POTREBNO JE DA SE URADI VIŠE

Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, NUNS, NDNV, Asocijacije medija, ANEM, Lokal presa i AOM, 16. avgusta, kao članovi Tima za dijalog, na sastanku sa Koordinacionim telom Vlade Srbije za saradnju sa medijima, ocenili da je stanje na medijskoj sceni sve komplikovanije i da loše utiče na novinare, medije, medijske slobode i prava građana, prenosi FoNet. Ova novinarska i medijska udruženja u zajedničkom dokumentu konstatuju da se, uprkos stavu premijerke Ane Brnabić da apsolutno postoji politička volja da se poboljša medijska situacija, to u praksi još nije dogodilo. Udruženja ističu da su ušli u obnovljeni proces izrade medijske strategije i dijalog sa Vladom u nadi da će zaista moći da doprinesu unapređenju medijske scene. Ne žele, međutim, da budu deo procesa koji bi služio samo tome da Srbija dobije bolje ocene međunarodnih organizacija, dok se na medijskoj sceni ništa ne bi promenilo ili bi stvari bile još gore. Očekuju, takođe, da Koordinaciono telo na septembarskom sastanku obavesti Tim za dijalog o tome šta je preduzelo na rešavanju problema na koje ukazuju NUNS, NDNV, Asocijacija medija, ANEM, Lokal pres i AOM. Nastavak teksta pročitajte OVDE.

ALTERNATIVNI IZVEŠTAJ O POLOŽAJU MLADIH

Krovna organizacija mladih Srbije izdala je saopštenje za javnost povodom obeležavanja 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih. “Saopštenjem želimo da pozovemo na odgovornost institucije i najviše zvaničnike naše vlasti, poput premijerke Ane Brnabić, koja se na dva poziva naše organizacije dosad nije oglasila, a koja javno tvrdi da je otvorena za pitanja mladih i spremna za saradnju” navodi se u propratnom pismu. Takođe, ideja saopštenja jeste apel trenutnoj vlasti da posveti veću pažnju mladima koji uporno odlaze iz Srbije, u potrazi za zaposlenjem, kako je pokazao Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2018. godinu, koji je predstavljen na konferenciji za medije, 10. avgusta u Beogradu i koji možete pogledati na OVOM linku.

„NOVOSTI“ SPASENE OD STEČAJA

Privredni sud u Beogradu dostavio je Rešenje o usvajanju Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) Kompanije „Novosti“, čime je obustavljen stečaj ove medijske kuće, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS). Poverioci na rešenje Privrednog suda, usvojenog 6. jula ove godine, imaju pravo žalbe Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, u roku od 15 dana od dana uručenja Rešenja. Kako UNS saznaje, dugovi Kompanije „Novosti“ prema 263 poverilaca sa kamatama iznose oko 1,5 milijardi dinara. Rešenjem Privrednog suda u koje je UNS imao uvid predviđen je otpis kamata i mogućnost da najveći poverioci potraživanja pretvore u kapital „Novosti“. Najvećim poveriocima dug će biti namiren u 120 mesečnih rata, sa početkom otplate odloženim za dve godine, bez kamate i valutne klauzule. Račun Kompanije „Novosti“ blokiran je 12. jula prošle godine, zbog „duga iz 2009. godine, kada nisu podmirene obaveze prema državi, doprinosi za poreze i zarade u visini 103 miliona i 25 miliona za neplaćeni PDV“. Pre nekoliko dana, blokada računa Kompanije „Novosti“, kako je stajalo na sajtu Narodne banke Srbije, iznosila je 506.331.080,44 dinara. Račun će biti odblokiran kada Rešenje Privrednog suda postane pravosnažno.

