| ASMEDI NEWSLETTER |
|
||||||||
|
PROSLEDI PRIJATELJU
POŠALJITE NAM VEST
Kompanija Media News&Consulting u saradnji sa Asocijacijom medija i uz podršku Ambasade SAD u Beogradu, 25. i 26. septembra organizuju dvodnevni seminar koji je posvećen dopunskoj edukaciji novinara u cilju kvalitetnijeg izveštavanja o problemima medijske samoregulacije u Srbiji. U radu seminara može da učestvije dvadeset polaznika iz medijskih kuća širom zemlje. Prijave za učešće slati najkasnije do 01.09.2018. godine na e-mail adrese: 
Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za informisanje, raspisao je 3. avgusta Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Beograda u 2018. godini. Sredstva opredeljenja Odlukom o raspisivanju konkursa iznose 90.000.000,00 dinara. Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu iznosi 200.000,00 dinara, a najveći iznos sredstava po projektu je 7.000.000,00 dinara. Na konkursu može učestvovati: 1. izdavač medija čiji medij je upisan u Registar medija u Agenciji za privredne registre, ukoliko se medijski sadržaj emituje/distribuira na teritoriji grada Beograda; 2. pravno lice, odnosno preduzetnik koji se bavi proizvodnjom medijskih sadržaja i koji priloži dokaz da će sufinansiran medijski sadržaj biti realizovan putem medija koji je upisan u Registar medija i emituje se na teritoriji grada Beograda. Pravo učešća na Konkursu nemaju izdavači koji se finansiraju iz javnih prihoda. Rok za prijavu je do 23. avgusta 2018. godine.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) saopštilo je 8. avgusta da su se na konkurs za dodelu nacionalne frekvencije prijavili "Studio B”, “BK Telekom”, “LTR mediji i komunikacija" iz Beograda i “Kopernikus kejbl netvork" iz Niša. Za dodelu regionalne frekvencije za emitovanje sa Avale prijavio se „SOS kanal plus“ iz Beograda, sa Crvenog Čota RTV „Pančevo“, dok su se za emitovanje sa Besne Kobile prijavili „Vranjska plus“ i “Kopernikus kejbl netvork”. Za emitovanje sa Crvenog Čota (Subotica-Sombor) prijavila se „Novosadska TV“, sa Jastrepca „Zona Plus“, sa Rudnika (Crni Vrh) Radio-televizija Šumadija iz Aranđelovca i Udruženje za informisanje putem elektronskih i printanih medija „Rom press“ Niš, sa Tupižnice Deli Jovan “Kopernikus kejbl netvork", a za emitovanje sa Cer-Maljena “Kopernikus kejbl netvork" i Udruženje građana “Zajedno do jedanakosti” Beograd. Savet REM-a obaviće javne razgovore sa podnosiocima prijava pre odlučivanja o izdavanju dozvola, navodi se sajtu REM-a. Na konkursu za dodelu radijskih frekvencije za područje Ljiga, Guče, Knića, Futoga, Lazarevca, Rekovca, Arilja i Subotice prijavljeno je 20 medija.
Predlog izmena i dopuna Zakona o upotrebi jezika i pisma uzburkao je stručnu javnost i pre nego što je stigao na javnu raspravu. Predloženim izmenama ćirilica se favorizuje kao jedino dozvoljeno službeno pismo, dok se za upotrebu latinice u državnim organima, ustanovama i preduzećima predviđaju novčane kazne. Ministar kulture i informisanja, Vladan Vukosavljević, kaže da ćirilici ne preti momentalno nestajanje, u kratkom vremenskom roku, ali da je, kad je u pitanju izmena zakona, reč o jednom pokušaju da ćirilice bude više u javnoj upotrebi. Pismo je onoliko živo koliko se koristi, naveo je. Primetno je da je ćirilice sve manje i manje u upotrebi, između 10 ili 20 odsto u ispisima na ulicama, radnjama ili na deklaracijama. U Ustavu Srbije stoji da su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, ali mi se čini, kaže ministar, da smo jedini slučaj u svetu gde postoji dualizam - "javna" i "službena" upotreba, iako bi te dve reči trebalo da budu sinonimi. Dodaje da državni organi komuniciraju ćirilicom. Ukoliko institucije, koje imaju obavezu da koriste ćirilicu, prekrše ovu odredbu, odgovorno lice biće kažnjeno od 5.000 do 100.000 dinara. Kazna za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list, biće od 500.000 do milion dinara.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić saopštio je 2. avgusta da je za borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara važna odluka Vlade Srbije da se prošire zadaci i mandat Komisije i ocenio da to predstavlja odgovor na podatke Udruženja novinara Srbije o preko 40 ubijenih i nestalih novinara sa prostora Srbije. Prodornost i rezultati rada Komisije u Srbiji potvrđeni su i na domaćem i međunarodnom nivou - od strane OEBS, UNESCO, UN, Komiteta za zaštitu novinara, Reportera bez granica, navodi se u pisanoj izjavi Matića. Matić je, međutim, ukazao da i pored činjenice da postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubijene i nestale, nije bilo pomaka kada je reč o otkrivanju činjenica vezanih za ubijene i nestale novinare i medijske radnike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i AP Kosovo i Metohija. Zbog toga odluka da se u rad Komisije uključe i predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP predstavlja pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava i kidnapovanjima novinara.
