RADNA GRUPA ZA ZAKON O OGLAŠAVANJU

Sa stupanjem na snagu novih medijskih zakona, stvoreni su uslovi da se reguliše oglašavanje na elektronskim medijima, dok će za štampane medije i dalje važiti Zakon o oglašavanju iz 2004. godine. Stim u vezi, a u skladu sa primedbama koje je i ranije iznosio, Upravni odbor Asocijacije medija je odlučio da formira internu radnu grupu, sastavljenu od profesionalaca u oblasti prava, kao i u oblasti oglašavanja, koja će pripremiti set predloga za regulisanje oglašavanja u štampanim medijima i u on-line izdanjima. Asocijacija medija će ove predloge dostaviti Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, nadležnom za oglašavanje, uz apel da se ubrza izrada nacrta novog zakona o oglašavanju.

SARADNJA SA DW AKADEMIJOM

Tri medijska udruženja: Asocijacija medija, Local Press i ANEM, dogovorila su sa Deutshe Welle akademijom saradnju koja podrazumeva formiranje medijskog trening centra u Beogradu. Za izradu programa aktivnosti biće zadužena ekspertska grupa, sastavljena od medijskih stručnjaka iz zemlje i inostransva, a već do kraja novembra ove godine biće realizovana prva tri projekta edukacije. Pomoć koju DW akademija daje ogledaće se u finansijskoj i ekspertskoj podršci, dok će realizaciju preuzeti Asocijacija medija, Local Press i ANEM. Edukacije, radionice, seminari biće namenjeni članicama ovih udruženja i to kako novinarima, tako i zaposlenima koji upravljaju medijskim kućama.

POVOLJNIJI USLOVI ZA LEGALIZACIJU I NABAVKU SOFTWERA

Sa ciljem da za svoje članove obezbedi što bolje uslove za legalizaciju softwera, za nabavku novih softwera, kao i za pronalaženje naprednijih softwerskih rešenja kojima redakcije mogu da smanje troškove, Asocijacija medija je ostvarila saradnju sa kompanijom Microsoft. Ujedno se ukazala i potreba za što boljim informisanjem medijskih kuća o pravnom i zakonskom okviru u kontekstu Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, odnosno prava na računarske programe i baze podataka, za čiju primenu je nadležno Ministarstvo finansija preko poreskih inspektora. Stim u vezi, Asocijacija medija će 23. septembra za svoje članove organizovati prezentaciju čiji su učesnici predstavnici advokatske kancelarije Karanović-Nikolić (zvanični zastupnik BSA - Business Software Alliance) i predstavnici Microsofta, koji će članovima Asocijacije medija predstaviti kako zakonske okvire, tako i posebne uslove za legalizaciju i nabavku softwera.

KAKO PISATI O PROJEKTIMA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Seminar posvećen temi „Obnovljivi energetski izvori – kako skratiti put od bajke do realne razvojne šanse“ u organizaciji Media News&Consulting (MNC) i Asocijacije medija i uz organizacionu i finansijsku pomoć Ambasade USA biće održan 17. i 18. septembra u Beogradu, u sedištu Asocijacije medija. Seminar je posvećen unapređenju izveštavanja o oblasti za koju je više puta isticano da predstavlja značajan razvojni potencijal Srbije, ali u okviru koje investitori vrlo često nailaze na skoro nepremostive prepreke. Među predavačima će biti vodeći stručnjaci za ovu oblast. Zanimljivo je da će se kao govornici pojaviti i predstavnici kompanija koji u dužem vremenskom periodu pokušavaju da realizuju projekte u ovoj oblasti energetike. Govornici će biti i predstavnici nevladinih organizacija, Ministarstava energetike i rudarstva, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, istaknuti novinari... Biće reči i o inostranim iskustvima. Seminar je besplatan i prvenstveno je namenjen novinarima medijskih kuća okupljenih oko Asocijacije medija, ali se ovog puta, zbog značaja teme, mogu prijavljivati i novinari drugih redakcija. Kontakt: info@asmedi.org i zoranpapic@mncbgd.com.