TORTURA NAD JUŽNIM VESTIMA

Poreska uprava, koja za šest meseci kontrole rada niških Južnih vesti (JV) nije našla nijedan finansijski prekršaj, ipak je odredila višemilionsku kaznu ovom mediju, obrazlažući je time da glavni urednik Predrag Blagojević nije u radnom odnosu u JV, već u svojoj privatnoj firmi, piše sajt Cenzolovka. Inspektori su se u izveštaju pozvali na uredbu Vlade koja se odnosi na javne službe i zahtevali da JV plate poreze i doprinose od 2010. godine. JV su podnele žalbu, ali je Ministarstvo finansija pokrenulo proceduru prinudne naplate pre konačne odluke suda. Južne vesti su podsetile na to da se radi o oprobanom receptu za gašenje medija i ukazale na slučaj Vranjskih novina. Ranije su objavile i da su niški poreznici zastrašivali poreske partnere Južnih vesti. Osnivač i direktor JV Vitomir Ognjanović smatra da kažnjavanje tog portala predstavlja opasan presedan koji bi mogao da slomi sve male medije koji rade u javnom interesu. Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da ako „Južne vesti misle da Poreska ne radi dobro, mogu da se žale“. Ona je već bila upoznata sa intenzivnim poreskim kontrolama JV, pošto joj je predstavnik OEBS-a Harlem Desir još pre nekoliko meseci ukazao na probleme ovog portala. Premijerka je tada pozvala Poresku upravu da okonča kontrole ukoliko nema razloga za to. Umesto obustave, kontrole su se odmah posle toga intenzivirale.

MOŽDA SE PRODAJU I SBB I TV N1

PPF Grupa, koja je nedavno preuzela kompaniju Telenor, najozbiljniji je potencijalni kupac United Group, u okviru koje su SBB i regionalna televizija N1, navode izvori BIRN-a. Dva izvora upoznata sa pregovorima tvrde da će do kraja avgusta biti obavljena serija sastanaka sa potencijalnim kupcima, a da bi potpisivanje ugovora moglo da se očekuje u septembru. Osim već pomenute PPF Grupe, među zainteresovanim kupcima su i privatni akcionarski fondovi Cinven i BC Partners, o čemu je ranije izvestila novinska agencija Rojters. Predstavnici PPF Grupe, kao i United Group rekli su za BIRN da neće komentarisati tržišne špekulacije. United Group, čiji je većinski vlasnik američka investiciona firma KKR, posluje u šest balkanskih zemalja pružajući medijske, mobilne i kablovske usluge. U Srbiji u okviru United Group posluju kablovski operateri SBB i IKOM, Sport Klub, Total TV, kao i televizija N1 i produkcija GRAND. Izvori BIRN-a smatraju da bi vrednost ove transakcije mogla da dostigne tri milijarde evra. PPF grupa preuzela je kompaniju Telenor u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Mađarskoj u martu 2018. godine. Ukupna cena za preuzete kompanije bila je 2,8 milijardi evra, navodi N1. Ova multinacionalna kompanija u vlasništvu je češkog biznismena i milionera Petra Kelera.

NEBOJŠA KRSTIĆ PODNEO OSTAVKU

Medijski stručnjak Nebojša Krstić saopštio je 19. avgusta da je podneo ostavku na mesto člana Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), prenesi Beta. On je na svom Tviter nalogu kao razlog ostavke naveo nezadovoljstvo izveštavanjem RTS-a o kampu u kojem su deca učila vojničke i veštine preživljavanja na Zlatiboru. "Razlog moje ostavke u UO RTS je to što sam nezadovoljan izveštavanjem RTS o paravojnom kampu, kao i činjenicom da kao član UO RTS nemam prava da se mešam u uredjivačku politiku kuće. Ovaj svoj unutrašnji konflikt mogu da rešim samo ostavkom", naveo je Krstić. REM je Krstića za člana UO RTS izabrao u oktobru 2017. godine.

