MEDIJSKI KONKURSI MOŽDA VEĆ U JANUARU

Ministarstvo kulture i informisanja (MKI) raspisaće medijske konkurse za 2019. godinu, nakon usvajanja novog Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, rekao je državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović. „Kada Pravilnik prođe Sekretarijat za zakonodavstvo, raspisaćemo konkurse. Očekujemo da će to biti do kraja godine“, rekao je UNS-u Gajović i dodao da je MKI „administrativno sve spremilo“. Kako piše sajt UNS-a, jedna od promena u Pravilniku, biće i obrazac za prijavljivanje za sufinansiranje medijskih projekata.

STRUČNO SAVETOVANJE O MEDIJSKOJ STRATEGIJI

Prošle nedelje, 17. i 18. decembra u Novom Sadu, u organizaciji Misije OEBS u Srbiji, održano je stručno savetovanje o nacrtu teksta nove strategije javnog informisanja Republike Srbije do 2023. godine. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 17. decembra da očekuje da Radna grupa do kraja decembra dostavi Vladi tekst nove medijske stratgije i da u januaru počne javna rasprava o tom dokumentu. Najveći značaj celog procesa izrade medijske strategije je dijalog i jačanje poveranja, ocenila je Brnabić u Novom Sadu. Ona je navela da je svesna da postoje različita mišljenja o tome kakva je medijska scena u Srbiji danas i kako ona treba da izgleda za pet godina. Ana Brnabić rekla je da veruje da svi zainteresovani za izradu medijske stratgije imaju isti cilj, a to je najviši standardi medijskih sloboda i medijske scene u skladu sa međunarodnim standardima. Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio je istakao značaj bezbednosti novinara kao preduslova za slobodu medija.

MEDIJSKA METRIKA U FOKUSU

Asocijacija medija najavljuje da će u narednoj godini nastaviti da se zalaže za unapređenje stanja medijskih merenja u Srbiji. Tokom 2017. godine smo uradili istraživačku studiju „Prava mera medija“ o stanju medijskih merenja i javnih evidencija o medijima koja je dostupna na našem sajtu. Tokom 2018. godine smo organizovali strukovnu konferenciju „Prava mera medija“ i diskutovali sa učesnicima medijske i industrije oglašavanja o pitanjima medijske metrike. Sproveli smo i obuke za lokalne medije o tome šta je potrebno da urade da bi njihov medij došao na radar merenja i ušao u vidokrug oglašivača. Naredne godine ćemo fokus staviti na pitanje uvođenja standarda i verifikacije podataka u oblasti medijskih merenja, ali ćemo nastaviti i sa obukama i to najviše za digitalne medije. Krajem godine planiramo drugu po redu strukovnu konferenciju Prava mera medija.

AUTOBILD 100.TO IZDANJE COLOR PRESS GRUPE

Najuticajniji evropski magazin o automobilima i automobilizmu se od ovog broja izdaje u okviru Color Press Group i to je, jubilarno, 100. izdanje u porodici CPG magazina. Auto Bild je licencno izdanje koje se prodaje u 28 zemalja Evrope i nekoliko zemalja u ostatku sveta. Novi broj, koji se nalazi u prodaji od četvrtka, 6. decembra, štampan je na kvalitetnijoj hartiji i većem formatu. Što bi auto fanovi rekli, napravljene su sitne kozmetičke prepravke, nabačeni spojleri, novi pneumatici, ali posada nije menjana. Za upravljačem je i dalje glavna i odgovorna urednica Tina Vujanović, sa suvozačem Urošem Popovićem. Ovaj dvojac će vam svake druge nedelje na 68 strana donositi pregršt noviteta iz auto sveta, a, potpuno logično, “prva vožnja” “Auto Bilda” pod okriljem CPG bila je u “Mercedesu B-klase” i to pod sloganom koji je u duhu ostalih izdanja CPG-a – “Luksuz u porodičnom pakovanju”!