PRIVATIZACIJA MEDIJA

Agencija za privatizaciju objavila je 15. avgusta poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju više od 60 medija u Srbiji. Poziv je raspisan na osnovu novog Zakona o javnom informisanju kojim je predviđeno da svi mediji osim javnih servisa RTS i RTV budu privatizovani do jula 2015. Prema ovom zakonu, koji je stupio na snagu 13. avgusta, mediji koji to do sada nisu učinili, treba da podnesu inicijativu za privatizaciju u roku od mesec dana (do 15. septembra). Odluku o metodu privatizacije Agencija će doneti u roku od 90 dana od dana podnošenja inicijative. Rok za privatizaciju medija u vlasništvu države, pokrajine i lokalne samouprave je 1. jul iduće godine, a od tog dana biće zabranjeno finansiranje medija iz javnih prihoda. Umesto toga, biće uveden princip projektnog finansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. Ukoliko mediji ne budu privatizovani do 1. jula 2015. godine, njihov kapital će biti prenet zaposlenima i to bez naknade. Ako zaposleni, međutim, ne budu prihvatili besplatne akcije svojih medija, to glasilo će prestati da postoji i biće brisano iz Registra medija. Na listi medija za privatizaciju nalaze se i izdavači uglednih dnevnika Politika i Dnevnik, lokalnih štampanih medija poput Glasa Podrinja, Pančevca i kruševačke pobede. Poziv je objavljen i za regionalne javne servise poput Studija B i RTV Kragujevac, Pančevo i Vranje, a tu su i novosadska televizija Apolo, televizije Pirot, Smederevo, kao i preduzeća za radio program Zrenjanin, Subotica i Požarevac. Zainteresovani za kupovinu medija na internet sajtu agencije mogu pronaći podatke o imovini, vlasničkoj strukturi, eventualnim gubicima iznad visine kapitala, broju zaposlenih, ranijim privatizacijama i preuzeti finansijske izveštaje.

STUDIO B U TRŽIŠNOJ UTAKMICI

„Spremni smo za tržišnu utakmicu“, kaže direktorka RTV Studia B, Ivana Vučićević. Naime, Studio B se našao na listi medija koji treba da budu privatizovani do 1. jula 2015.godine. Studio B proradio je 1970. kao radio, devedesetih i kao TV. Profilisan je kao gradska televizija, koja je sa sedam sati svakodnevnog živog programa okrenuta rešavanju problema građana Beograda i Srbije. Izgradio je imidž gradskog glasila sa velikim poverenjem Beograđana. Pošto se najavljuje svojevrsno projektno finansiranje i mogućnost da svi mediji apliciraju za novac od grada, ova televizija posebno u tom segmentu ima najviše šansi. Studio B je u stopostotnom vlasništvu grada Beograda. Grad kao osnivač sufinansira plate i troškove zaposlenih, a ostatak novca “Studio B” ostvaruje kroz komercijalne sadržaje, u odnosu 65 prema 35 odsto, kažu u gradskoj upravi. Rok za prijavu zainteresovanih za kupovinu Studija B je 15. septembar. „Još ne možemo da damo podatke o tome koliko “Studio B” vredi na tržištu, jer preduzeća trenutno rade popis i podatke treba da nam dostave do 29. septembra. Zakon predviđa privatizaciju medija samo putem prodaje kapitala, kao i to da pet godina nakon toga obavlja istu delatnost“, kažu u Agenciji za privatizaciju.

RRA PROMENILA NAZIV U RTEM

Republička radiodifuzna agencija (RRA) promenila je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, naziv u Regulatorno telo za elektronske medije. Kako je navedeno, Regulatorno telo za elektronske medije je samostalna nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja obavlja javna ovlašćenja, izmedju ostalog, i u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji. To regulatorno telo obavlja javna ovlašćenja i u cilju unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga.

NOVI MEDIJSKI ZAKONI OTVORILI VRATA TELEVIZIJI N1

Zakon o javnom informisanju dozvoljava distributerima medijskog sadržaja da osnivaju svoje medijske kuće čiji će sadržaj plasirati. Već na jesen bi mogao da počne da se emituje program američke televizije N1, čiji je partner CNN, a u vlasništvu je „Junajted grupe”(kao i kablovski operater SBB). Većinski udeo u vlasništvu ove kompanije ima Fond „Kolberg Kravis Roberts”(KKR), jedna od tri najveće američke investicione kompanije. Set medijskih zakona otvorio je vrata novoj televiziji, jer je omogućio vlasnicima kablovskih operatera da imaju svoje medijske kuće i emituju njihov program. Formalno-pravno sada je bitno samo da su u pitanju dva odvojena pravna lica, tačnije dve firme. Jasno je da su u igri veliki interesi američke televizije i fonda koji dolaze na Balkan i koji su, osim srpskog SBB-a, nedavno preuzeli „Telemah” u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, kao i „Total TV”, čiji se signal vidi u šest zemalja bivše Jugoslavije. Tako su postali većinski vlasnici ovog biznisa na regionalnom nivou. Televizija N1 trebalo bi da ima tri regionalna centra, u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Zaštitno lice televizije biće Jugoslav Ćosić, bivši novinar B92, a sada programski direktor ove televizije za Srbiju. Ovakav scenario ide naruku i Telekomu koji je osnovao jedan od popularnijih sportskih kanala pod nazivom Arena sport.