PINK VIŠE NIJE NAJVEĆA TV KUĆA U REGIONU

Media Daily, specijalizovani portal za medije na području Jugoistočne Evrope napravio je analizu prihoda 20 najvećih komercijalnih televizijskih kuća u regionu za 2017. godinu, prenosi sajt SEEbiz. Prvo mesto zauzela je slovenačka PRO PLUS koja emituje na kanalima Pop TV i Kanal A i to rastom prihoda na 61,9 miliona eura. Taj se rast prihoda pripisuje teleoperaterima koji su povećali cenu svoje pretplate za građane. Osim toga, PRO PLUS je početkom 2017. prekinuo besplatno zemaljsko emitovanje i postao je najveći Pay TV kanal na području Jugoistočne Evrope. Komercijalna TV kuća koja je sa trećeg izbila na drugom mesto je hrvatska NOVA TV sa prihodom u 2017.godini od 52,5 miliona eura. Kao najveće iznenađenje na listi pokazala se PINK International koja je u godinu dana pala za dva mesta na ovoj listi. U 2016. ova kuća je sa svojih je 57,9 miliona eura prihoda bila na vrhu liste, dok je ove godine zabeležila pad od 5,5 miliona eura. Ipak, kako piše Media Daily, financijski problemi vlasnika PINK-a Željka Mitrovića nisu tajna i on je već prodao svoje vlasništvo u PINK BH i u PINK Crna Gora firmi Direct Media u vlasništvu United Grupe. Zapravo, United grupa je htela da kupi ceo PINK International i vodili su se pregovori o tome, ali je navodno predsednik Aleksandar Vučić prekinuo te pregovore zbog straha od prevelike koncentracije moći u rukama United grupe. Najveći porast prihoda zabeležila je ALJAZEERA Balkans i to od 240 posto, pa je sada na sedmom mestu.

DIGITALNA PISMENOST JE NEOPHODNA

Upotrebu savremenih tehnologija mora da prati digitalna pismenost i kompetencija, rekla je za RTS državna sekretarka Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije Tatjana Matić. Posle Plavog kita – na društvenim mrežama širi se nova opasna igrica Momo namenjena najmlađima, a posledica može da bude i samoubistvo. Ministarstvo je tim povodom već reagovalo, ali se na roditelje ponovo apeluje da vode računa o sadržajima koje deca prate preko interneta. Ministarstvo je do sada održalo 207 predavanja u 41 gradu o bezbednom korišćenju digitalnih uređaja. “U Srbiji 80% građana koristi internet, ali je 49% digitalno nepismeno, slično je i u EU. Mi smo deo međunarodne grupe za digitalne veštine koje želimo da prenesemo u našu zemlju” objašnjava Tatjana Matić. Vlada je u junu formirala Radnu grupu za izradu Strategije digitalnih veština u Srbiji za period od 2019. do 2023. godine. Digitalne tehnologije napreduju rapidnom brzinom, pa tako u Srbiji na 100 stanovnika imamo 127 telefona. “Digitalna pismenost obuhvata sposobnost korišćenja podataka, upotrebu IT-a, digitalno preduzetništvo i sve što nas čini savremenim ljudima sposobnim da tehnologiju koristimo kako za društvene tako i za privredne aktivnosti” – rekla je državna sekretarka.

RTL U TRCI ZA NACIONALNU TV FREKVENCIJU

Iza privrednog društva LTR mediji i komunikacija, jednog od četiri kandidata za dodelu nacionalne frekvencije, stoji zapravo nemački medijski koncern RTL, prenosi sajt UNS-a. Prema podacima Agencije za privredne registre, osnivač LTR mediji i komunikacija, registrovanog u Beogradu, 5. jula 2018, je firma CLT – UFA, registrovana u Luksemburgu. CLT-UFA je, kako je navedeno na njihovom sajtu, podružnica RTL grupe. RTL je, inače, bezuspešno učestvovao i na konkursu za nacionalnu frekvenciju 2006. godine. Tada su Televizije B92, Pink, Avala i Foks dobile dozvolu za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji, a kako je tada bilo rečeno, TV "Košava" i "Hepi" će zajednički koristiti jednu mrežu. Dve godine kasnije pojavile su se spekulacije da će RTL otkupiti većinski paket akcija TV Avala ali Nemci ni posle gašenja ove televizijske kuće nisu došli do nacionalne frekvencije. Na aktuelnom konkursu, osim LTR, prijavili su se "Studio B", RTV "BK Telekom", svi iz Beograda i "Kopernikus Cable Network" iz Niša.

