ZLOUPOTREBA AUTORSKIH PRAVA

U izdanju Novog magazina od 4. avgusta, novinarka Jelka Jovanović istraživala je fenomen zloupotrebe Zakona o autorskim pravima na primeru tužbi fotografa za neovlaštenu upotrebu fotografija. U tekstu se konstatuje da je u poslednje vreme učestala pojava da fotografi preko svojih advokata tuže izdavače za učinjenu materijalnu i nematerijalnu štetu i potražuju iznose koji su višestruko veći od realne vrednosti upotrebljene fotografije, dovodeći istovremeno sud u zabludu o prirodi svog autorskog dela. Autorka navodi i podatke o visini presuda, kao i nekoliko primera koji iznos je tražen, a koji dosuđen. Asocijacija medija je iznela svoja iskustva i stavove po ovom pitanju, odgovorom na nekoliko pitanja.
Asocijacija medija se zimus priklonila mišljenju fotoreportera/fotografa da ne treba izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima ugrožavati/suspendovati njihova autorska prava, ali i istovremeno osudila njihovu zlouptrebu. Koje su to zloupotrebe i kako ih je moguće sprečiti?Asocijacija se nije priklonila mišljenju fotoreportera već je bila stava da je potrebna izmena zakona, a ne njegovo tumačenje, kakvo god ono bilo. Zloupotrebe koje smo pominjali tom prilikom se svode na nekoliko tipskih koje su postale učestale i uglavnom se dešavaju po istom scenariju. Na primer, u konsultaciji sa advokatom specijalizovanim za ovaj tip sporova, fotoreporter tuži medij za neovlaštenu objavu fotografije koja je nastala u vreme dok je bio zaposlen u tom mediju (sa opremom čiji je vlasnik medij), a kako je prošlo 5 godina od nastanka on se po zakonu smatra vlasnikom i navodi da je delo upotrebljeno bez njegove saglasnosti i traži nadoknadu materijalne štete u iznosu koji je desetinu puta veći od realne vrednosti te fotografije ikada. Neretko traže i nadoknadu nematerijalne štete, jer mu je navodno učinjena duševna bol objavom fotografije bez njegovog znanja. šta je ovde zloupotreba? Pa to što se fotografije nastale kao ilustracija dnevne vesti i kao radni zadatak na koji ga je izdavač uputio i omogućio mu da fotografiju načini, što se takva fotografija predstavlja sudu kao umetničko delo koje se ima vrednovati po cenovniku umetničkih dela. Zloupotreba je i kada zbog neregulisanih odnosa sa izdavačem kod koga je delo nastalo, fotograf koji više ne radi kod njega tuži lančano sve medije koji su fotografiju preuzeli po uredno definisanom odnosu sa prvim izdavačem. I ovde se traže nerealni iznosi i to od više izdavača. Ima još primera, ali je za sve zajedničko da ih formuliše i osmisli uigrana grupa advokata u sprezi sa fotografima koji su "dobro prošli na sudu" pa savetuju druge kako da i oni zarade.
Asocijacija medija, kao poslovno udruženje izdavača, zalaže se za regulisanje autorskih parav – kontretno na fotografije. Imate li u vidu razaličite medije – štampa, internet, klasični el. mediji i na koji način? Naime, Internet portali kao najbrži medij često nisu u mogućnosti da stupe u kontakt sa autorima, a potrebno je hitno objavljivanje. Autorska prava su ista, ali je vrednost fotografije različita zavisno od medija u kom se koristi ne samo po vrsti, kako navodite, štampani, elektronski itd već i zavisno od "mere" tog medija, odnosno tiraža, gledanosti, posete... Brzina objave nije opravdanje za neovlaštenu objavu. Uslovi korištenja moraju da budu ili unapred dogovoreni ili at hok rešeni potpisivanjem tipske saglasnosti u elektronskom obliku koja obuhvata sve elemente koji utiču na cenu fotografije (vrsta medija, broj korištenja, period, itd).
Kada ste koncipirali cenovnik jeste li kalkulisali troškove koje bi imali različiti tipovi medija?Asocijacija medija nije pravila niti objavila bilo kakav cenovnik, već je na bazi svakodnevne prakse svojih članica, a one čine preko 80 posto tržišta štampanih i onlajn medija, dala mišljenje o realnom nivou cena fotografija na tržištu Srbije, imajući u vidu različite kriterijume. Nismo ulazili u to koje su cene u slučaju televizija, bilborda, knjiga, postera…
Poseban segment regulacije su ugovori koje novinske i specijalizovane foto agencije imaju sa medijima. Tu se kao problem ispostavljaju vremensko ograničenje objavljivanja plaćene fotografije, broj objava i arhiviranje (sa višestrukim ili neograničenim brojem objava). Ništa od toga nije problem ako se poštuje ono što je ugovorom definisano ali jeste problem to što se često ne definiše sve ili se ne poštuje jer se naknadno ukazala potreba za drugačijom upotrebom. Za to bi trebalo da se napravi aneks i po njemu redefiniše i plati. Međutim veći je problem što jedan medij potpiše ugovor a drugi neovlašteno preuzimaju ili reemituju ili prikazuju kao print screen sajta i što je očigledno potrebno da se i pomoću samoregulacije, deo toga propiše. Time se trenutno bavi jedna radna grupa koju je okupio Savet za štampu sa ciljem izrade dopune Kodeksa novinara za onlajn medije koji se u jednom delu dotiče autorskih prava.