je reč o nerazlikovanju činjenica od komentara, pretpostavki i nagađanja. Komisija u jednom slučaju nije uspela da usaglasi odluku jer je prvi put odlučivala o sadržaju koji je dnevni list preuzeo sa društvene mreže, pa su njeni članovi bili podeljeni u oceni kolika je odgovornost medija za takvo „prenošenje“ sadržaja. Predsedvajući Komisije za žalbe, Ivan Cvejić, glavni i odgovorni urednik agencije Beta, pozvao je građane i institucije da se obrate Savetu za štampu ukoliko smatraju da su oštećeni pisanjem medija, ali i kompanije i marketinške agencije da u planiranju budućih propagandnih aktivnosti više pažnje obrate na odluke Saveta za štampu i na to ko od medija krši kodeks, pa da o tome vode računa kad odlučuju o oglašavanju.

KONKURSI ZA SUFINANSIRANJE MEDIJSKIH PROJEKATA

Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je konkurse za finansiranje ili sufinansiranje projekata za 2015. godinu u sledećim oblastima: kulturno nasleđe, savremeno stvaralaštvo, javno informisanje i međunarodna saradnja. Konkursi za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblastima kulturnog nasleđa, savremenog stvaralaštva i javnog informisanja otvoreni su do 3.3.2015. godine, dok su konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu i konkurs za oblast međunarodne saradnje otvoreni do 31.3.2015. godine. Ovde objavljujemo direktne linkove za konkurse koji se odnose na medije:

1. Za sufinansiranje projekata koji se realizuju putem elektronskih medija sa sedištem na teritoriji Kosova i Metohije

2. Za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina

3. Za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskog sadržaja iz oblasti javnog informisanja

4. Za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom

5. Za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja

6. Za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja pripadnika srpskog naroda u zemljama regiona

BLICOVA JAVNA DEBATA

Dnevni list "Blic" je u okviru projekta "Jačanje medijskih sloboda", pod pokroviteljstvom EU, organizovao javnu debatu "Da li je pravda dostupna građanima?" Reforma pravosuđa, odugovlačenje postupaka i veliki broj starih predmeta, suđenja lekarskim greškama kojima kao da nema kraja - bile su glavne teme “Blicove” javne debate koja je okupila ugledne ličnosti iz sfere prava i politikologije. Tokom više od tri sata izlaganja prvi put su se javno mogle čuti veoma oštre kritike na račun srpskog pravosuđa. Doskorašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero ocenila je da se nezavisnost sudstva može obezbediti samo reformama koje će biti brze ali ne na račun kvaliteta. Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević ocenio je da je osposobljavanje Visokog saveta sudstva, kao garanta nezavisnosti i samostalnosti sudija, jedan od ključnih koraka u rešavanju problema u pravosuđu Srbije. Šefica tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević kazala je da Srbija "nije u preteranoj žurbi" sa predstavljanjem Akcionog plana za otvaranje pregovora o Poglavlju 23 već da teži da taj plan bude "što kvalitetniji radi nas samih". Jedan od panela “Blicove” tribine bavio se važnom tematikom suđenja u slučaju lekarskih grešaka.

FONET PROSLAVIO 21. GODIŠNJICU

Novinska agencija FoNet, 7. februara je navršila 21 godinu postojanja i rada, kao prva privatna i nezavisna agencija u Srbiji, koja radi u skladu sa standardima profesionalnog i nepristrasnog novinarstva. Agencija je 7. februara 1994. godine u Beogradu počela rad u uslovima ratova u regionu, monopola režimskih medija i različitih vidova represije. Dvadesetprvu godišnjicu FoNet dočekuje sa jasno uobličenom i prepoznatljivom multimedijalnom agencijskom produkcijom, koja obuhvata klasične informativne servise vesti, pisani, tonski, foto i video, kao i specijalizovane servise Evroservis, Kiosk, Citizen i Opštine. U skladu sa temeljnim principom rada u javnom interesu, FoNet je, rukovođen namerom da se vestima obrati neposredno i građanima, razvio sajt televizijskih vesti FoNetweb.tv i portal Evropski put. FoNet je član Asocijacije medija, Asocijacije medija Jugoistočne Evrope (SEEMO) i Asocijacije privatnih novinskih agencija Jugoistočne Evrope (APNA). FoNet prihvata i pridržava se principa rada koje propisuju Međunarodna federacija novinara (IFJ), Kodeks Asocijacije medija i Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i priznaje nadležnost Saveta za štampu.