Otkaz bivšoj glavnoj i odgovornoj urednici Politike Ljiljani Smajlović bio je nezakonit, presudio je Prvi osnovni sud u Beogradu, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS), a prenosi FoNet. Kako se u ukazuje u saopštenju, kompanija Politika novine i magazini (PNM), kao izdavač najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, dužan je da Ljiljani Smajlović isplati naknadu štete u iznosu od 2.674.667 dinara. U obrazloženju presude sudija Violeta Saveljić Dolašević ističe da je "Ljiljana Smajlović 4. jula 2016. godine podnela ostavku na položaj glavnog i odgovornog urednika, mejlom koji je uputila zastupnicima tužene, ali nije izrazila svoju volju da radni odnos prestane. Protiv ove presude dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u Beogradu.
Na konkursu za reemitovanje programa Radio-televizije Srbije (RTS) u zemlji i inostranstvu najbolju ponudu dala je kompanija Telekom Srbija, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS). Prema saznanjima UNS-a, u pitanju je više od deset puta veći iznos od onog koji je Srpska kablovska mreža (SBB) plaćala nacionalom Javnom servisu, odnosno, između 4 i 5 miliona evra godišnje. Kako UNS saznaje, SBB nije učestvovao na RTS-ovom konkursu jer ga je ocenio kao nezakonit i protivan praksi javnih servisa u Evropi. Na konkursu koji je raspisao RTS, na izabranog partnera prenosi se distribucija TV programa u Srbiji i inostranstvu kanala RTS Svet, RTS 1, RTS 2, RTS 3, RTS HD i tematskih televizijskih programa, RTS Život, RTS Drama, RTS Muzika, RTS Kolo, RTS Trezor i RTS Poletarac i drugih TV kanala kao i pravo distribucije za KDS, IP TV, DTH, OTT i druge platforme. Do raspisivanja konkursa, RTS je za reemitovanje programa u zemlji i inostranstvu imao ugovor sa SBB-om.
U organizaciji Evropske Komisije, 17. i 18. septembra, u Skoplju će se održati konferencija Western Balkans Media Days, koja će okupiti oko 300 medijskih profesionalaca, eksperata i donosioca odluka iz regiona Zapadnog Balkana, kako bi prodiskutovali promene i moguća rešenja za nezavisno, održivo i profesionalno novinarstvo. U EU Strategiji za Zapadni Balkann, koja je objavljena u februaru 2018. godine, jasno se kaže da su vrata Evropske unije otvorena za zemlje ovog regiona, ali i da su ključni indikatori u procesu pridruživanja posvećenost demkratiji, dobrom upravljanju i političkoj stabilnosti. Ni jedna zemlja ne može postati članica EU bez garantovane slobode izražavanja kao temelja ljudskih prava. Za naš region je konstatovano da je usled političkog uticaja ugrožen rad javnih servisa, da je netransparentna upotreba javnih fondova i da je pritisak na novinare i dalje prisutan. Konferenciju će otvoriti Johanes Han, komesar za proširenje i Zoran Zaev, premijer Makedonije. Na skupu će učestvovati predstavnici Asocijacije medija.
Jedan od najpoznatijih svetskih dnevnih listova Njujork tajms uskoro će imati četiri miliona pretplatnika, izjavio je generalni direktor lista Mark Tompson. List je u drugom tromesečju ove godine dobio 109.000 novih pretplatnika samo za digitalno izdanje. Njujork tajms je krajem juna imao 2,89 miliona digitalnih pretplatnika, a ukupno 3,8 miliona sa onima koji su pretplaćeni na štampano izdanje. Od kraja 2016. godine, nakon predizborne kampanje za predsedničke izbore, list je dobio oko milion novih pretplatnika. Uskoro ćemo imati tri miliona digitalnih pretplatnika, odnosno četiri miliona sa pretplatnicima na štampano izdanje, rekao je Tompson, prenosi Glas Amerike.
Facebook i Instagram će dobiti posebnu „kontrolnu tablu“, na kojoj će korisnik u svakom trenutku moći da vidi prikaz vremena koje je proveo na jednoj od tih društvenih mreža. Tu će se, takođe, naći i alati koji će korisnicima omogućiti da postave svoj dnevni vremenski limit, kao i da privremeno isključe obaveštenja koja im ove društvene mreže šalju. Novi dodaci nose ime „Tvoje vreme na Faceboku“ (Your time on Facebook) i „Tvoja aktivnost“ (Your activity), na Instagramu. Te aplikacije su stvorene kao odgovor na kritike o stvaranju zavisniosti od društvenih mreža. Vremenski podsetnik će se pojavljivati onda kada aplikacije prepoznaju da su se korisnici predugo zadržali na ovim društvenim mežama. Aplikacije „Your time on Facebook“ i „Your activity“ bi trebalo da postanu dostupne korisnicima Facebooka i Instagrama širom sveta u narednih nekoliko nedelja.