NOVI KANAL “BRAINZ”

Novi kanal o našim genijalcima – Brainz, pre nedelju dana je zvanično počeo sa emitovanjem programa. Nastao kao rezultat saradnje kompanije United Media i “Srpske naučne televizije”, Brainz ima za cilj da skrene pažnju javnosti na genijalne umove Srbije i njihova dostignuća. “Veoma sam srećan što je “United Media” prepoznala potencijal projekta koji se do danas zvao “Srpska naučna televizija”, a od danas Brainz TV. Naša inicijalna ideja bila je promocija nauke, obrazovanja, kulture. Svesno smo odabrali neprofitni put, verujući da je on jedini pravi za buđenje svesti javnosti o važnosti obrazovanja. U isto vreme, nadam se da će operatori prepoznati značaj sadržaja koji kreiramo i uvrstiti Brainz u svoju programsku ponudu.” – izjavio je dr Živojin Žika Petrović, direktor i glavni i odgovorni urednik Brainz kanala. Emisije edukativnog karaktera, iz originalne Brainz produkcije, promovisaće ono najbolje što Srbija ima – uspešne đake, studente, naučnike, ali i aktuelne svetske trendove u oblasti nauke, kulture i umetnosti. Kanal Brainz možete gledati na SBB, Total TV, EON, D3i, Telemach, NetTV Plus, Telemark, Oskar Net, SunCo, Mad Net, Orion Telekom, Victory Media, Smiley TV, Exe Net, Av Com, Sat Trakt i mnogim drugim platformama.

DIGITALNO TARGETIRANO OOH OGLAŠAVANJE

Po prvi put na našim prostorima u ponudi je digitalno targetirano OOH oglašavanje. Jedini provajder je firma Taq d.o.o., ćerka firma nacionalnog OOH provajdera Alma Quattro i razvojne softverske kompanije Tegetlab. TAQOO je digitalna OOH mreža oglašavanja koja funkcioniše putem Wi-Fi mreže na preko 120 punktova u Beogradu (90 autobuskih stajališta, 21 CoffeeDream lokacija i 12 pozicija u Knez Mihailovoj ulici). TAQOO građanima omogućava otvoren pristup brzom i besplatnom internetu, dok oglašivačima omogućava serviranje full screen targetiranog oglasa prilikom prijavljivanja na mrežu, pri čemu se broji i kupuje TrueView. TrueView obuhvata isporuku oglasa na mobilnim uređajima korisnika praćenih nizom interakcija i to: “video sam”, “kliknuo sam”, “pročitao sam”, “odgovorio sam na pitanje” i “redirektovao sam se na sajt oglašivača”. U TAQOO bazi trenutno postoji 1,8 miliona unikatnih posetilaca od kojih se na mesečnom nivou između 500.000 – 600.000 redovno povezuje na TAQOO mrežu. Na našim prostorima se retko kao cilj digitalne kampanje postavljaju klikovi jer su jednostavno preskupi, sa minimalnom cenom od 1 ili 2 $ po kliku. True View je daleko pristupačniji, sa maksimalnom cenom 30 centi po kliku.

REM ODOBRIO PRODAJU TV PRVA I O2

Savet Regulatornog tela za elektronskemedije (REM) doneo je rešenje da se promenom vlasničke strukture Prve televizije d.o.o. i Radio-difuznog preduzeća B92 a.d. iz Beograda ne narušava medijski pluralizam. Na sajtu REM-a objavljeno je da su ta preduzeća 11. decembra podnela prijavu promene vlasničke strukture. "Promena, kako se navodi u rešenjima, sastoji se u tome što je novi vlasnik sa 100 odsto udela, umesto društva Antenna Serbia BV iz Holandije koje je do sada indirektno bilo vlasnik, privredno društvo Kopernikus Corporation Ltd. sa Kipra", navodi se u saopštenju UNS-a.