TELEKOM SRBIJA NAJMLAĐIMA

Pedeset domaćih i stranih kompanija, među kojima i Telekom Srbija (pridruženi član Asocijacije medija) obezbedilo je 100.000 evra u novcu i robi za Ustanovu za decu i mlade „Sremčica“ i za Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj. Sredstva su prikupljena na donatorskoj večeri u organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva privrede. Tom prilikom uručene su i zahvalnice svim kompanijama koje su se odazvale ovoj humanitarnoj akciji. Domaćini donatorske večeri bili su ministri Aleksandar Vulin i Željko Sertić i državna sekretarka u ministarstvu trgovine Tatjana Matić kao i direktori ustanova kojima je pomoć namenjena, Zoran Milačić i Milka Milovanović Minić. U ime kompanije Telekom Srbija donatorskoj večeri prisustvovali su izvršni direktor za ljudske resurse Draško Marković i direktorka Sektora za PR Marija Bošković.

UREDITI DRŽAVNO I POLITIČKO OGLAŠAVANJE

U okviru javne rasprave o nacrtu Zakona o oglašavanju, organizacija "Transparentnost Srbija" saopštila je da je loše što aktuelni nacrt Zakona o oglašavanju ne uređuje pitanje oglašavanja državnih organa i političkih stranaka, jer u tim oblastima postoje brojni problemi. Kako navode u toj organizaciji, aktuelna regulativa je nepotpuna i nedosledna jer se, na primer, za oglašavanje državnih organa na TV i radio stanicama ne sprovode javne nabavke, a za oglase u štampi i bilborde se sprovode. Takođe, nema pravila koja bi obezbedila da kampanje državnih organa budu svrsishodne, a političko oglašavanje van kampanje zabranjeno je samo u elektronskim medijima. Neki od tih problema bi mogli da se reše kroz Zakon o oglašavanju. Loša strana aktuelnog Nacrta je to što za oglašavanje državnih organa i političkih subjekata ne bi važila opšta pravila koja važe za komercijalno oglašavanje, kao što su zabrana diskriminacije, izazivanja mržnje, zloupotreba odnosa zavisnosti, nepristojne poruke, izazivanje straha i agresivnosti kod maloletnika, kao i zabrana diskriminacije oglašivača od strane medija, navodi TS.

DIGITALIZACIJA ĆE BITI GOTOVA NA VREME

Državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekominunikacije Tatjana Matić izjavila je za Tanjug da će proces digitalizacije biti završen na vreme, apelujući na građane koji imaju pravo na besplatne uređaje za digitalizaciju da na vreme podnesu potrebnu dokumentaciju. Ona je podsetila da je rok za dobijanje besplatnih uređaja za digitalizaciju istekao 1. februara, ali je istakla da je taj rok produžen do sredine marta. Prema njenim rečima, besplatne aparate mogu da dobiju korisnici novčano socijalne pomoći i korisnici prava na tuđu negu i pomoć, kao i penzioneri sa minimalnim penzijama koji su nosioci samačkog domaćinstva. Matić je navela i da je u ovom trenutku 93 odsto stanovništva Srbije pokriveno digitalnim signalom, a da će do kraja juna biti 95 odsto, dok je samo 62 odsto stanovništva bilo pokriveno anolognim signalom.U tom smislu nema nikakve smetnje da se proces okonča do 17. juna. Prema njenim rečima jedan od efekata digitalizacije je oslobađanje radio frekvencijskog spektra koji će biti nakon toga ponuđen na prodaju, a najviše su zainteresovani mobilni operatori. To će omogućiti mnogo bolji razvoj mobilne telefonije, 4G mreže novih tehnologija, brži internet. Sve to puno utiče na smanjene razlika između urbanih i ruralnih krajeva.