TELEKOM SRBIJA PREUZIMA GO4YU

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije objavila je da je odobrila Telekomu Srbija preuzimanje udela u kompaniji Go4Yu iz Beograda. Njen vlasnik je Dimedia grup limited iz Hong Konga. Pretežna delatnost te kompanije su bežične komunikacije, kao što je telefoniranje preko interneta i distribucija medijskog sadržaja preko interneta, na tržištima izvan Srbije. Kako navodi Komisija, Telekom u Srbiji ima više zavisnih društava – Telus, HD-WIN, mts banka, YUNET INTERNATIONAL, mts Kosovska Mitrovica, mts Antena TV, mts sistemi i integracije Beograd. Izvan Srbije to su Telekomunikacije Republike Srpske, Logosoft Sarajevo, „mtel“ u Crnoj Gori, TS:NET B.V. u Holandiji, mtel Austria, HD-WIN Arena sport iz Hrvatske.

FORMIRAN GDPR TIM I&F McCANN GRUPE

U skladu sa evropskom regulativom o zaštiti podataka o ličnosti, I&F McCann Grupa (zajedno sa agencijama Jugoistočne Evrope u njenom sistemu) implementirala je sve pravne, tehničke i organizacione mere (IT sistem, sajtovi agencija, newsletter WeCann, itd...). Ova regulativa je implementirana na svim tržištima na kojima I&F McCann Grupa posluje, nevezano da li su ona deo Evropske Unije ili ne, što je čini jednom od retkih kompanija koje su to uradile u roku koji je za početak primene GDPR-a definisala EU. To je potvrđeno i od strane revizora izdavanjem sertifikata kojim se potvrđuje da je kompanija svoje poslovanje uskladila sa GDPR standardima.Uporedo sa procesom edukacije zaposlenih formiran je i GDPR tim koji će sa svakom agencijom zasebno raditi na usklađivanju i implementaciji tehničkih i organizacionih mera koje GDPR propisuje. Pored GDPR tima, od početka procesa ustanovljena je pozicija Data Protection Officer (DPO) na nivou cele kompanije koji će kao odgovorno lice pratiti implementaciju procesa primene GDPR.

KONFERENCIJE COLOR PRES GRUPE

Već smo navikli primaoce našeg newsletera da uvek imamo bar po jedan izveštaj sa konferencija i događaja koje organizuje izdavačka kompanija Color Press Group. Kako je avgust mesec bio mesec pauze za organizaciju događaja, sada prenosimo sa njihovog sajta listu najavljenih događaja za septembar mesec, a na OVOM linku možete pogledati i programe za svaki događaj:
06. i 07.09. - #Digital2018 - regionalna konferencija o trendovima u telekomunikacijama i medijima, Metropol Palace, Beograd
08. i 09.09. - Zlatibor Off-Road Weekend, Zlatibor
09.09. - Russian imperial party with Princess Olga Romanov, Kuća kralja Petra I, Beograd
13.09. - HELLO! PARTY - Zgrada Geozavoda BW, Beograd
21. i 22.09. - Oktoberfest Montenegro, Slovenska obala, Budva
28.09. - Book Talk 2018, regionalna književna konferencija, Galerija Matice srpske i Spomen zbira Pavla Beljanskog, Novi Sad
28.09. Franz Liszt Fest, Kaštel Ečka, Zrenjanin

ZAŠTITA PRAVA NA INTERNETU

Korisnici koji objave neki sadržaj dostupan na internetu moraju da dobiju dozvolu osobe koja stoji iza tog sadržaja, objavio je najviši sud EU, a prenosi sajt Advertiser-serbia. Regulatori kažu da nezakonite objave na velikim platformama poput YouTube-a i Dailymotion-a uskraćuju umetnicima i izdavačima prava na zaradu. Odluka Evropskog suda pravde (ECJ) usledila je nakon što je srednjoškolac u Nemačkoj ‘skinuo’ fotografiju Cordobe s internet stranice putničke agencije kako bi ilustrovao prezentaciju koja je potom objavljena na web stranici škole. Fotograf Dirk Renckhoff zbog toga je tužio grad Waltrop i saveznu državu Severnu Rajnu-Vestfaliju zbog kršenja intelektualnog vlasništva i zatražio odštetu od 400 evra. „Objavljivanje na internetu fotografije koja je bila dostupna na drugoj internet stranici uz dozvolu autora, zahteva autorizaciju tog istog autora„, kažu sudije. „Objavom na internetu, fotografija je postala dostupna novoj publici„, dodali su. Presuda bi mogla da rezultira serijom parnica u kojima bi umetnici zaštitili svoja prava, rekao je konsultant Nils Rauer.