MALI AKCIONARI RTV B92

Mali akcionari B92 razmatraju mogućnost da se obrate Privrednom sudu i traže privremenu meru zabrane promene vlasništva nad B92 a.d, kao i arbitražu pred Stalnom arbitražom Privredne komore Srbije, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS). Nedavno je objavljena prodaja B92 a.d, odnosno O2 TV, Plej radija i sajta B92, kao i TV Prva i Prva CG za 180 miliona evra. Većinski vlasnik ovih medija bila je grčka Antena grupa na čelu sa Teodorom Kirjakuom, ali u vlasničkoj strukturi B92 a.d. nalaze se i mali akcionari, kao i B92 trast koji se sastoji od osnivača i bivših menadžera, koji zajedno imaju oko 14 odsto akcija. Kako UNS saznaje, dosadašnji većinski vlasnik nije pozvao B92 trast i male akcionare da prodaju svoj udeo po istoj ceni, iako je to obaveza po ugovoru akcionara. Akcionarskim ugovorom većinski akcionar, u ovom slučaju Antena, bio je u obavezi da i malim akcionarima ponudi da po istoj ceni prodaju svoj udeo u B92. To se do sada nije dogodilo... Ceo tekst pročitajte OVDE.

DODELJENE GODIŠNJE NAGRADE UNS

Udruženje novinara Srbije (UNS) dodelilo je 21. decembra novinarske nagrade za 2018. godinu. Žiri je odlučio da Nagradu za životno delo ove godine dodeli glavnom uredniku nedeljnika „Vreme“ Dragoljubu Žarkoviću i novinaru u penziji, dugogodišnjem uredniku šahovske rubrike u „Politici Ekspres“ Branislavu Rakiću. Nagradu za uređivanje „Dimitrije Davidović” dobila je novinarka Radio-televizije Srbije Slađana Zarić, za serijal dokumentarnih emisija o Prvom svetskom ratu i nastanku Jugoslavije. Nagradu „Bogdan Tirnanić“ za komentar/kolumnu dobila je kolumnistkinja „Blica“ Olja Bećković. Dobitnik nagrade „Laza Kostić” u kategoriji vest i izveštaj je novinar beogradskog dopisništva Al Džazire Balkans Marko Subotić. Nagradu “Laza Kostić” za reportažu dobio je dopisnik Radio-televizije Srbije iz Kruševca Dragoslav Gogić, za reportažu „Život na Ibru“. Nagrada “Laza Kostić” za satiru pripala je uredniku rubrike TRN („Tako Reći Nezvanično“) u „Večernjim novostima“ Bojanu Ljubenoviću... Pročitajte ceo tekst OVDE.

REM JOŠ NEMA ODLUKU O DODELI FREKVENCIJA

Sednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na kojoj će se odlučivati o dodeli nacionalnih frekvencija, za šta su jedine prijavljene ostale televizije Studio B i Kopernikus, još uvek nije zakazana, i ne zna se kada će biti, potvrđeno je UNS-u iz REM-a. REM je 9. avgusta ove godine na svom sajtu objavio listu sa četiri prijavljena kandidata za dodelu frekvencije za emitovanje sa nacionalnom pokrivenošću na kojoj su se našli Radiodifuzno preduzeće „Studio B“, RTV „BK Telekom“ d.o.o. iz Beograda, „LTR“ mediji i komunikacija d.o.o. iz Beograda i „Kopernikus Cable Network“ d.o.o. iz Niša. U međuvremenu su se iz trke za nacionalni signal povukli BK TV i LTR, a prema raspisanom konkursu REM je trebalo da saopšti ko dobija frekvenciju bio do početka oktobra. Savet REM-a je od saopštenja liste kandidata zasedao čak sedam puta, odnosno održao dve redovne i pet vanrednih sednica ali konačna odluka o nacionalnom emiteru nije doneta.

UNS JEDINI VLASNIK ZGRADE U RESAVSKOJ

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Prvog osnovnog suda iz 2011. godine da je zgrada u Resavskoj ulici, broj 28, vlasništvo Udruženja novinara Srbije (UNS), te da Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) nije vlasnik polovine Doma novinara. Nakon što je novembra 2017. godine potvrdio presudu Prvog osnovnog suda o UNS-ovom vlasništvu nad zgradom i preinačio odluku Apelacionog suda o zajedničkoj svojini UNS-a i NUNS-a, Vrhovni kasacioni sud naložio je Apelacionom sudu da preispita i alternativni zahtev NUNS-a – za vlasništvom nad polovinom zgrade, odnosno susvojinom. Apelacioni sud je presudom od 7. novembra ove godine odbio i ovaj zahtev NUNS-a, potvrđujući presudu Prvog osnovnog suda, koju je donela sudija Jasmina Tubić, koji je još 2011. godine utvrdio da je UNS „isključivi vlasnik nepokretnosti u Resavskoj br. 28 u Beogradu, po osnovu zakona“, a da NUNS „kao novi pravni subjekat koji je osnovan 1994. godine nije dokazao da je vlasnik nijednog dela predmetne nepokretnosti, budući da svoju imovinu nije stekao ni po osnovu zakona, ni po osnovu pravnog posla, niti nasleđivanjem, a ni po osnovu statusnih promena“.