KONKURSI ZA DIREKTORE RTS I RTV

Upravni odbor Radio televizije Srbije odlučio je da raspiše konkurs za generalnog direktora tog javnog servisa, a uslovi za to stekli su se pošto je Statut RTS usklađen sa novim Zakonom o javnim servisima i posle donošenja Pravilnika o izboru imenovanih lica. Članica Upravnog odbora RTS Milica Kuburović rekla je da će konkurs formalno početi onog trenutka kada ga objave Službeni glasnik i dnevni list Politika. Pored birokratskih uslova, potvrde o državljanstvu i o prebivalištu, školske spreme i slično, najvažnije je da kandidati dostave petogodišnji plan rada Radio-televizije Srbije.
Javna medijska ustanova Radiotelevizija Vojvodine objavila je javni konkurs za izbor i imenovanje direktora programa i glavnih i odgovornih urednika medija, a oglas je objavljen u Danasu, Dnevniku, Mađar So i na internet stranici www.rtv.rs. Konkurs se raspisuje za direktora programa, odnosno glavne i odgovorne urednike medija u sastavu RTV i to glavnog i odgovornog urednika RTV Prvog programa televizije, Drugog programa, Prvog programa radija, Drugog programa radija, Trećeg programa radija, RTV Multimedijalnog programa - WEB i Programa internet "O radija". Mesto rada je Novi Sad, a period imenovanja na funkciju je četiri godine.

NAJBOLJI BRENDOVI U SRBIJI

Najbolji brend u Srbiji, u kategoriji štampanih medija, je magazin Lepota i zdravlje, u kategoriji elektronskih medija B92, u kategoriji web portala Blic.rs, a najbolja marketinška agencija je Direct Media. Pobednici su izabrani prema broju glasova, koje su dobili od potrošača i korisnika, u anketi Medija internacional grupe, koja je sprovedena od 7. do 14. decembra 2014. godine, na slučajnom uzorku od 3.076 punoletnih građana Srbije. Najbolji robni brendovi su Plazma keks - Bambi, Jelen pivo - Apatinska pivara, deterdžent Ariel i posuđe Metalac. Najbolji brend u obrazovanju je Univerzitet u Beogradu, u kulturi Atelje 212, a među festivalima Exit. Najbolji izvoznik je Fiat automobili Srbija, najbolja je promocija opštine Plandište, a ličnost godine – Novak Ðoković. Najbolji korporativni brendovi su – u kategoriji prehrana – Zlatiborac, bezalkoholna pića – Nectar, alkoholna pića – Carlsberg Srbija, vino – vinarija Kovačević, kafa i čaj – Grand Kafa (Atlantic Grupa), konditorski proizvodi – Bambi, mlečni proizvodi – Meggle Srbija, smrznuti proizvodi – Frikom, začini i aditivi – Aleva i duvan/cigarete – British American Tobaco, telekomunikacije – Telenor, IT sektor i digitalne tehnologije – Gigatron Computers, izdavaštvo – Laguna, za trgovinske lance – Super Vero i banke i osiguranje – Intesa Banka.

"NOVA ENERGIJA" NA KOPAONIKU

Kako objavljuje portal Media Marketing, na Kopaoniku će se od 29. aprila do 3. maja održati konferencija "Nova Energija", na kojoj će biti predstavljena drugačija ideja vizije srpske ekonomije i regiona kakvi bi trebalo da budu. Centralne teme će biti Internet biznis, Elektronska uprava, Mediji na Internetu, PayPal i ostali sistemi plaćanja, Internet marketing, Internet promocija, Društvene mreže i sve što obuhvata Ekonomiju znanja. Na čelu projekta, kao njegovi kodirtektori, su Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe (član Asocijacije medija) i Zoran Torbica, jedan od najpoznatijih tviteraša i majstora za društvene mreže u regionu i organizator Blogomanije i Tvitomanije. Ova konferencija će povezati internet preduzetnike, predstavnike vladinih i nevladinih institucija i organizacija, privrednike, sve relevantne marketing i PR agencije, kompanije prisutne na Internetu, predstavnike medija, IT stručnjake, blogere, dizajnere, developere, sve pojedince koji su “trendsetteri”- i na društvenim mrežama, kao i mlade ljude koji streme razvoju karijera u gore navedenim oblastima.