ANTIMONOPOLSKA KOMISIJA O PRODAJI POLITIKE

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja prodaje društva „Politika novine i magazini“ (PNM) ruskoj firmi „Ist medija grup“, za koju se veruje da je povezana sa koncernom „Farmakom MB“ iz Šapca. Kako je saopšteno, komisija je osnovano pretpostavila da je „Farmakom MB“, preko povezanog društva „Ist medija grup“ iz Rusije, od nemačkog „Vaca“ kupio 50 odsto udela u društvu „Politika novine i magazini“ i da je imao obavezu da prijavi predmetnu koncentraciju, odnosno kupovinu, što nije učinio. U postupku pokrenutom po službenoj dužnosti komisija će ispitati da li je prilikom prodaje PNM postupljeno u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, ali i da li su se stekli uslovi za primenu mere dekoncentracije. Ako komisija utvrdi da je sprovedena koncentracija za koju nije izdato odobrenje, može naložiti učesnicima da podele privredno društvo, otuđe akcije ili udele, raskinu ugovor ili preduzmu neke druge radnje kako bi se uspostavilo stanje pre uspostavljanja koncentracije.

ODRŽANA RADIONICA „KAKO SE PRAVI MUZIKA“

Nedavno je održana druga u nizu radionica pod nazivom „Kako se pravi muzika“ koju organizuje Zadužbina Ilije M. Kolarca uz podršku Telekoma Srbija (pridruženi član Asocijacije medija). U radionici koja je namenjena podsticanju dečijeg muzičkog stvaralaštva učestvovala su deca iz Doma za decu i omladinu „Dragutin Filipović Jusa“ koja su pokazala veliku zainteresovanost za ovu neobičnu muzičku radionicu u kojoj su građevinski alati zamenili muzičke instrumente. „Telekom Srbija je dugogodišnji prijatelj Kolaraca i veoma nam se dopala ideja o ovom projektu radionice koja deci daje mogućnost da učestvuju u stvaranju muzike i da je dožive na jedan nov i neobičan način. Nedavno smo u Obrenovcu videli sa koliko radosti su deca učestvovala u radionici i sa velikim nestrpljenjem smo očekivali da vidimo reakciju ovih mališana danas. Kao kompanija koja ulaže u kulturu, u mlade i obrazovanje, uvek se trudimo da budemo deo inovativnih projekata kao što je ovaj“, izjavila je Miroslava Tešin Popović, menadžer za korporativnu društvenu odgovornost Telekoma Srbija. Radionice „Kako se pravi muzika“ biće tokom jeseni nastavljene na Kolarcu.

MAĐARSKO DRŽAVNO PRIZNANJE ZA MAGYAR SZO

Prošlog meseca, u Lovačkoj Sali mađarskog Parlamenta su dodeljena Priznanja Mađarima Van Granica. Žolt Šemjen, potpredsednik mađarske Vlade je ovo priznanje iz Vojvodine dodelio dnevnom listu Magyar Szo (član Asocijacije medija), koji ove godine slavi 70 godina svog postojanja i Umetničkom Takmičenju Srednjoškolaca – KMV. Pored njih ovu nagradu su dobili i Muzej Pal Hasman iz Černatona, Kulturno Udruženje „Zelletörzs”, Hrišćanska Fondacija Diakonija, Organizacija Karitas iz Đulafehervara, Kulturni Savet iz Kanade, nedeljnik “Karpatalja”, Udruženje za Negovanje Maternjeg Jezika iz Švedske i Društveno-Kulturni Savez iz Slovačke, kao što i Ilona Sič pedagog iz Slovakije. Arpad Janoš Potapi, državni sekretar zadužen za nacionalnu politiku, u svom govoru istakao da ovu nagradu od 2011. godine svake godine dodeljuju pojedincima i organizacijama koji su nosioci nasleđa mađarskog kralja Sent Ištvana, bez obzira da li oni rade u javnom životu, u prosveti, u kulturi, u crkvenom životu, u medijima ili u privredi. Nagradu je u ime izdavačke kuće Magyar Szo primila glavna urednica Marta Varju.