KOHA DITORE PREKIDA ODNOSE SA TAČIJEM

Zbog optužbi Hašima Tačija da Koha ditore zastupa interese predsedsnika Srbije Aleksandra Vučića, taj list je na prvoj strani objavio da prekida sve kontakte sa kosovskim predsednikom. Na pitanje novinara Koha ditore kako bi reagovao kada bi predsednik Srbije koristio identične argumente za sever Kosova, kakve Tači navodi kada govori o priključenju Kosovu Preševske doline, Hašim Tači je odgovorio: "Ne govorim u ime Vučića, kao vi i vaš medij". Koha ditore je saopštila da prekida svaku zvaničnu komunikaciju sa Tačijem i njegovim kabinetom, dok ne povuče izgovoreno i javno se izvini zbog tvrdnje da list "govori u ime Vučića". Navodi se da će list izveštavati sa događaja čiji je Tači učesnik kada zaključi da je to u interesu javnosti i istine, ali da neće objavljivati intervjue, komentare i izjave drugim medijima, sve dok ne povuče reči izgovorene o Koha ditore. I Udruženje novinara Kosova je kritikovalo Tačija, uz ocenu da njegova izjava predstavlja ugrožavanje profesionalnog integriteta reportera i medija.

ČITANOST NOVINA U NEMAČKOJ

Štampane dnevne novine u Nemačkoj dnevno čita oko 40 miliona građana što je 1,3 miliona manje nego u istom periodu prošle godine, saopštila je agencija za medijske analize Agma. Prema najnovijim podacima 55,8 odsto odraslog stanovništva Nemačke (starijih od 14 godina) dnevno poseže za štampanim novinama. Najčitaniji dnevnik je tabloidni „Bild“ s 9,42 miliona čitalaca, a daleko iza njega po dnevnom tiražu su nadregionalni dnevnici „Zidojče cajtung“ s 1,25 miliona, te „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ) sa 760.000 čitalaca, prenosi Hina. Od nadregionalnih listova jedino levičarsko-liberalni Zidojče cajtung beleži porast broja čitalaca. U odnosu na prošlu godinu tiraž su povećali regionalni dnevnici u Nemačkoj koje svakodnevno čita 32 miliona korisnika. Porast tiraža zabeležila su i nedeljna izdanja dnevnika „FAZ“ i „Velt“ kao i nedeljnik „Cajt“. U istraživanju nisu učestvovali korisnici onlajn izdanja dnevnih novina.

REZOLUCIJA: MEDIJI NISU NEPRIJATELJI

Američki Senat je 16. avgusta jednoglasno usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da "mediji nisu narodni neprijatelji", piše FoNet. Rezolucija koju je predložio senator Demokratske partije sa Havaja Brajan Šac poziva se na reči Tomasa Džefersona, Džejmsa Medisona i Ronald Regana da su slobodni mediji "integralni deo demokratskih temelja Sjedinjenih Država". U rezoluciji se ističe da napadi na medije predstavljaju "napad na naše demokratske institucije", a posebno se naglašava da Prvi amandman "štiti medije od vladine kontrole i pritiska", preneo je AP. Niko od prisutnih senatora nije imao nijednu primedbu na rezoluciju. Glasanje o rezoluciji poklopilo se sa do sada neviđenom akcijom američkih medija u kojoj je oko 350 listova širom zemlje tog dana objavilo uvodnike u kojima brane slobodne i snažne medije. Neki listovi, poput Vol Strit Džurnala i San Francisko Kronikla, u uvodnicima su obrazložili zašto se nisu priključli akciji Globa. Kronikl je saopštio da kolaboracija sa drugim medijima krši jednu od osnovnih vrenodsti - nezavisnost. Neki mediji su smatrali da ovakva akcija daje prednost Trampu i njegovim pristalicama, koje veruju da su mediji tu kako bi diskreditovali predsednika.