MTS PROGRAM ZA TEHNOLOŠKE PREDUZETNIKE

Telekom Srbija pokrenuo je novi, treći ciklus programa „mts startap ubrzanje“ namenjenog preduzetnicima koji tek razvijaju svoju poslovnu ideju. Tehnološkim preduzetnicima, polaznicima Startap akademije, biće obezbeđena podrška za razvoj njihove inovativne ideje i novčani podsticaj u iznosu od 20.000€. Telekom Srbija je ovaj program razvio u saradnji sa udruženjem Startit, organizatorom Startap akademije koja se smatra jednom od najboljih edukativnih platformi za tehnološke preduzetnike u regionu. Deset preduzetničkih timova, polaznika Akademije, učestvuje u programu „mts startap ubrzanje“ koji, pored novčanog podsticaja od 20.000 evra, predviđa i dodatnu mentorsku podršku i besplatne servise za razvoj digitalnih proizvoda – mts optički pristup Internetu i cloud server. Polaznicima programa obratili su se Milan Simić, izvršni direktor Telekoma Srbija za IT podršku i ICT servise i Vukašin Stojkov, suosnivač organizacije Startit i programski direktor Startap akademije. Novčani podsticaj se dodeljuje za najviše tri tima na osnovu odluke petočlanog žirija koji čine predstavnici Telekoma Srbija i udruženja Startit, kao i troje uspešnih preduzetnika.

VERAN MATIĆ ĆE TUŽITI KOZIĆA

Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić izjavio je 12. decembra da će tužiti Gorana Kozića, autora teksta "Verane, Verane, šta to radiš, mamografu jedan", objavljenog u Ilustrovanoj politici od ponedeljka 11. decembra. „Svakako ću podneti krivičnu prijavu protiv (Gorana) Kozića jer se on pojavljuje kao višestruki povratnik u ovakvim slučajevima, sa ovakvim diskreditacijama, lažnim optužbama“, rekao je Matić za Radio Slobodna Evropa. Medijska koalicija je saopštila da se suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije privodi kraju, a istovremeno se pojačavaju pritisci, diskreditacije i uvrede koje se plasiraju preko tekstova u Ilustrovanoj politici, iza kojih stoje dojučerašnji savetnik glavnog urednika Goran Kozić i spoljni saradnik tog lista Đorđe Martić. Podseća se da su njih dvojica u javnosti poznati kao "istaknuti autori pamfleta kojima su se predstavnici režima Slobodana Miloševića obračunavali sa protivnicima, crtajući im mete i proglašavajući ih plaćenicima i izdajnicima svog naroda".

MILANU ĆULIBRKU NAGRADA "VERICA BARAĆ"

Nagrada "Verica Barać" uručena je glavnom i odgovornom uredniku nedeljnika NIN Milanu Ćulibrku. Ćulibrk je pozvao svoje kolege iz NIN da mu se pridruže, jer, kako je istakao, nagrada pripada svima njima. Istakao je da NIN neće pristati na trule kompromise, da u redakciji znaju cenu za to i da je plaćaju. On je dodao da NIN verovatno ni u narednom, novogodišnjem, broju neće imati oglase, ali će imati čitaoce. Ćulibrk je rekao da je primetno da su nagradu do sada dobila četiri novinara i dvojica karikaturista, a da bi on bio srećan da je nagradu dobio neko iz policije, sudstva, tužilaštva, neki "srpski Eliot Nes" i da bi to bio dokaz da se država bori protiv korupcije. On je dodao da je uloga medija da budu korektivni faktor i da "guraju nos u poslove u kojima se troši bar jedan dinar državnih para" i da ljudi iz NIN neće sedeti skrštenih ruku.