Digital News Innovation Fund, Googleov fond za inovacije u digitalnim medijima, već peti put je dodelio podršku za inovativne medijske projekte. Ukupno 21 milion eura, kako prenosi sajt media.ba, dodeljen je za 98 projekata koji su fokusirani na monetizaciju i diverzifikaciju izvora finansiranja u medijima u 28 evropskih zemalja. Ukupno je pristiglo 820 aplikacija na program grantova za koje je Google već dodelio 115 miliona eura prethodnih godina. Ključne teme koje proizlaze iz projekata upućuju na to da je fokus na glasovnim uređajima, personalizaciji, dinamičnim cenama i korištenju machine learninga. Od zemalja iz našeg regiona, do sada su finansirana tri projekta iz Hrvatske i šest projekata iz Slovenije. Do sada je finansirano oko 600 projekata koje možete detaljno istražiti na stranici 
Dva najveća slovenačka izdanja dnevnih novina Dnevnik i Večer su nedavno objavili svoju odluku o spajanju. U pisanoj izjavi kompanije su objavile da su se na taj potez odlučile zbog situacije na tržištu, odnosno pada broja čitalaca štampanog izdanja i zbog pada oglašavanja. Takođe navode kako je sve teže štampati dva nezavisna izdanja, "što je ugrozilo ne samo njihovu nezavisnost već je dovelo u pitanje i njihov opstanak". Kompanije veruju da je opstanak dve novine moguć jedino kroz spajanje i zajednički dalji razvoj. Obje kompanije su podnele zahtev slovenačkom Ministarstvu kulture i Agenciji za zaštitu konkurencije. Dnevnik je osnovan 1951. godine, a od 1991. godine je akcionarsko društvo. Izlazi šest puta nedeljno, a izdaje se i nedeljnik Nedeljski Dnevnik s raznim dodacima. Večer postoji od 1945. godine, a poput Dnevnika izlazi šest puta nedeljno te takođe ima posebno nedeljno izdanje.
Ipsos je postigao dogovor na globalnom nivou sa dosadašnjim konkurentom GFK o preuzimanju četiri ključna segmenta poslovanja: zadovoljstvo korisnika, zdravstvo, istraživanje inovacija i javnih poslova. Jedan od uslova akvizicije je i preizumanja 1.000 stručnjaka iz GFK, istraživača i zaposlenih iz 25 zemalja u kojima je GfK poslovao u ovim segmentima. „Oduševljeni smo što smo kupili 4 ključna sektora kompanije GfK koja posluju na tržištu već 25 godina, sa jakim menadžmentom i posvećenim profesionalcima. Dogovor je vođen našim fokusom na pružanje najbolje moguće usluge našim klijentima i našoj ambiciji da postanemo jači u pomenutim oblastima. Ovo je važno za naš plan da budemo što je moguće bliže potrebama klijenata, i za jačanje brenda Ipsos na globalnom nivou„, rekao je Didijer Truho, osnivač i direktor Ipsosa.
Kako prenosi sajt advertiser-serbia, PPF grupa je dobila sva neophodna odobrenja relevantnih institucija i okončala sve preostale procedure, i od sada ima punu kontrolu nad operacijama Telenora u Mađarskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji. Ukupna cena za preuzete kompanije bila je 2,8 milijardi evra. PPF grupa je transakciju finansirala pozajmicom grupe kreditora, navodi se u saopštenju.
Beloruske vlasti su 9. avgusta potvrdile da su uhapsile šestoro novinara, uključujući dopisnika nemačkog Radija Dojče Vele Pauljuka Bikovskog. Novinari su optuženi da su imali neovlašten pristup informacijama državne novinske agencije BelTA, koje nisu plaćali. Ukoliko budu osuđeni, novinarima prete po dve godine zatvora, javlja AP. Organizacije za zaštitu ljudskih prava su ocenile da se radi o pokušaju vlasti da uspostave kontrolu nad vodećim internet medijima.
| Copyright - Asocijacija medija - 2018. www.asmedi.org info@asmedi.org Članice-osnivači: Adria Media Srbija; Akter Media Group d.o.o.; Alliance International Media; Attica Media Serbia; Europapress d.o.o.; NIP Fonet d.o.o.; Info Lokal Media Group; Kompanija Novosti AD; Kurir-info d.o.o.; Magyar Szo Lapkiado KFT; Naše novine Info d.o.o.; Novi Magazin; NIP Nedeljnik d.o.o.; NIP Vranjske d.o.o.; Novinska agencija Beta Press d.o.o.; Ringier - Axel Springer d.o.o.; Vreme d.o.o. |
| Ovaj email ste dobili jer se nalazite na mailing listi Asocijacije Medija. Ukoliko ne želite više da primate ASMEDI Newsletter, možete se odjaviti ovde |