REPORTERI BEZ GRANICA O SLOBODI MEDIJA

Prema nedavno objavljenom izveštaju Reportera bez granica, Srbija se na svetskoj listi po slobodi medija za 2014. godinu nalazi na 67. mestu (gde je pala sa 54. mesta u prethodnom izveštaju) od ukupno 180 zemalja, u kojem se ističe da su medijske slobode širom sveta prošle godine doživele "drastičan pad". Kada je reč o stanju medija u regionu Balkana, ispred Srbije, nalaze se Hrvatska (58) i Bosna i Hercegovina (66), a lošije od nje su rangirane Albanija (82), Crna Gora (114) i Makedonija (117). U mnogim zemljama Zapadne Evrope takođe je zabeležen pad medijskih sloboda, kao što je slučaj sa Italijom, koja je pala za 24 mesta i nalazi se na 73. poziciji. Rusija je pala na 152. mesto nakon, kako se ocenjuje, uvođenja "još jednog niza drakonskih zakona", blokiranja veb-sajtora i gašenja nezavisnih medija. Sjedinjene Države se nalaze na 49. mestu, zabeleživši pad od tri pozicije između ostalog i zbog, kako RSF navodi, "rata informacijama" američke vlade protiv Vikiliksa i drugih. U izveštaju se kaže da je 2014. godine zabeleženo 3.719 slučajeva kršenja slobode informisanja u 180 zemalja, što je osam odsto više nego prethodne godine. Iran, Kina, Sirija, Turkmenistan, Severna Koreja i Eritreja su na začelju liste zemalja, sa najnižim nivoom medijskih sloboda, dok su najbolje rangirane severne evropske zemlje poput Finske, Norveške, Danske, Holandije i Švedske.

DIGITALNA IZDANJA NAPREDUJU

Prema poslednjim podacima ABC oditinga u Velikoj Britaniji "tiraži" digitalnih replika rastu, uprkos činjenici da ukupni tiraži (štampano + digitalno izdanje) uglavnom i dalje padaju. U poslednjih 6 meseci 2014. godine porast digitalnih tiraža je čak 89 odsto, ali pre svega uprkos sve više prijavljenih digitalnih izdanja (215 u odnosu na 92 prošlog let). Najveći rast beleži Economist (129 posto) i to jasno pokazuje da je njihova publika migrirala iz štampanog izdanja u digitalne aplikacije. Izdavači su postali svesni vrednosti novog načina na koji čitaoci konzumiraju sadržaj svojih omiljenih brendova. Putem digitalnih izdanja (uglavnom digitalnih replika) čitaoci ostvaruju interakciju sa svojim izdanjem i u prilici su da omiljeni sadržaj dele i komentarišu, a neretko dobijaju i dodatnu vrendost video priloga. Prvi su ove promene ipak primetili sami oglašivači i time podstakli izdavače da promene svoj pristup digitalnim izdanjima i da ih sve više prilagode potrebama oglašivača. Medijske agencije očekuju od izdavača naprednije modele prodaje kroz sve platforme , kao i način da se izmeri efekat ukupnog oglašavanja.

GOOGLE ĆE PRIKAZIVATI TWITOVE

Google je pristao da prikazuje tweetove u svom pretraživaču, što znači da će i oglašivači i brandovi morati da prilagode svoje strategije oglašavanja na društvenim mrežama. Prema pisanju portala Media Marketing, u budućnosti će oglašivači morati da obrate pažnju na nekoliko činjenica: Real-time marketing će postati mnogo značajniji, Pretraživačke i društvene potrebe će se sve više ispreplitati, Tweetovi će izazivati mnogo više pažnje, Sticanje i zadržavanje novih korisnika.