ZA KRAGUJEVAČKI KONKURS OSAM, A RTK 37 MILIONA

Grad Kragujevac planira da u 2019. godini izdvoji osam miliona dinara za konkurs za sufinansiranje medijskih projekata, odgovorio je Udruženju novinara Srbije (UNS) gradonačelnik Grada Kragujevca Radomir Nikolić, nakon jučerašnjeg usvajanja budžeta Grada. To će biti prvi put da od uvođenja projektnog sufinansiranja medija, 2015. godine, izdvoji novac za medijske projekte. Nikolić je UNS-u potvrdio da će preostalih 37 miliona dinara iz budžeta biti izdvojeno za Radio-televiziju Kragujevac (RTK). Inače, iz budžeta je za medije 2017. i 2018. godine sav novac izdvajan isključivo za RTK, koji je nakon poništene privatizacije vraćena u vlasništvo Grada Kragujevca. Na pitanje UNS-a kada očekuje ponovnu privatizaciju RTK , Nikolić je rekao da je „sada sve u nadležnosti Ministarstva privrede“. Inače, UNS-u Ministarstvo privrede još uvek nije odgovorilo ima li zainteresovanih i šta je ono uradilo nakon što je u januaru ove godine raspisalo „javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacijeRTK". „Grad Kragujevac i RTK su sve neophodne radnje završili na vreme - za šest meseci“, rekao je UNS-u Nikolić.

NESLOBODA MEDIJA I U HRVATSKOJ

Hrvatska se nalazi među pet zemalja sveta u kojima je narušena sloboda medija u periodu od 2014. do 2017. godine, proizlazi iz izveštaja britanske nevladine organizacije Article 19 koja se bavim slobodom izražavanja i slobodom informisanja u svetu. Hrvatska je u društvu Indije, Poljske, Burundija i Jemena, koje su izdvojene kao pet država sveta u kojima je u tom periodu smanjena sloboda medija. Organizacija Article 19 osnovana je 1987. godine, a njen naziv se odnosi na član 19 Deklaracije o ljudskim pravima u kojem se navodi da ''svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja''. U ovogodišnjem izvještaju Article 19 se ističe da se sloboda medija urušava u svetu deset godina, i da je urušavanje postalo akutno u poslednje tri godine i to i kod nekih članica Evropske unije. Kao ključan razlog urušavanja slobode medija navode uspon autoritarnih političara, koji ne trpe kritiku medija. U izveštaju se prozivaju Kina, Rusija i Iran kao države koje najviše i najuspešnije sprovode cenzuru vlastima neodgovarajućih delova interneta. Hrvatska se uz Rumuniju, Poljsku i Mađarsku navodi kao članica EU u kojoj se u protekle tri godine najviše smanjila sloboda medija.

ABC HRVATSKA EDUKUJE SVOJE ČLANOVE

Od januara sledeće godine ABC Hrvatska pokreće program stalne edukacije za članove ABC-a. Edukacijom će biti obuhvaćeni svi bitni aspekti procesa prikupljanja, provere i distribucije podataka o tiražima. Polaznici će imati i praktične vežbe korištenja aplikacije i baze s podacima, te izrade ispravnih komparativnih analiza. Poseban naglasak biće stavljen na komercijalnu upotrebu podataka. Edukacija je namenjena svima koji operativno rade na poslovima medija ili donose odluke iz područja medija. Učestalost održavanja edukacije je najmanje jednom mesečno. Edukacija je besplatna za zaposlene članova ABC-a.