AMS OSIGURANJE ZA ODMOR BEZ BRIGE

Uz AMS Osiguranje obezbedite najkvalitetniju medicinsku zaštitu u inostranstvu. Kupovinom polise Putnog zdravstvenog osiguranja pokriveni ste od troškova stomatološkog, bolničkog lečenja, hirurških intervencija i drugih zdravstvenih usluga, u skladu sa uslovima osiguranja. Još uvek je aktuelna akcija kojom ostvarujete dodatnih 20% popusta na celokupnu premiju putnog zdravstvenog osiguranja. Tako će vas premija za individualnu polisu, koštati svega 840 dinara, za 7 dana, na teritoriji Evrope, a za sve one koji na odmor idu porodično, polisa osiguranja iznosi 1.848 dinara, u periodu od 7 dana. Vredi razmisliti i o osiguranju doma dok ste na putu. Ukoliko odaberete da osigurate i stvari u vašem domu, ostvarujete pravo na dodatnih 10% popusta na celokupnu premiju osiguranja. Za putovanje sopstvenim kolima, AMS Osiguranje preporučuje Kasko light osiguranje kojim osiguravate vaše vozilo od nastanka oštećenja prilikom sudara. Suma na koju osiguravate svoj automobil je stvar izbora, a u slučaju da odaberete sumu od 100.000 dinara, Kasko light će vas koštati svega 945 dinara, u periodu do 15 dana.

KONFERENCIJA SLOVAČKE ŠTAMPE U SRBIJI

Novinsko-izdavačka ustanova Hlas ljudu (član Asocijacije medija), uz finansijsku podršku Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu i Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, 17. i 18. oktobra 2014. u Novom Sadu organizuje međunarodnu naučno-stručnu konferenciju posvećenu istorijskim godišnjicama slovačke štampe u Vojvodini. Za istoriju slovačkog novinarstva u Vojvodini 2014. godina ima poseban značaj - to je godina velikog istorijskog jubileja kakav je 150 godina slovačke štampe u Vojvodini i 70 godina informatičko-političkog lista Hlas ljudu. U želji da se dokumentuju i kompletiraju delovi bogate tradicije ovdašnje slovačke štampe konferencija će imati tri osnovne tematske celine: osnovna periodična izdanja, Hlas ljudu ili sedam plodnih decenija i sadašnjost i budućnost slovačke štampe u Vojvodini.

MEDIJI NA JEZICIMA MANJINA POKREĆU REGION

Grupa medija na jezicima manjina koju čine Magyar Szó, Hét Nap, Hlas l'udu, Ruske slovo (članovi Asocijacije medija) i Titulli zajedno sa medijskom agencijom Heror Media Pont učestvuju kao medijski partneri na 10. Konferenciji evropskih regija i gradova koja se održava 28 – 30. septembra 2014. u Beču. Pored ostvarenog medijskog partnerstva, značajno je i uključenje medija na jezicima manjina kao inicijatora razvoja regiona kroz nove aktivnosti, čija promocija je predviđena na samoj Konferenciji. Tema konferencije je „Evropa 2050: Prepuni gradovi – prazna sela?“ sa ciljem ravnomernog razvoja regiona. Konferenciju organizuje Institut za Evropske regije (IRE) www.institut-ire.eu. Pozivaju se lokalne samouprave i preduzeća da se uključe u rad ove konferencije, kao i svi oni koji prepoznaju mogućnosti koje skup ovakve vrste pruža. Konferenciju otvara Benjamin R. Barber, profesor Civilnog društva sa Univerziteta Merilend, SAD, autor knjige „Kada bi gradonačelnici vodili svet“

ENPA: 10 CILJEVA NOVINSKIH IZDAVAČA

ENPA (Evropska asocijacija novinskih izdavača čiji je član Asocijacija medija), pripremila je brošuru pod nazivom „10 glavnih tačaka za nezavisan i održiv sektor štampanih medija u Evropi“. Cilj ove brošure je da uputi novoizabrane članove Evropskog parlamenta i dolazeće Evropske komesare u prioritete sektora štampanih medija u periodu novog mandata (2014-2019. godine) evropskih institucija. Ovih 10 tačaka su bazirane na ENPA strateškim prioritetima, koji su usvojeni na generalnoj skupštini članica ENPA, održanoj u Rimu u maju 2014. godine. Ova publikacija je kreirana kao alat i pomoć za lobiranje kod donosioca odluka u Evropksoj uniji, relevantnih za poslovanje sektora štampanih medija.

