SVE ČEŠĆE KORIŠĆENJE UREĐAJA SA GLASOVNIM ASISTENTIMA POJEDINE MEDIJE USMERAVA KA TRAŽENJU PROSTORA ZA PROIZVODNJU VESTI U TOJ SFERI

Jednostavno pitanje glasovnom asistentu o novostima o nekoj temi ima potencijal da promeni koncept radija i konzumacije informacija, piše Nieman Lab u analizi o upotrebi takvih uređaja. Proizvodnja vesti za glasovne asistente zahteva dodatne napore i resurse u redakcijama a pojedine su se već odlučile na takve eksperimente. Dok petina Amerikanaca poseduje pametni zvučnik koji se aktivira na glasovne komande (najpopularniji je Amazon Echo Dot, dok takve uređaje proizvode i Google, Apple i druge kompanije) i dok upotreba glasovnih asistenata raste, sve manje se koriste radio i društvene mreže, navodi Nieman Lab. Korisnici glasovnim komandama mogu pametnom zvučniku da zadaju da pusti muziku, pronađe recept, postavi alarm ili odgovori na neka pitanja, a mogu tražiti i vesti. “Ako glas postane još dominantnija sfera, onda će to verovatno imati značajne efekte na način kako se informacije i drugi sadržaji konzumiraju”, rekao je Mukul Devichand, izvršni urednik za glas i veštačku inteligenciju na BBC-u. Za mnoge izdavače medija nije upitan rast glasovne sfere, samo je upitno da li će i produkcija vesti rasti s njom. Trenutno i oni koji poseduju glasovne asistente nemaju naviku da im traže vesti. Međutim, Reutersov institut za studije novinarstva je objavio da 18 posto Amerikanaca koji poseduju uređaj, traže vesti svaki dan na način da pitaju “šta ima u vestima?” ili nešto slično i da dobiju kratke izveštaje od medija po svom izboru. Međutim, podcasti i newscasti nisu prilagođeni puštanju kroz glasovne asistente i traženje vesti direktno od glasovnog asistenta još uvek nije jednostavno, a i one vesti koje jesu prilagođene, nisu uvek ažurne. (media.ba)