OPOREZIVANJE DIGITALNIH DIVOVA

Francuska će od iduće godine oporezivati digitalne divove čak i ako zemlje Evropske Unije ne postignu dogovor o uvođenju takvog poreza na nivou Unije, izjavio je ministar finansija Bruno le Maire. Ministri finansija EU-a nisu uspeli da se dogovore o oporezivanju digitalnih prihoda uprkos tome što su Nemačka i Francuska pred sam sastanak objavile novi predlog kojim bi se poreski fokus usmerio na kompanije poput Google-a i Facebook-a. „Dajem sam sebi rok do marta za postizanje dogovora o evropskom porezu na digitalne divove„, kazao je Le Maire za France 2 televiziju. „Ako to ne uspe, uvešćemo ga na nacionalnom nivou, od 2019. godine„, dodao je. Neuspeh prošlonedeljnog sastanka u Briselu bio je udarac za francuskog predsednika Emmanuela Macrona čija je vlada u porez uložila značajan politički kapital, napominje Reuters. Ujedno se vremenski poklopio s talasom protesta u Francuskoj protiv visokih troškova života i ekonomske politike koja po mišljenju protestanata favorizuje velike kompanije i bogate građane, izostavljajući siromašnije slojeve stanovništva.

EL NACIONAL SAMO ONLAJN

El Nacional, opoziciona dnevna novina u Venecueli i poslednja koja se prodavala na teritoriji cele države, prestaje da izdaje štampano izdanje zbog pritiska vlasti i nedostatka papira, pa će sutrašnji primerak biti poslednji u 75 godina dugoj istoriji, saopšteno je iz kompanije, prenosi AP. El Nacional će od sada biti moguće čitati samo u digitalnom izdanju. Izdržali smo duže od ostalih, rekao je predsednik i direktor kompanije koja objavljuje list Migel Otero. Nismo izdržali, dodao je on. List je poznat po oštroj kritici vlasti Venecuele, nekad naftom bogatoj zemlji koja se skoro dve decenije nalazi pod vlašću socijalista. Ni pokojni predsednik Hugo Čavez, niti aktuelni Nikolas Maduro nisu imali dobre odnose sa medijima, koje su optuživali da doprinose antivladinim zaverama i objavljuju lažne vesti. Otero je rekao da vlada kontroliše uvoz papira za štampanje novina, što je ogromna prepreka za izdavače. Pritisci na novine i uredništvo narastali su tokom proteklih 15 godina, a to je podrazumevalo tužbe, poreske revizije i ukidanje reklama, rekao je on.

PLATA U CRNOGORSKIM PORTALIMA 362 EVRA

Sindikat medija Crne Gore (SMCG) predstavio je prvo istraživanje o uslovima rada u digitalnim medijima u Crnoj Gori koje je pokazalo da je prosečna zarada u tim medijima 362 evra, znatno manja od primanja u tradicionalnim medijima. Istraživanje „Novi mediji stari problemi“, kako je kazala autorka Bojana Laković obuhvatilo je 40 medija. „Utvrdili smo da postoji i određeni broj uticajnih portala koji nisu registrovani, pa su i oni dodati na spisak medija koje treba anketirati. Tako je ukupno 40 medija dobilo identične upitnike, ali je odgovorilo samo 16 direktora i rukovodilaca medija. Istraživanje je pokazalo da u 16 digitalnih medija u Crnoj Gori radi 92 zaposlenih. Najveći deo čine novinari/ke, pa je istraživanje pokazalo da u ovim medijima radi ukupno 70 novinara, od kojih je 90 posto ima ugovor o radu. Manje od polovine zaposlenih u digitalnim medijima čine oni koji su mlađi od 35 godina (31,5 odsto). Projekat se četvrtu godinu zaredom realizuje uz pomoć Međunarodne federacije novinara (IFJ) i Sindikata novinara Švedske.

NEMAČKI NOVINAR KOJI JE LAŽIRAO ČLANKE VRATIO NAGRADE

Nemački novinar Klas Relotius vratio je četiri novinarske nagrade pošto je list Špigel otkrio da je izmišljao činjenice u nizu članaka, objavilo je Nemačko udruženje novinara koje mu je dodelilo nagrade. CNN je takođe Relotiusu oduzeo dve nagrade za novinara godine koje je dobio za svoj rad za Švajcarski časopis Reportagen, objavio je CNN. Špigel je objavio da je raskinuo ugovor o radu s tim nagrađivanim novinarom nakon što je otkrio da je on fabrikovao i izmislio činjenice u mnogim svojim člancima poslednjih godina. Časopis je objavio da je 33-godišnji novinar priznao da je izmislio, fabrikovao ili ulepšao citate u barem 14 tekstova. Tri nagrade Reporter Foruma koje je vratio bile su za članke u Špigelu, uključujući priču o nepravedno zatočenom čoveku u Gvantanamu koji je sadržavao neke informacije za koje je on priznao da su izmišljene. Četvrta je za članak u švajcarskom Reportagenu. Nagrade su mu bile dodeljene 2013, 2015, 2016. i 2018. godine. "Ovo je možda najgora novinarska kriza u Špigelu", objavili su urednici časopisa. Relotius je radio i kao slobodni novinar za Dpa za koji je napisao tri duga izveštaja iz Izraela 2010. Dpa ih trenutno proverava.