NOVINARE TIMESA MOTIVIŠE ZVUK PISAĆIH MAŠINA

Novinske redakcije su nekada bile mnogo bučnije nego danas - zvuk kucanja na pisaćim mašinama glasniji je od kompjuterskih tastatura koje se danas koriste. Londonski Times, u vlasništvu korporacije Ruperta Murdocha, nastoji da to promeni. Pod pretpostavkom da zvuk pisaćih mašina motiviše novinare i novinarke na rad, redakcija Timesa je uvela zvučnik koji tokom radnog dana pušta, prvo veoma tih, a kasnije, kako se približava rok za izdanje, sve glasniji zvuk kucanja na starim mašinama. Kompanija je ovaj neobični potez okarakterisala kao probni. Reakcije zaposlenih su podeljene pa je jedan od njih već pokušao da isključi zvučnike. Drugi pak smatraju da ih zvuk pisaćih mašina podseća na davno prošla vremena kada je proizvodnja novina bila uzbudljiv posao.

EMAIL RENESANSA – POVEĆAJTE SAOBRAĆAJ NA WEB SAJTU

Sve više news sajtova informiše svoje čitaoce svakodnevnim mejlovima. Iako su mejlovi u upotrebi od davne 1993. godine, e-mejl marketing je tek sada „vruća tema“. Nedavno istraživanje koje je sproveo Quartz, pokazuje da je e-mejl inbox jedna od prvih formi putem koje ljudi primaju vesti svaki dan, a 80% ispitanika je odgovorilo da biraju e-mejl kao platformu preko koje dele sadržaj. Tako da uopšte nije čudno što novine širom sveta koriste e-mejl da obeveštavaju svoje čitaoce i da dele vesti. Jedan od stručnjaka za ovu oblast kaže da usled velike izloženosti raznim websajtovima kroz društvene mreže, ljudi sve više pribegavaju primanju informacija kroz inbox, jer tamo ne mogu sebi da priušte da nešto propuste. On takođe kaže da je još jedan od razloga renesanse e-mejla novi Facebook algoritam koji ima novi sistem prioriteta nesponzorisanih sadržaja, tako da izdavači više ne mogu da računaju na veći rast posete web sajta sa društvenih mreža. E-mail newsletter pruža rešenje za pretvaranje slučajnog rasta saobraćaja na websajtu (kada su korisnici upali na sajt slučajno) u lojalni saobraćaj na websajtu (kada se korisnici vraćaju redovno na websajt). Korisnici to opisuju: ako sam slučajno došao na sajt i on mi se dopao, a ne mogu da pamtim sajt, ja se prijavim za e-mail newsleter tog sajta i on me podseća i informiše. E-mejl newsletter je rešenje i za različite vremenske potrebe korisnika jer imaju efekat „zamrznutog sadržaja“, što znači da najbolje tekstove mogu da pogledaju i naknadno, za šta se inače koriste arhive sajtova koje funkcionišu po nekom drugom algoritmu. Pet omiljenih emejl newslettera, po izboru Svetskog foruma urednika, su: Quartz, American Press Institute, Guardian Media Briefing, Nieman Lab i Reuters Morning Digest.

PRINT PLUS DIGITAL

Poslednji ABC izveštaji o prodatim tiražima magazina u Velikoj Britaniji uključuju pored podataka za štampane tiraže i podatak o digitalnim izdanjima magazina. Oko 214 naslova se oditovalo na ovaj način za prvu polovinu 2014. godine, ali to je manje od polovine ukupno oditovanih jer veči deo objavljuje svoje tiraže samo jednom godišnje. Tabela sa ABC podacima sada uključuje: tiraž za prvih šest meseci 2014. godine, isti podatak za prošlu godinu, procenat promene između ove dve godine i zatim prodaju digitalnih izdanja, gde ona postoje. Jedan od najvećih gubitnika je ovaj put bio Redaers Digest (pad 30 posto na 133.496 primeraka mesečno). Najuspešniji od plaćenih časopisa koji su tek lansirani je Forever Sports koji ima 62.277 primeraka mesečno. Časopisi za predškolce nastavljaju da rade dobro, a ima i novih u ovoj kategoriji kao što je Peter Rabbit, sa početnim tiražem od 34.487 primeraka. Najuspešniji među ženskim lajfstajl modnim časopisima je Glamur, dok je izdavačka kuća Hearst najavila ukidanje štampanog izdanja Company, koji je izgubio 30 posto prodaje u odnosu na prošlu godinu i sada se više ne pojavljuje u izveštajima.