PARTNERSTVO AXEL SPRINGER DIGITAL CLASSIFIEDS I IMMOWELT GROUP

Axel Springer Digital Classifieds (deo Axel Springer grupacije koji je izdavač portala sa malim oglasima) zaključio je ugovor o spajanju Immowelt Group (vlasnik portala za nekretnine i proizvođač softvera za tržište nekretnina) i Immonet Group (deo Axel Springer Digital Classifieds). Nova kompanija će se zvati Immowelt Holding i u njoj će Axel Springer imati 55 odsto vlasništva, čime će ojačati svoju poziciju na tržištu nekretnina u Nemačkoj. Pregovorima je prethodila procena vrednosti obe kompanije, koje zajedno vrede 420 miliona eura, tako da će Axel Springer platiti Immoweltu 131 milion eura. Transakciju treba još da odobre relevantni autoriteti.

PROGRAMATIČNA PRODAJA ŠTAMPANIH OGLASA

Time Inc. najveći izdvač magazina, vlasnik izdanja People, Time, Sports Illustrated i InStyile, ponudio je kupcima oglasnog prostora pomoću automatizovanih tehnologija tipičnih za prodaju digitalnog oglašavanja. Ovaj način prodaje u kome kompjuter omogućava transakciju zove se programatični način kupovine oglasnog prostora. Prvi kupac koji je koristio ovaj način je medijska agencija trgovinskog lanca Haworth. Print-programatic platforma, koju je razvila firma MediaMath, skoro je identična onoj koju Time Inc. koristi ta prodaju digitalnih oglasa. Medijska agencija može da selektuje publiku koju hoće da dosegnu, uključujući odrednice kao "luksuzan", "žensko", "muško", "životni stil", "biznis/finansije". Kupci ne znaju u kom časopisu će njihov oglas završiti, ali znaju da će biti ispoštovane odrednice koje su zadali. Mogu da zahtevaju i određeno pozicioniranje ili vezivanje za urednički segment. Uvođenjem ovakvog načina prodaje otvorilo je pitanje ukidanja prodajnih radnih mesta, ali izdavači uglavnom tvrde da do toga neće doći jer kompjuter ne može da zameni onaj neprocenjivi deo prodajnog osoblja, a to je multiplatform razmišljanje i odnos sa kupcima.

"BIOGRAFIE" PONOVO NA KIOSKU

P.M. Gruppe (deo Grunner+Jahr najvećeg nemačkog izdavača) vraća na kioske magazin "Biografie". Revidirano izdanje je namenjeno ženama i prati ga slogan "najbolje priče koje je napisao život". "Biografie" će doneti lične priče o poznatim osobama i dati odgovore na pitanja kao što je "da li su oni, na kraju krajeva ipak baš kao i mi, samo ljudi?". Prvi broj novog izdanja donosi na naslovnici Cate Blanchett, ali i priče o Amal Alamuddin Clooney, Nini Hagen i Mads Mikkelsen. Magazin će imati 98 strana i prodavaće se po ceni od 5 eura. Prvi tiraž će biti 110.000 primeraka i biće dostupan tri meseca.

NOVO IZDANJE "VEGAN GOOD LIFE"

Još jedno novo izdanje će se pojaviti na nemačkom tržištu magazina. U pitanju je "Vegan Good Life" (u izdanju BPV Medien iz Minhena), časopis koji se bavi životom bez životinjskih namirnica. Ipak nije u pitanju izdanje samo sa receptima, već časopis koji će biti u skladu sa etičkom i lepom stranom života. Iza ovih priča stoje Julia Koch (fotomodel koji je ujedno završila i studije agrikulture, a interesovanja su joj moda i novinarstvo) i Eric Mirbach (freelance urednik i dizajner). Baviće se idejama održive konzumacije, vegan načinom života u visokoj modi, putovanjima i lepotom, kao i intervjuima iz sveta umetnosti i dizajna. "Vegan Good Life" će izlaziti kvartalno u tiražu od 15.000 primeraka i sa cenom 6,9 eura. Prvo izdanje će biti dostupno u specijalizovanim prodavnicama, knjižarama kao i putem distributera specijalnih izdanja u velikim gradovima.