POSLEDNJI BROJ VIKLI STANDARDA

Posle 23 godine postojanja, 17. decembra izašao je poslednji broj nedeljnika “Vikli standard”, koji je bio prilično uticajan u američkim konzervativnim krugovima u prvoj deceniji 21. veka i jedinog koji je otvoreno kritikovao predsednika SAD Donalda Trampa, piše sajt Advertising-Serbia. Tiraži novina i broj zaposlenih u štampi drastično su opali u SAD, ali i u Srbiji. Odluku o gašenju Vikli standarda saopštio je vlasnik lista – Kleriti medija grup. Dan ranije zaključen je poslednji broj ovog nedeljnika koji je pokrenut 1995. godine. Portparol izdavača je saopštio da su svi zaposleni u listu dobili otkaz, s tim da će dobiti celu platu za decembar. Vikli standard nikad nije imao zavidan tiraž niti je donosio veliku zaradu, ali se u nekim svojim fazama zato mogao dičiti uticajem u konzervativnim krugovima – slovio je čak za list koji se obavezno nalazio u predsedničkom avionu tokom oba mandata Džordža Buša mlađeg. Likovanje Donalda Trampa zbog gašenja lista otuda nimalo ne iznenađuje: na Tviteru ga je nazvao „patetičnim“ i „nečasnim“, a samog Kristola „propalim prognozerom“ i neznalicom. Do pre pet godina nedeljnik je imao tiraž veći od 100.000 primeraka, da bi prošle godine pao na 72.000, a prema podacima oditora BPA Vorldvajd, samo od 2016. do 2017. godine tiraž je opao za 10 procenata.

BOŽIĆNI DŽEMPERI I NOVINARSTVO

Trend ružnih džempera u vreme božićnih praznika poslužio je izdavaču novina u Finskoj da ukaže na značaj kvalitetnog novinarstva. Helsingin Sanomat, jedne od najvećih novina u nordijskom regionu, lansirale su seriju ružnih džempera povezujući ih sa najružnijim tekstovima godine. Dok su motivi na džemperima vise šaljivi, “ružnoća” izabranih tekstova je posledica teme o kojoj se pisalo. Neke od “najružnijih tema” su bile klimatske promene, plastika u okeanima, rat, seksualno uznemiravanje i tehnološke manipulacije. Džemperi i tekstovi su predstavljeni pod sloganom “Istina može biti ružna, ali nikada ne izlazi iz mode”, ukazujući na to da nema teme pred kojom novinarstvo treba da zatvara oči uz podsećanje da teme treba “nositi” (kao i džemper) dok god su nerešene. Ograničena serija džempera od 100% vune proizvedena je u malom finskom gradu, a džemperi će simbolično biti poslati osobama koje su najviše doprinele rešavanju nekih društvenih tema.

THE SUN IMA NAJVEĆU ČITANOST

The Sun ima najveći mesečni reach od svih nacionalnih brendova u Velikoj Britaniji u kategoriji štampanih i onlajn medija, prema poslednjim istraživanjima agencije Pamco. Newsbrendovi u koje spadaju The Sun, Sun on Sunday i njihove digitalne i onlajn platforme, imaju ukupan mesečni doseg brenda od 29,5 miliona, prema agenciji Pamco (Published Audience Measurement Company). Mail je iza Sun-a sa ukupnim brend reachem od 26,8 miliona, posle koga sledi Gardijan sa 23,5. Podaci se odnose samo na publiku iz Velike Britanije. Sun ima najveći mesečni reach na mobilnim uređajima 20,9 miliona, a najveći reach ima i na tablet uređajima 3,3 miliona.