PROMENE U INDEKSIRANJU WEB SAJTOVA

Promene načina indeksiranja web sajtova koje prednost daju mobilnim verzijama dovele su do porasta broja poseta sa Googla za web sajtove novinskih kuća, pokazalo je istraživanje kompanije za analitiku Chartbeat, a prenosi sajt media.ba. Google je prvog jula ove godine uveo promene koje pri indeksiranju web sajtova prednost daju mobilnim verzijama, što znači da Google-ovi botovi kroz sadržaje prolaze kao da im pristupaju putem mobilnih telefona, a ne desktop kompjutera. Porast poseta od oko deset posto odnosi se na posete sa mobilnih uređaja, dok je broj poseta sa desktop kompjutera pao za oko osam posto, te su istraživači Chartbeata zaključili da je ukupni porast korisnika koji dolaze na web stranice medija putem Google pretraživača oko pet posto. Chartbeat je u februaru 2018. objavio da je porast broja poseta sa Google-a porastao za 25% u odnosu na prethodnu godinu, te da on nadoknađuje posete koje su novinski izdavači izgubili promenom Facebook algoritma, te stručnjaci smatraju da je ova zamena uloga veoma važna za medije.

GENERACIJA Z

Generacija Z, rođeni od 1997 do danas, je prva generacija koja raste u digitalnoj eri. Šta ovo znači za marketinške stručnjake? Newsletter časopisa Ad Age i globalna mreža Student Affinity Network UNiDAYS donose novosti i saznanja o tome kako markereteri mogu doći do ove generacije potrošača koja kontroliše oko 143 milijarde potrošenih dolara samo u Americi. „Ako oglašavate nešto generaciji Z, radite to digitalno. To je zlatno pravilo za svakog marketara koji hoće da ih dosegne“, jedan je od saveta. Novo istraživanje koje je sprovela mreža Student Affinity Network UNiDAYS pokazuje da dok su neki digitalni sadržaji neophodni generaciji Z, mnogi i nisu. U svakodnevnom životu generacija Z se veoma oslanja na hibridne miksove digitalnih i tradicionalnih medija. Tako da oglašavanje za njih zahteva multikanalnu strategiju koja prevazilazi onlajn i aplikacije. Za generaciju Z, onlajn privatnost je kao privatnost kupatila i to treba poštovati. Facebook prijavljuje da njegova generacija Z prelazi na Snapchet. U izveštaju se još navodi: Generacija Z mrzi vaše reklame ali voli vaš video!

PERSONALIZOVANA APP ZA BIZNISMENE

Reuters, međunarodna novinska agencija, pokrenula je novu aplikaciju koja ima za cilj da profesionalnim biznismenima obezbedi personalizovani sadržaj, u nastojanju da se načini kvalitetan pomak od emitovanja opštih vesti. Prema saopštenju za medije, nova aplikacija će korisnicima omogućiti da konstruišu fidove bazirane na temama zasnovanim na velikom broju priča koje Reuters proizvodi svakog dana. Aplikacija je dizajnirana da pruži brzu, tačnu i relevantnu informaciju koja će pomoći informisanju važnom za donošenju odluka korisnika. Fokusirajući se na korisničku uslugu i personalizaciju, Reuters želi da svoju aplikaciju za vesti učini nezamenljiv alatom za profesionalce, iako sadržaj neće isključivo pokrivati poslovne priče.

FEJSBUK STOPIRAO 600 LAŽNIH PROFILA

Društvena mreža Fejsbuk objavila je da je "uklonila više stranica, grupa i profila koji su koordinirano vodili kampanje, a koje su lažno optuživale određene ljude i dovele do promene mišljenja o njima na temelju lažnih informacija". Mreža je saopštila, a prenosi FoNet, da je prekinula velike operacije manipulsranja, pokrenute u Iranu i Rusiji, koje su za cilj imale Latinsku Ameriku, SAD, Veliku Britaniju i Bliski istok. Američke obaveštajne službe otkrile su da su se ruski operateri poslužili, između ostalog, Fejsbukom, kako bi uticali na izbore koji su Donalda Trampa doveli u Belu kuću. Moskva je uvek odbacivala te optužbe. "Zabranili smo taj tip ponašanja jer želimo da ljudi imaju poverenja u povezivanje na Fejsbuku", istakla je mreža.