NOVI ČASOPIS O VIDEO IGRICAMA

DC Thomson pokreće novi mesečni dečiji časopis 110% Gaming. Naslov je namenjen deci od 8 do 12 godina, i fokusiraće se na multiplatform igrice i zabavu. Prvo izdanje će biti u prodaji 15.oktobra i koštaće 3.5 funti, a ujedno će biti pokrenut i websajt, kanal na YouTube-u i na društvenim mrežama. Urednik ovog izdanja kaže da imaju potpuno nov pristup ovoj tematici i da su njihova istraživanja pokazala da postoji praznina na tržištu za igrice namenjena baš ovom uzrastu. Časopis će promovisati imaginaciju, storiteling, kreativnost i rešavanje problema. Uporedo će ponuditi i preglede i tehničke informacije o igrama, tako da će se deca upoznati sa likovima i okruženjima na potpuno novi način. DC Thomson već izdaje dečija izdanja Beano, WWE Kids i Animal and You. DC Thomson važi za pouzdanog izdavača dečijih magazina, tako da je reakcija distributera na najavu novog izdanja pozitivna.

OBSERVER POSTAJE NAJSKUPLJA NOVINA NEDELJOM

Guardian News and Media povećavaju cenu Observera za 20 pfeninga, čime će ovo izdanje postati najskuplja UK novina nedeljom sa cenom od 2,9 funti. Cena novin je više nego duplirana u poslednjih 10 godina (bila je 1,4 funte), a beleži pad tiraža od 50 posto u istom periodu. Prosečno povećanje cena za sva ostala izdanja u istom periodu je samo 30%. The Sunday Times košta 2,5 funte, the Independent on Sunday je 2,2 funte i The Sunday Telegraph 2 funte. The Guardian je najskuplja mejnstrim nacionalna dnevna novina sa cenom od 1,6 funti. U julu 2014. godine, prodaja Guardiana je pala za 5,2 posto (na prosečnih 181.181 primerak), a Observera za 8,6 posto (na prosečnih 201.377 primeraka). Sav sadržaj Guardiana i Observera dostupni su besplatno u onlajn verziji.

YAHOO I LOKALNI MEDIJI

Local Media Consortium, ncionalno udruženje vodećih lokalnih medija, najavilo je sklapanje partnerskog ugovora sa kompanijom Yahoo, kako bi obezbedili inovativne forme za digitalno oglašavanje lokalnim medijima i njihovim klijentima. Putem ovog partnerstva, lokalni oglašivači i agencije će dobiti pristup Yahoo displej i native oglašivačkim ponudama kao i platformama koje su uključene u Yahoo Ad Exchange. Yahoo i Local Media Consortium zajedno će omogućiti oglašivačima efektan način da dođu do premijum lokalne publike i time svoje kampanje učine efikasnijim. Local Media Consortium zastupa više od 50 lokalnih medijskih kompanija u Velikoj Britaniji i Puertoriku. Sada će svi članovi ovog udruženja moći lako da upotrebe Yahoo alate za oglašavanje i da povećaju svoje prihode.

PRESS REGULACIJA U VELIKOJ BRITANIJI

Svi najvažniji izdavači nacionalnih dnevnih novina potpisali su učešće u novom regulatornom telu IPSO (Nezavisna organizacija za standarde u štampi), osim Guardian News i Media, Financial Times i Evgeny Lebedev Independant/Evening Standard naslova. Komisija za žalbe (PCC, Press Complaints Commission) se zatvara, a zameniće je IPSO. Financial Times je još ranije najavio da će osnovati svoje nezavisno regulatorno telo. U međuvremenu je osnovan i rivalsko regulatorno telo Impress, ali nijedan veći izdavač se nije izjasnio da će se učlaniti u ovo telo.